Svedoci smo sve većeg zagađenja u svetu i kod nas – od zagađenja vode, vazduha, zemljišta, a žrtve smo čak i zagađenja bukom. Problem zagađivanja životne sredine povećava se iz dana u dan. Posledice mogu biti veoma ozbiljne bilo da se radi o fizičkom, hemijskom ili biološkom zagađenju – kod ljudi se javljaju razni poremećaji i oboljenja. Da bismo sačuvali životnu sredinu i izbegli posledice po zdravlje kako nas tako i budućih generacija koje dolaze za nama, potrebno je da promenimo način razmišljanja i delovanja.
Kako da doprinesemo smanjenju zagađenja u Beogradu? Koji su to koraci kojima ćemo i mi imati zelenu prestonicu? Potrebno je uvesti izvesne promene u našem glavnom gradu.
Da automobil bude nepotreban luksuz, a bicikl praktično rešenje
Poražavajuće mali procenat stanovnika Beograda koristi bicikl kao prevozno sredstvo. Zašto je to tako? Grad je više prilagođen automobilima odnosno zasniva se na “automobilskom urbanizmu” što je u mnogim svetskim gradovima prevaziđen koncept. Pešaci, biciklisti i javni prevoz trebalo bi da budu na vrhu hijerarhije i da im grad urbanistički bude više naklonjen i više prilagođen.
Kada bi, kao u Holandiji posedovanje automobila predstavljalo veliki trošak, a podsticanje biciklizma bilo rasprostranjenije, situacija bi bila povoljnija i po životnu sredinu. Kupovina bicikla mogla bi se subvencionisati, bicikli bi se mogli iznajmiti na svakom koraku, dok bi s druge strane parkiranje automobila bilo skupo, a pristup svim ulicama onemogućen. Naši sugrađani bi se u takvim uslovima sigurno pre opredeljivali za bicikl. Jasno obeležene, bezbedne staze bez rupa i opasnosti od motornog saobraćaja ohrabrile bi Beograđane da prioriet daju biciklizmu. Uz to bi se izbegle i saobraćajne gužve kao i zagađenje koje automobili proizvode.
Podsticanje uvođenja električnih vozila
Od električnih trotineta i bicikala do električnih automobila, sva ova rešenja su ekološka, a prepreka ka njihovoj većoj zastupljenosti leži u njihovoj visokoj ceni, kao i malom broju mogućnosti u gradu da se baterije ovakvih vozila napune električnom energijom.
Da podsetimo, pozitivna strana ove priče je da država odobrava subvencije za kupovinu električnih: mopeda, lakih tricikala, motocikala i putničkih vozila, ako i vozila M1 i N1 na hibridni pogon.
Izmeštanje industrije iz centra
Jedna od značajnih oderednica u novoj Strategiji razvoja grada koja je već počela da se sprovodi jeste izmeštanje industrijskih zona iz centra grada i izgradnja stambenih objekata na tim mestima.
Za zdravije stanovništvo koje više vremena provodi na vazduhu i u aktivnostima na otvorenom dobar potez je i uređenje parkova, kao i uređenje obala beogradskih reka.
Pooštravanje kazni zagađivačima
Energetika, individualna ložišta, saobraćaj, industrija, upravljanje otpadom neki su od glavnih zagađivača u našoj zemlji. EU je uspela da smanji štetne emisije modernizacijom opreme za sagorevanje fosilnih goriva, ali prelaskom sa uglja na prirodni gas dok je kod nas prisutno “hronično zagađenje ugljem”.
Osim toga potrebno je uvođenje ograničenja za emisije sumpor dioksida i azotnih oksida. Najveći zagađivači su i industrije metala, hemijska i naftna industrija, grafička industrija, rudarstvo, industrija građevinskih materijala, vađenje nafte i gasa. Drumski saobraćaj u Beogradu veliki je izvor zagađenja (usled štetnosti sagorevanja fosilnih goriva), a problem predstavljaju i zastareli automobili.
Zeleni krovovi
Ozelenjavanje krovova ima višestruke prednosti – ekološki zeleni krovovi štede novac koji se utroši za rashađivanje tokom leta s obzirom da snižavaju temperaturu, apsorbuju padavine čime se rasterećuje kanalizacioni sistem tokom padavina i otapanja snega. Osim toga, predstavljaju odličnu termoizolaciju, a upijaju i štetne gasove.
Na samo korak od svojih stanova, Beograđani bi imali izlaz u prirodu i prostor za izlet kad god požele što pozitivno utiče i na fizičko i na psihičko zdravlje. Nivo buke se takođe smanjuje zahvaljujući biljnom omotaču, tako da ovakvi krovovi predstavljaju i štit protiv zagađenja bukom. Projektovanje zgrada sa zelenim krovovima uvelo bi prirodni element u urbanu sredinu na višestruku korist stanovništva.
Tehnologija za pročišćavanje vazduha
Uređaj koji je odnedavno postavljen u Knez Mihajlovoj ulici ispred Palate Albanija pod nazivom “Nebočistač” usisava zagađen vazduh sa gornje strane tako da se štetne čestice zadržavaju na kolektorskoj ploči. Prečišćen vazduh izlazi sa donje strane aparata, a može da prečisti i do 180 hiljada kubnih metara vazduha za jedan dan. Efekat bi svakako bio mnogostruko veći kada bi srpska prestonica posedovala više ovakvih uređaja.
Stručnjaci smatraju da je neophodno učiniti mnogo toga da bi vazduh u glavnom gradu i drugim delovima Srbije bio bolji. Potrebno je da se smanji ispuštanje štetnih gasova na način na koji to čine veliki zagađivači poput fabrika i termoelektrana, kao i da se zatvore individualne kotlarnice. Dobar potez bio bi i podsticanje kupovine električnih vozila.