Svi smo mi ljudi, individue, posebni – s ličnim preferencijama, potrebama, željama, manama i vrlinama. Samo ova konstatacija nam je dovoljna da shvatimo da je poprilično teško potpuno razumeti neku osobu, posebno ako nikada nismo bili u “njenim cipelama”. Sasvim je, dakle, razumljivo što nismo u stanju odmah da prepoznamo šta nekome prija, a šta im ne prija ili ih čak i nervira.
S tim u vezi, ako nikada nismo iskusili neki invaliditet, teško će nam biti da sami odgonetnemo kako da osobi s invaliditetom zaista pomognemo oko svakodnevnih izazova. Ako ne znamo šta i na koji način da uradimo, rizikujemo da nenamerno odmognemo. Većina osoba s invaliditetom će istaći da ne moramo lupati glavu i da je sasvim u redu da pitamo da li je pomoć potrebna i kako da pomognemo. Jasno je da ne možemo odmah znati šta nekome odgovara, posebno ako se nikada nismo našli u njihovoj situaciji. Naši postupci i komentari mogu učiniti da se neko oseća neprijatno čak i ako nam to nije bio cilj. Rešenje je edukacija.
U nastavku otkrivamo pitanja, komentare i pretpostavke koji najviše iritiraju ili čak i vređaju osobe s oštećenjem sluha. Ponovićemo da smo svi različiti. Generalizacija je opasna i u ovom slučaju. Međutim, većina osoba s oštećenim sluhom je saglasna oko ove teme, pa je na nama da nešto naučimo i naučeno primenimo u praksi.
Ne izgledaš kao da si gluv/a
Osobe s oštećenjem sluha uglavnom ne znaju kako da odreaguju na ovaj komentar. Da li bi to trebalo da bude kompliment, koji je veoma loše upakovan? Ovakva izjava vuče sa sobom pretpostavku da sve gluve ili nagluve osobe izgledaju isto. Možda se komentator iznenadio jer se pred njim našla mlada osoba, umesto osobe u poznim godinama? Gubitak sluha može pogoditi ljude od rođenja do pozne starosti, a mnogo je i uzroka koji mogu dovesti do oštećenja sluha. Samim tim, neće svi biti istih godina, pola, neće svi imati ista interesovanja, niti profesije.
Možeš li da voziš?
Većini vozača tokom vožnje smetaju glasni zvukovi, bilo da dopiru iz samog vozila ili spolja. Jednostavno, za vožnju je potrebna dobra koncentracija, a buka nam otežava da se skoncentrišemo. Dešava se i da utišamo muziku na radiju da bismo mogli da pronađemo parking mesto i uparkiramo se, iako nam nije najjasnije kako su te dve stvari povezane. Ipak, pitanje da li je osoba s oštećenim sluhom u stanju da upravlja motornim vozilom se, navodno, postavlja poprilično često. Ako je osoba u stanju da vidi put ispred sebe i isprati sve saobraćajne znake, zašto bi se njena sposobnost da vozi dovodila u pitanje?
Da li sve gluve osobe koriste isti znakovni jezik?
Ovo pitanje je na mestu, ali je problem što većina podrazumeva da na svetu postoji samo jedan znakovni jezik i da ga sve gluve osobe koriste. Upravo suprotno. Postoji više znakovnih jezika i sve gluve osobe ne koriste znakovni jezik. Naime, ima nagluvih i gluvih osoba koje se više oslanjaju na čitanje s usana i prepoznavanje facijalnih ekspresija. Da zaključimo: dve gluve osobe koje dolaze s različitih krajeva planete i koriste znakovni jezik, ipak neće moći da se sporazumeju.
Šta bi trebalo znati o oštećenju sluha?
Za početak, nemojte nagađati. Ako vas jako zanima kada i kako je osoba ostala bez sluha, pitajte je direktno.
Kada se spomene gubitak sluha, većina pomisli na staračku nagluvost, koja se nekako podrazumeva kao sastavni deo propadanja celog organizma. Negde već od 40. godine slušna sposobnost počinje da opada i nastavlja kontinuirano da opada do kraja života. Međutim, gubitak sluha je uglavnom postepen i ne primećuje se odmah.
Nagluvost može nastati kao rezultat hronične ili akutne izloženosti jakom zvuku. Opterećenje bukom većom od 85 decibela može izazvati trajna oštećenja. Do ovakvih slučajeva oštećenja sluha najčešće dolazi kod radnika koji ceo radni vek provedu u glasnim industrijskim pogonima.
Bolesti takođe mogu dovesti do gubitka sluha, uključujući upalu unutrašnjeg i srednjeg uva, rubeole, zauške. Incidenti koji dovedu do lomljenja slušnih koščica, za posledicu mogu imati i oštećenje sluha određenog stepena. Oštećenje sluha može biti stečeno i urođeno, usled poremećaja u prenosu ili detekciji zvuka.
Pored uzroka, razlikuje se i stepen nagluvosti. Postoji pet stadijuma oštećenja sluha: blaga nagluvost, umerena nagluvost, teška nagluvost, nagluvost na granici s gluvoćom i gluvoća.
Budući da se uzrok i stepen oštećenja sluha mogu razlikovati, pristup lečenju će takođe varirati od slučaja do slučaja. Lekar može prepisati određene medikamente, kako bi se stanje saniralo ili se sprečio dalji gubitak sluha. U pojedinim slučajevima je rešenje nabavka slušnog aparata. Slušni aparati funkcionišu tako što pojačavaju određene zvukove iz naše okoline. Najnovija tehnologija omogućava savremenim slušnim aparatima i da filtriraju buku i pozadinske zvukove, kako bi fokus bio na onim zvukovima koje osoba zaista želi da čuje. Moderni slušni aparati su vrlo diskretni i omogućavaju osobama da nesmetano komuniciraju čak i u bučnim orkuženjima. Na ovaj način se značajno povećava kvalitet života osobe s oštećenjem sluha i sprečava razvoj frustracije i depresije zbog izolacije od ostatka sveta.
Kako možemo olakšati komunikaciju s osobom koja ima oštećen sluh?
Ako želite da se zbližite s osobom, jedna od opcija je da počnete da učite znakovni jezik (naravno, ako ga i ta osoba koristi). Na tak način će vaša komunikacija postati daleko lakša, a i vi ćete naučiti novu veštinu.
Ukoliko niste spremni toliko da se posvetite, nastojte da s osobom održavate kontakt očima, posebno kada joj se direktno obraćate. Pričajte sporije ukoliko želite da dopustite osobi da vam čita s usana, slobodno koristite facijalne ekspresije i uvek budite okrenuti licem prema gluvom sagovorniku.
Budite strpljivi. Ako osoba zatraži da ponovite rečeno, nemojte odustati ili joj reći da nije bitno. Ponovite još jednom, pričajte sporije ako sagovornik to od vas zatraži. Imajte na umu da gluve osobe žive u svetu koji je skrojen za one koji čuju, pa malo tolerancije i empatije nije na odmet.