GEO-CRADLE

GEO-CRADLE projekat, finansiran od strane Evropske Unije u okviru programa Horizont 2020, promoviše značaj koordinisanih aktivnosti geo-osmatranja kao odgovor na neke od najvažnijih društvenih izazova, poput adaptacije na klimatske promene, bezbednost hrane, pristup sirovinama, kao i izvorima energije, u regionu koji obuhvata Balkan, Severnu Afriku i Bliski Istok. Upravo ovaj region je prepoznat kao jedan od najosetljivijih na klimatske promene.

Sa ciljem indentifikovanja potreba i nedostataka postojećih kapaciteta geo-osmatranja u regionu, u okviru GEO-CRADLE projekta su izvršene konsultacije sa svim zainteresovanim stranama (vladinim i nevladinim organizacijama, kompanijama), putem anketa, intervjua i radionica. Nakon detaljne analize dobijenih informacija, organizovane su četiri pilot studije, kao prvi konkretan korak ka rešavanju uočenih nedostataka.

Tim naučnika iz Instituta za fiziku u Beogradu učestvuje u PRE-TECT eksperimentalnoj kampanji za atmosferska merenja, organizovanoj u okviru GEO-CRADLE pilot projekta koji se odnosi na adaptaciju na klimatske promene.

PRE-TECT eksperimentalnu kampanju organizuje Nacionalna opservatorija iz Atine, a merenja će biti izvršena tokom aprila 2017. godine u mestu Finokalia na Kritu, Epizode transporta Saharskog peska su česte u ovom regionu, međutim uloga peska u klimatskom sistemu nije dovoljno dobro poznata. Intenzivna merenja različitih karakteristika čestica peska u atmosferi biće vršena iz aviona, kao i sa zemlje, i pružiće naučnicima nove značajne informacije.

U većini dosadašnjih prognostičkih modela, uticaj peska i drugih čestica u atmosferi na oblake i padavine se tretira vrlo uprošćeno, a zahvaljujući novim istraživanjima i podacima dobijenim na osnovu atmosferskih posmatranja ovi efekti se mogu tačnije računati. U okviru kampanje tim naučnika iz Instituta za fiziku u Beogradu, pod vođstvom prof. dr Slobodana Ničkovića rukovodi aktivnostima koja se odnose na modeliranje atmosfere.

Naš tim za sada jedini može na dnevnom nivou da prognozira formiranje hladnih oblaka zbog prisustva pustinjskog peska u atmosferi korišćenjem DREAM modela.

Dobijeni rezultati treba da omoguće validaciju postojećih modela za prognozu transporta pustinjskog peska i njegove uloge u atmosferi, kao i bolju karakterizaciju optičkih karakteristika peska što će doprineti preciznijem opisivanju procesa apsorpcije solarnog zračenja.

Napisala: Marijana Rajić, objavio: Milan Todorović

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *