U protekloj godini poslovne banke koje su poslovale u Srbiji su iz kvartala u kvartal beležile lošije rezultate, a ukupni gubici iz poslovanja banaka i broj banaka sa negativnim rezultatom poslovanja su bili najveći u nekoliko poslednjih godina.
Prvi kvartal 2010. godine, međutim, ukazuje na to da je sa ostvarenih blizu 7 milijardi dinara dobiti, oporavak prisutan i kod poslovnih banaka u Srbiji.
Nakon krize poverenja i povlačenja devizne štednje u 2008. godini i početkom 2009. godine, potom povećanja broja neredovnih otplata kredita, uz vrlo često prisutnu nestabilnost kursa nije bilo čudno što poslovne banke u Srbiji postižu sve lošije rezultate. Kretanja u 2010. godine ukazuju na mogući kraj ovakvih velikih problema banaka i orijentaciju na dalji razvoj bankarske ponude i postizanje što boljih rezultata poslovanja.
Tim portala Kamatica je u okviru svojih redovnih istraživanja sproveo prikupljanje i analizu podataka o dobiti poslovnih banaka u Srbiji u prvom kvartalu 2010. godine i iste uporedio sa prošlogodišnjim rezultatima poslovanja u istom periodu.
U prvom kvartalu 2010. godine, poslovne banke u Srbiji su ostvarile ukupnu dobit od 6,94 milijardi dinara, što je za oko 1,3% više nego u prvom kvartalu 2009. godine. U kvartalu za nama, dobit je ostvarilo 25 poslovnih banaka, a 9 poslovnih banaka je zabeležilo gubitak, dok je u istom periodu prošle godine 11 banaka ostvarilo negativan rezultat.
Najveću dobit su ostvarile: Banca Intesa, AIK banka, Unicredit banka, Komercijalna banka i Societe Generale. Samo ovih 5 banaka je ostvarilo dobit u iznosu 5,7 milijardi dinara ili više od 80% dobiti ukupnog bankarskog sektora u Srbiji. Samo Banca Intesa, kao banka sa najvećim tržišnim učešćem u Srbiji, i AIK banka, kao najprofitabilnija banka u Srbiji, su ostvarile više od polovine ukupne dobiti bankarskog sektora.
Najveće gubitke su ostvarile: Vojvođanska banka, Credit Agricole, OTP banka, Alpha banka i Credy banka, u ukupnom iznosu od 1,2 milijarde dinara.
U odnosu na prvi kvartal 2009. godine, najveći rast dobiti u apsolutnom iznosu su zabeležile NLB banka, Alpha banka i Banca Intesa. Iako je još uvek u grupi banaka sa najvećim gubicima, Alpha banka je gubitke u poslovanju smanjila za 487 miliona dinara, što predstavlja i najveću pozitivnu promenu u rezultatima bankarskog sektora Srbije.
Najveće smanjenje u ostvarenim rezultatima u odnosu na isti period prošle godine, zabeležile su: Raiffeisen bank, Procredit bank i Vojvođanska banka. Raiffeisen banka je u odnosu na prvi kvartal 2009. godine svoju dobit smanjila sa 1,26 milijardi dinara na nešto više od 400 miliona dinara.
U prvom kvartalu poslovne banke su ostvarile rast, koji je nešto iznad proseka srpske privrede i zasigurno spadaju u grupu privrednih subjekata, koji bi trebalo da budu lokomotiva budućeg izlaska iz ekonomske krize. Najveće negativne stavke u bilansima uspeha banke u prvom kvartalu iskazuju po osnovu kursnih razlika, što je posledica nestabilnosti kursa dinara i evra u prva tri meseca ove godine. Druga bitna negativna stavka su rashodi nastali kao posledica neredovnih otplata kredita. Zanimljivo je da je nestabilnost kursa mnogo više uticala na smanjenje dobiti ili pojavu gubitaka nego neredovne otplate kredita.
NEMINOVNE PROMENE U BANKARSKOM SEKTORU SRBIJE Posmatrajući tržišno učešće poslovnih banaka u Srbiji, uočava se tendencija manje razuđenosti bankarskog sektora. Sedam banaka sa najvećim tržišnim učešćem zauzima gotovo 60% srpskog tržišta. Ove banke imaju i najveću ostvarenu dobit u prvom kvartalu 2010. godine.
Pokazalo se i da su svetsku ekonomsku krizu najteže podnele baš one banke koje imaju najmanja tržišna učešća. Velika osetljivost na eksterne promene je nešto sa čim ove banke neće biti u mogućnosti da se izbore dugoročno, te će im biti neophodan strateški partner ili akviziter, koji će svojim kapitalom biti u stanju da lakše amortizuje probleme, kada do njih dođe u poslovanju.
Ovi podaci, uz najave o mogućem spajanju manjih banaka sa većinskim državnim učešćem, govore u prilog trendu ukrupnjavanja subjekata na srpskom tržištu. Iako od početka svetske ekonomske krize nije dolazilo do spajanja ili preuzimanja banaka, sa početkom izlaska iz krize može se očekivati nastavak ovog procesa.
Sa druge strane, pretvaranje Metals banke u Razvojnu banku Vojvodine i najava da bi Srpska banka mogla postati Srpska razvojna banka su deo drugog procesa koji nas verovatno očekuje na bankarskom tržištu, a to je specijalizacija bankarskog sektora. Ovaj proces će podrazumevati dolazak novih ili preorijentaciju postojećih univerzalnih banaka u investicione i razvojne banke, štedionice, banke koje posluju sa malim i srednjim preduzećima i sl., uz svođenje broja univerzalnih banaka na značajno manji broj od trenutnog.
OČEKIVANJA U 2010. GODINI U narednom periodu ne treba očekivati neke značajnije promene u poslovanju banaka u Srbiji. Nivo plasmana se verovatno neće smanjivati, posebno imajući u vidu mogućnost povećanog zaduživanja nakon odluke Narodne banke Srbije, a čak i da do toga dođe, sporazum Narodne banke Srbije i matica stranih banaka ograničava smanjenje njihovog angažovanja na maksimalno 20%, tako da je Srbija i sa te strane delimično zaštićena.
Do pomeranja na bolje moglo bi doći u delu nastavka subvencionisanja kredita od strane države i samim tim uticaja ovakve mere na postepeno i blago smanjenje kamatnih stopa na komercijalne kredite, posebno na još uvek preskupe kredite indeksirane u dinarima.
Kada su u pitanju krediti, krajem 2010. godine se mogu očekivati i prvi efekti deevroizacije, sprovođenjem mera Vlade Srbije i Narodne banke Srbije. (Economy.rs, 11. maj 2010) |
