Promena kursa valute u kojoj je indeksiran kredit prema dinaru. Pokazalo se u praksi da je ovo najčešći razlog za nastajanje problema pri otplati kredita.
Fluktuirajući kurs donosi značajan kursni rizik svakom korisniku kredita sa valutnom klauzulom, koji svoja redovna primanja ostvaruje u dinarima. Procenjuje se da je više od 50% neredovnih otplata kredita u Srbiji nastalo kao posledica promene kursa valute u kojoj je indeksiran kredit prema dinaru. Ovaj podatak jasno ukazuje na veliku neusklađenost između mesečnih primanja, koja su uglavnom u dinarima, i obaveza po osnovu kredita, koji su najvećim delom indeksirani u stranoj valuti.
Zbog toga je jako važno biti svestan da pomeranja kursa mogu značajno promeniti mesečne obaveze po kreditima. Najdrastičniji primer se pojavio krajem 2008. godine, a nešto manje drastičan je primer na kraju 2009. i početak 2010. godine.
U samo poslednja 3 meseca 2008. godine dinar je oslabio prema evru oko 25%. To je za oko 85% kreditno zaduženih građana značilo da će morati umesto 30% svojih mesečnih primanja morati da izdvoje 40%, a za one koji su zaduženi stambenim kreditima da će umesto polovine svoje plate izdvajati čak 2/3 za mesečnu ratu stambenog kredita. Ovakva promena je svakako izazvala naglo povećanje broja neredovnih otplata kredita. Dodatno su uticale i turbulencije u svetskoj ekonomiji, zbog kojih su menjane i kamatne stope, što je još više otežalo položaj dodatno zaduženih.
U praksi je ponekad neodgovorno, a ponekad i nemoguće savetovati građanima da se zadužuju u dinarima. Neodgovorno je u slučajevima kada su kamatne stope na dinarske kredite za trećinu veće nego na kredite sa valutnom klauzulom, a nemoguće kada su u pitanju stambeni krediti, kojih nema u dinarima. Korak napred u ovoj situaciji su učinili subvencionisani dinarski krediti, koji se odobravaju pod vrlo povoljnim uslovima i koji su, trenutno, bez ozbiljne konkurencije u ponudi bankarskog sektora.
Drugi bitan savet za smanjenje rizika od mogućnosti da vas promene kursa dovedu u bezizlaznu situaciju sa otplatom kredita je da se ne zadužujete do maksimalno dozvoljenog kreditnog zaduženja (trenutno 30%, od prvog maja već i 40%). Uvek imajte u vidu da bi promena kursa mogla uticati na povećanje udela mesečne rate u vašim primanjima i prilagodite trenutno zaduženje ispod svojih trenutnih maksimalnih mogućnosti za otplatu. Opšte je pravilo da se ne treba zaduživati više od 80% svojih maksimalnih mogućnosti otplate, što u ovom konkretnom slučaju znači – ne više od 25% mesečnih primanja.
Smanjenje zarade ili neredovna primanja kreditno zaduženih zaposlenih Smanjenje zarade zaposlenih koji su kreditno zaduženi deluje na gotovo identičan način kao i promena kursa valute u kojoj je indeksiran kredit prema dinaru. U ovom slučaju umesto povećanja obaveza po kreditu u apsolutnom iznosu i njihovog udela u mesečnim primanjima, dolazi do smanjenja mesečnih primanja i samim tim povećanja udela obaveza po osnovu kredita u redovnim prihodima. Smanjenje mesečnih primanja zaposlenih može biti posledica lošijeg poslovanja preduzeća, manjeg obima poslova, sezonskih fluktuacija u poslovanju, bolovanja i drugih vrsta odsustva sa posla i sl. U proteklih godinu dana se aktuelizovalo pitanje smanjenja zarada zaposlenih iz različitih razloga, a najčešće pominjani su svetska ekonomska kriza i smanjen obim poslovanja (u privredi) i mere štednje (u državnoj administraciji).
Smanjenje zarada i neredovna primanja kreditno zaduženih zaposlenih, kao razlog neredovne otplate kredita, pojavljuju se u oko 10% slučajeva svih neredovnih otplata. Preporuka u ovom slučaju je potpuno ista kao i kod promene kursa dinara – ne zadužujte se do maksimalno dozvoljenih limita.
Podizanje kamatne stope na postojeće kredite Iako u javnosti vlada utisak da je ovo jedan od glavnih razloga neredovnih otplata kredita, praksa pokazuje da tek oko 10% neredovnih otplata kredita nastaje kao posledica promene kamatne stope naviše. Razlog tome je verovatno manje drastičan uticaj na mesečnu ratu kredita i „raspodela“ povećanja kamatne stope na duži period otplate kredita. Naime, povećanje kamatne stope na kredite ima značajan uticaj na ukupno otplaćenu kamatu po osnovu pozajmljenih sredstava, ali se taj iznos deli na veliki broj mesečnih rata i ne dolazi do drastičnog povećanja mesečne rate, kao što je to slučaj kod promene kursa evra prema dinaru.
Do povećanja kamatnih stopa na postojeće kredite dolazi kada nastupe promene koje su Ugovorom definisane kao relevantne za promenu kamatne stope. U praksi do povećanja kamatnih stopa dolazi uglavnom pri promeni EURIBOR i LIBOR kamatne stope, pri značajnim promenama u makroekonomskoj situaciji (npr. značajan pad privredne aktivnosti, nagla promena kursa i sl.) i zbog promene rizika zemlje (kreditni rejting Srbije).
Kao način da se zaštitite od promena kamatnih stopa na postojeće kredite pojavljuju se krediti sa fiksnim kamatnim stopama, koji jesu skuplji od ostalih kredita, ali u velikoj meri smanjuju rizike od neredovnih otplata i značajnijih promena u visini mesečne rate. Poseban značaj fiksne kamatne stope imaju kod kredita koji se otplaćuju u dužem vremenskom periodu (5 i više godina).
Gubitak posla Od početka svetske ekonomske krize, u Srbiji je preko 100.000 ljudi ostalo bez posla. Najveća otpuštanja su bila prisutna u malim i srednjim preduzećima, a još uvek je neizvesno da li će ovaj trend velikog broja otpuštanja biti zaustavljen u 2010. godini. Procenjuje se da u Srbiji oko 5% neredovnih otplata kredita nastaje kao posledica gubitka posla dužnika iz različitih razloga. Ovaj procenat je u korelaciji sa brojem ljudi koji su ostali bez posla u odnosu na ukupan broj zaposlenih.
Obzirom da je gubitak posla specifičan slučaj, jedini savet koji bi mogao da funkcioniše u smanjenju rizika od neredovne otplate zbog gubitka posla važi za domaćinstva koja imaju više od jednog zaposlenog. Odgovorno bi bilo ne zaduživati se po svakoj zaradi u domaćinstvu, a najbolje bi bilo da kreditno opterećenje bude na jednoj zaradi, tako da u slučaju gubitka posla kreditno zaduženog zaposlenog, drugi članovi domaćinstva koji imaju redovne mesečne prihode mogu da amortizuju svojim primanjima obaveze po otplati kredita.
U nešto manje od 20% slučajeva neredovnih otplata kredita razlozi su različiti i ne mogu se izdvojiti dominantni. To može biti smrt ili trajni invaliditet, zloupotreba, prezaduženost po zaduženjima koja se ne identifikuju u Kreditnom birou, promene u porodičnim odnosima i sl.
Posebnu opasnost za sve kreditno zadužene građane predstavlja činjenica da gore navedeni razlozi neredovnih otplata uglavnom ne deluju pojedinačno i izolovano. Pokazalo se na početku ekonomske krize u našoj zemlji da npr. drastična promena kursa dovodi i do podizanja kamatnih stopa, što u dužem periodu povlači smanjenje broja zaposlenih ili smanjenja mesečnih primanja, kao i povećanja neredovnih primanja. Zbog toga je potrebno sve gore navedene predloge za smanjenje ovih rizika primenjivati zajedno, a ne izolovano u pokušaju smanjenja samo jednog od gore navedenih rizika. (Economy.rs, 26. april 2010) |
