Interesovanje za psihoterapiju poslednjih godina vidljivo raste. Sve više ljudi traži stručnu podršku, ali istovremeno raste i broj onih koji razmišljaju o psihoterapiji kao o budućem profesionalnom pozivu.
Međutim, jako je važno da smo svesni da put do psihoterapeuta nije isto što i završavanje kratkog kursa ili usvajanje nekoliko komunikacionih tehnika. Reč je o višegodišnjem procesu obrazovanja, ličnog razvoja, praktičnog rada i supervizije. Posebno je zanimljiva geštalt psihoterapija, pravac koji veliku pažnju posvećuje svesnosti, kontaktu, odnosu između terapeuta i klijenta i onome što se događa „ovde i sada“. Zbog toga se i sama edukacija znatno razlikuje od klasičnog modela učenja u kojem student uglavnom sluša predavanja, polaže ispite i usvaja teoriju. Pročitajte više.
Ko može da krene putem psihoterapije?
Česta zabluda je da psihoterapeut može postati isključivo osoba koja je prethodno završila psihologiju. Psiholozi svakako predstavljaju važan deo psihoterapijske profesije, ali se za edukaciju interesuju i ljudi iz drugih pomagačkih i srodnih oblasti – medicine, socijalnog rada, pedagogije, obrazovanja i drugih profesija koje podrazumevaju intenzivan rad sa ljudima.
U zavisnosti od prethodnog obrazovanja, za kandidate koji dolaze iz drugih struka može biti potrebno dodatno obrazovanje iz psihološko-psihoterapijskih osnova, odnosno odgovarajuća propedevtika.
Geštalt centar za edukaciju i razvoj „Mens et Corpus“, na primer, među kriterijumima za prijem navodi kvalifikacije iz pomagačkih profesija, psihologiju, prethodnu savetodavnu edukaciju, ali i relevantno profesionalno i životno iskustvo. Kandidati prolaze i intervju pre prijema na edukaciju. Dakle, formalno obrazovanje jeste značajno, ali ono samo po sebi nije dovoljno da bi neko postao dobar psihoterapeut.
Psihoterapeut ne radi samo svojim znanjem
Kod mnogih profesija možemo relativno jasno odvojiti privatnu ličnost od profesionalne uloge. U psihoterapiji je to mnogo teže. Terapeut tokom rada koristi teorijska znanja i metode, ali u terapijski odnos istovremeno ulazi sa sopstvenim iskustvom, načinom komunikacije, emocionalnim reakcijama i sposobnošću da bude prisutan uz drugog čoveka.
U skladu sa tim, psihoterapijska edukacija podrazumeva i ozbiljan rad na sebi. Budući terapeut mora postepeno da upoznaje sopstvene emocionalne obrasce, granice, ranjiva mesta i načine na koje reaguje u odnosima sa drugim ljudima.
Prema Fricu Perlsu, jednom od oosnivača geštalt pravca, upravo je svesnost jedan od centralnih pojmova. Čuvena je Perlsova maksima “Svesnost samam po sebi leči”, kojom se naglašava da nije potrebno svesno „popravljati” stvari, već je dovoljno postati potpuno svestan onoga što jeste u „ovde i sada”. Terapeut treba da nauči da primećuje šta se događa kod klijenta, ali i šta se događa u njemu samom tokom tog odnosa.
Prve godine geštalt edukacije – upoznavanje sebe
U okviru programa Geštalt centra „Mens et Corpus“ osnovni trening obuhvata prve dve godine edukacije. Veliki deo tog perioda posvećen je radu na sebi – osvešćivanju emocija, telesnih procesa, ličnih obrazaca ponašanja i mesta na kojima dolazi do zastoja u funkcionisanju. Može se reći da je ovo možda i najveća razlika između psihoterapijske edukacije i klasičnog akademskog obrazovanja.
Kada ste student, ne učite samo šta je projekcija, kontakt ili emocionalni obrazac kod nekog zamišljenog klijenta, no počinjete da primećujete kako se ti procesi pojavljuju u vašem sopstvenom životu. Edukacija stoga može biti istovremeno profesionalno zahtevna i duboko lična.
Od teorije ka radu sa ljudima
Kako edukacija napreduje, fokus se postepeno pomera sa ličnog procesa ka razvoju terapeutskih veština. Napredni deo programa Geštalt centra obuhvata treću i četvrtu godinu. Tada studenti počinju intenzivnije da vežbaju terapeutsku ulogu, najpre međusobno, a zatim iskustva iz rada donose na superviziju.
Supervizija jedna od ključnih tačaka psihoterapijskog obrazovanja. Standardi Evropske asocijacije za psihoterapiju (EAP) propisuju minimum od 150 sati supervizije kao eliminacioni i obavezni uslov za sticanje evropskog sertifikata (ECP) tokom četvorogodišnje edukacije.
Budući terapeut može sa iskusnijim supervizorom da analizira određene situacije iz rada: šta je primetio kod klijenta, kako je reagovao, gde je možda prerano intervenisao ili šta je u odnosu ostalo neprimećeno. Drugim rečima, greške i nedoumice ne ostaju samo privatno iskustvo terapeuta, već postaju materijal za dalje profesionalno učenje.
Zašto geštalt nije samo skup tehnika?
Geštalt psihoterapija često se povezuje sa izrazom „ovde i sada“, ali se iza toga nalazi mnogo širi koncept. U centru pažnje nalaze se kontakt između ljudi, svesnost, fenomenološko istraživanje iskustva i razumevanje osobe u kontekstu njenog okruženja. U okviru edukacije neguju se dijaloški odnos, autonomija i odgovornost, samosvesnost, otvorenost prema razlikama i etička praksa.
Glavni je cilj da kao terapeut naučite kako da slušate, kako da postavljate pitanja, primećujete proces i zajedno sa klijentom istražujete ono što se u datom trenutku pojavljuje.
Lična terapija i supervizija nisu dodatak već deo profesije
Neko ko prvi put razmišlja o psihoterapijskoj edukaciji može očekivati da najveći deo programa čine knjige, predavanja i ispiti. U realnosti, veliki deo profesionalnog sazrevanja odvija se kroz ličnu terapiju, iskustveni grupni rad, praktične vežbe i superviziju.
Sve to i te kako ima smisla, jer vam može biti teško da kao terapeut pratite drugog čoveka kroz njegove strahove, konflikte i emocionalno zahtevne procese ako sami niste spremni da upoznate i sopstvene. Iz svih tih razloga geštalt edukacija više liči na putovanje profesionalnog i ličnog rasta nego na klasično školovanje.
Kako znati da li je geštalt edukacija pravi izbor?
Geštalt edukacija može posebno odgovarati ljudima koje, osim psihologije, interesuju međuljudski odnosi, lični razvoj i dublje razumevanje načina na koji ljudi uspostavljaju kontakt sa sobom i drugima, ali neosporno zahteva i otvorenost.
Ako očekujete samo teorijska predavanja bez ličnog uključivanja verovatno ćete se iznenaditi. Geštalt edukacija podrazumeva grupni rad, kontakt sa sopstvenim emocijama, preispitivanje obrazaca i spremnost na kontinuirano učenje. Ako odlučite da postanete psihoterapeut, znajte da to nije samo odluka o novom zanimanju, već višegodišnji proces tokom kojeg ćete istovremeno učiti kako da bolje razumete druge – i kako da mnogo jasnije upoznate sebe.