Počelo je leto, godišnje doba kada se mnoge devojke, a sve češće i muškarci, želeći da doteraju liniju pred odlazak na letovanje, podvrgavaju tzv. brzim dijetama, vodeći se logikom: Naredne nedelje krećem na more, ajde da probam da za to vreme skinem bar neki kilogram“. Međutim, pre nego što se odlučite za neku brzu dijetu, trebalo bi da se obavezno posavetujete sa nutricionistom i vašim lekarom, jer primenom neadekvatne dijete, ne samo da će se kilogrami vratiti, već možete ozbiljno naškoditi i zdravlju vašeg organizma.
Brze dijete predstavljaju kratkoročno rešenje, i nakon što završite sa nekom od njih potrebno je da i dalje budete posvećeni izbalansiranoj ishrani, a nikako da se vratite na nezdrav i preobilan jelovnik. Ukoliko nakon što primenite neku od brzih dijeta počnete ponovo sa nezdravim režimom ishrane, kilogrami će se veoma brzo vratiti, a takođe rizikujete da izazovete i razne zdravstvene probleme, kao što su gojaznost, povećana koncentracija nezdrave masnoće u krvi, oboljenja srca i krvnih sudova, tegobe sa varenjem, poremećaj rada jetre i bubrega, itd.
Brze dijete i jo-jo efekat
Ako dijeta nije adekvatna, naš organizam ne dobija dovoljno hranljivih materija koje su neophodne kako bi se obezbedila minimalna količina energije za pravilno funkcionisanje organizma. Osim toga, neadekvatnom dijetom remeti se metabolizam, što takođe negativno utiče na naše zdravlje.
Primenom kratkotrajnih dijeta želimo da što pre regulišemo kilažu, ali vrlo restriktivni i neadekvatni režimi ishrane zapravo najlakše mogu da dovedu do tzv. jo-jo efekta. Ako je dijeta takva da ne obezbeđuje dovoljan energetski unos, dolazi do usporavanja metabolizma, pa povratkom na uobičajen način ishrane nastaje pozamašan energetski suficit, usled čega se vrlo brzo vrati stala kilaža, pa se čak i doda još koje kilo.
Tako nastaje začarani krug iz koga je teško izaći. Stalnom kombinacijom perioda primene različitih brzih dijeta, pod izgovorom da ona prethodna nije bila efikasna, i perioda između dve dijete kada se kilogrami vraćaju, osoba svoj organizam sve vreme izlaže mučenju, gladovanju, odricanju od kvalitetnih, hranljivih i ukusnih obroka, a krajnji rezultat takvog ubitačnog režima je zapravo povećanje telesne težine. Taj krug treba prekinuti isključivo uz konsultaciju sa lekarom i nutricionistom.
Zašto treba biti oprezan sa brzim dijetama?
Iako je Atkinosonova dijeta trenutno najpopularnija dijeta na svetu, sa njom treba biti krajnje oprezan. Atkinsonovom ili proteinskom dijetom osobe žele da kroz veći unos proteina ubrzaju metabolizam jer veruju da će im to pomoći da smršaju. Međutim, ova dijeta, ukoliko se ne sprovodi pravilno, kod nekih osoba može narušiti pravilnu funkciju jetre i bubrega. Posledice mogu da budu avitaminoza i disbalans mineralnih materija.
Sa druge strane, nisu za svakog ni one dijete koje su bazirane isključivo na unosu voća ili povrća. Dijete koje podrazumevaju samo voćne obroke, recimo, ne obezbeđuju organizmu dovoljnu količinu proteina i esencijalnih masnih kiselina, pa osoba rizikuje da ugrozi rad nekih vitalnih organa.
Koliko je potrebno vremena da se smrša?
Vreme koje je potrebno da bi se izgubio određeni broj kilograma zavisi od osobe do osobe. Neko ima brži metabolizam pa za svega 20 dana blage redukcije u ishrani uspe da se reši 4-5 kilograma, dok je drugim osobama potrebno znatno više vremena.
U svakom slučaju, najbolje i najefikasnije su dijete koje podrazumevaju unos 1.100 do 1.400 kalorija dnevno. Za postizanje željene kilaže potrebno je smanjiti dnevi unos kalorija, ali to nije dovoljno, već treba istovremeno povećati njihovu potrošnju. Drugim rečima, treba jesti umereno i svakodnevno se bar 30 minuta baviti nekom vrstom treninga i fizičke aktivnosti.
Pored toga, pravi rezultati mogu se ostvariti jedino dugoročnom promenom načina ishrane, a o tome treba da odluči nutricionista. Nutricionista za svaku osobu pojedinačno određuje jelovnik na osnovu individualne procene stanja uhranjenosti i podataka o zdravstvenom stanju osobe, eventualnim bolestima među članovima uže porodice, dotadašnjeg načina ishrane i fizičke aktivnosti.
Poremećaji ishrane i gađenje prema hrani
Ono što je karakteristično za osobe sa poremećajem ishrane jeste da one preskaču obroke, a kada jedu, uzimaju male porcije, i trude se da izbegavaju da jedu u društvu. Neke osobe čak pripremaju hranu za celu porodicu, ali ne jedu tu hranu i čak osećaju gađenje prema namirnicama koje su im ranije bile omiljene. Žive u ubeđenju da se hrane zdravo i o tome često pričaju sa drugima, a u stvari ne konzumiraju mnoge namirnice koje su neophodne u ljudskoj ishrani. Krajnja posledica su bulimija i anoreksija.
Nameće se zaključak da pre nego što se odlučite za bilo koju brzu dijetu i restriktivni režim ishrane, obavezno obavestite vašeg lekara o tome i posetite nekog dobrog nutricionistu, koji će na osnovu vašeg opšteg zdravstvenog stanja i vaših životnih navika pronaći pravu dijetu za vas. U suprotnom, rizikujete da ugrozite svoje zdravlje.