Zapadni svet (Evropa, Amerika, Australija i Novi Zeland) mogao bi se smatrati jedinstvenom „zapadnom civilizacijom“. Na ovim teritorijama živi dosta ljudi koji su etnički ili kulturno Evropljani – drugim rečima, evropskog porekla ili koji govore evropski jezik kao maternji.
Sama Evropa ima najveću jezičku i kulturnu raznolikost zapadnog sveta. Međutim, zajednička istorija, geografija i društveno-politička evolucija evropskog kontinenta, kao i kulturne divergencije koje su se dogodile u bivšim kolonijama, rezultirale su stvaranjem zajedničke osnove za evropsku kulturu koja se (ponekad oštro) razlikuje od SAD ili ostatka zapadnog sveta.
U nastavku ćemo s vama podeliti najveće razlike između Evropljana i Amerikanaca (SAD). Ovo su, naravno, glavni trendovi, a izuzeci postoje svuda. Irci i Poljaci, na primer, imaju tendenciju da budu bliži američkom mejnstrimu nego nekim svojim evropskim komšijama. Kanađani su negde između, ponekad su više evropski, ali često bliži svojim južnim susedima.
Osećaj vremena i udaljenosti
Našu percepciju oblikuje naša okolina. Evropljani smatraju kuću ili crkvu staru 100 godina novom, dok je Amerikanci smatraju starom. Amerikanci će nekada reći da je građevina stara 200 godina “drevna“, što je termin koji će Evropljani uglavnom koristiti za srednji, stari vek ili čak praistoriju.
Percepcije su obrnute kada je reč o udaljenosti. Evropljani najčešće smatraju da je vožnja od 100 km prilično duga, dok je za Amerikance to neki prosek. Ovakva percepcija je rezultat mnogo veće gustine naseljenosti u Evropi i manje veličine Evrope (verovali ili ne, EU je više nego dvostruko manja od SAD). Pa ipak, Evropljani putuju mnogo više od Amerikanaca, unutar ili van svog kontinenta. To bi moglo biti zato što su Evropljani navikli da putuju „u inostranstvo“ od detinjstva, jer su evropske zemlje relativno male.
Automobili
Skoro svi Evropljani imaju automobile sa manuelnim menjačem, dok Amerikanci imaju izrazitu sklonost ka automatskim.
Evropski automobili se takođe veoma razlikuju po stilu od svojih američkih pandana. Američki automobili imaju tendenciju da budu masivniji i oštrijih ivica (jer je veličina bitna u Sjedinjenim Državama). Amerikanci vole (veoma) dugačke limuzine, kao i pikap kamionete (na selu). Evropljani vole zaobljenije dizajne automobila. Manji automobili su mnogo češći u Evropi, verovatno zato što Evropa ima urbanizovaniju populaciju i male automobile je lakše parkirati u gradovima.
Mašine za pranje veša
Evropske mašine za pranje veša obično imaju samo dovod za hladnu vodu (voda zagrejana na odgovarajuću temperaturu unutar mašine), za razliku od SAD, gde postoje i dovodi za toplu i hladnu vodu. Evropske mašine za pranje veša se skoro uvek pune spreda, za razliku od SAD, gde se pune odozgo. Zanimljivo je da je Japan odlučio da sledi američki sistem.
Sistem mera
Svi Evropljani koriste metrički sistem (metri, grami, litri, Celzijusi itd.). Iako ga Amerikanci uče u školi, velika većina i dalje koristi stari engleski imperijalni sistem (jardi, milje, funte, Farenhajti itd.) u svakodnevnom životu.
Sistem datuma i vremena
Evropljani pišu datum u formatu „Dan Mesec Godina“, dok Amerikanci koriste „Mesec Dan Godina“. Amerikanci obično smatraju da nedelja počinje u nedelju i završava se u subotu, dok u Evropi uvek počinje u ponedeljak i završava se u nedelju.
Većina Evropljana koji ne govore engleski jezik koristi 24-časovni sistem, za razliku od 12-časovnog sistema koji se koristi u zemljama engleskog govornog područja.
Društveni običaji
Tradicije poput proslava povodom rođenja beba i momačkih večeri propraćenih striptizom potiču iz SAD, i iako su neke stigle do Evrope, i dalje se smatraju tipično američkim. Za većinu Evropljana ovo je nešto što viđaju samo u američkim TV serijama i filmovima. Isto važi i za Dan zahvalnosti i Noć veštica (mada se ovaj drugi prilično uspešno izvezao u Evropu i Istočnu Aziju od kraja 1990-ih pa nadalje). Američke marketinške strategije su takođe dovele do nacionalnih fenomena poput Crnog petka i Sajber ponedeljka, koji, koliko god bili moćni u SAD, teško da imaju ekvivalent u evropskim zemljama. Američki uticaj vidi se i u načinu kupovine, posebno kroz popularnost velikih outlet centara i razvoj shopping centara u Evropi.
Jezici
Učenje stranih jezika u Evropi je sada obavezno u svakoj zemlji od osnovne škole. Većina Evropljana uči 2 do 4 strana jezika. Amerikanci obično tečno govore samo engleski (+ svoj maternji jezik ako su imigranti) jer smatraju da im nije potrebno da znaju druge jezike, budući da ih danas svi razumeju.
Religija
Amerikanci su mnogo religiozniji od Evropljana. Odlazak u crkvu je veoma popularan u SAD. U Evropi je ova praksa skoro potpuno nestala i uglavnom je ograničena na starije osobe ili posebne događaje poput venčanja ili Božića.
Boga često pominju američki političari, dok ga retko spominju političari u Evropi (sem ekstremista). Mešanje religije i politike je tabu u mnogim evropskim zemljama (posebno u Francuskoj), zbog strožeg razdvajanja države i religije. Postoje izuzeci, poput Poljske ili Španije, ali čak ni ove zemlje ne deluju veoma religiozno u poređenju sa SAD.
Što je još ekstremnije, većina Amerikanaca bi smatrala uvredljivim da neko otvoreno tvrdi da ne veruje u Boga, dok je u Evropi često suprotno.
Hrana
Evropljani se uglavnom hvale tradicionalnim jelima, kao i regionalnim kulinarskim specijalitetima. Specijaliteti su nekada veoma lokalni, tako da se neka peciva mogu videti u jednom gradu, ali ne i 100 km dalje.
Evropljani jedu raznovrsnije i uravnoteženije obroke (posebno u južnim kulturama) i manje brze hrane nego Amerikanci (osim možda Britanaca). Evropljani jedu više sira (ne samo Francuzi!), više jogurta i u proseku piju više vina i jačih piva nego Amerikanci.
Amerikanci konzumiraju slađu hranu i mnogo više bezalkoholnih pića nego Evropljani. Američki zakoni o alkoholu su mnogo stroži nego bilo gde u Evropi (pogledajte mapu zakonske starosti za pijenje alkohola u Evropi). Generalno je zabranjeno piti alkohol pre 21. godine u Sjedinjenim Državama, čak i uz odobrenje roditelja.
Sport
Zanimljivo je kako se popularnost sporta može toliko razlikovati između Evrope i Severne Amerike. Najpopularniji sportovi u celoj Evropi su fudbal, verovatno slede tenis, biciklizam i Formula 1 (kao i druge moto trke). U SAD, fudbal i F1 su daleko od popularnosti. Bejzbol, košarka, hokej na ledu i američki fudbal privlače publiku i zarađuju novac. I koliko god evropski sportovi nisu popularni u SAD, važi i obrnuto (osim košarke).
Da li ste za sve ove kulturološke razlike već čuli ili su vas neke iznenadile? Ako želite zaista da upoznate nečiju kulturu, jasno je da nije dovoljno samo naučiti jezik i pročitati par knjiga. Kultura se zaista može upoznati samo tokom boravka u određenoj zemlji i u direktnom kontaktu s ljudima koji tu žive.
Mnogima je želja da proputuju svet dok studiraju. Tu vam od pomoći može biti work and travel. Work and Travel Group već 18 godina omogućava studentima i osobama od 18 do 45 godina upoznavanje sa različitim kulturama i predelima, sticanje iskustva i veština, kao i usavršavanje stranih jezika, kroz programe kulturne razmene, stručne prakse i radne programe u Americi i širom sveta.