Suočenost sa Alchajmerovom bolešću je vrlo rasprostranjena, od pet osoba, četiri su sigurno čule za ovu bolest, čak i poznaju nekoga iz okruženja ko je suočen sa ovom bolešću, znači ne samo da znamo za nju, nego imamo za prijatelja ili poznanika, nekog ko živi sa ovom  bolešću. Postavlja se pitanje: Zbog čega mi sa svim tim našim saznanjima i činjenicama iz prve ruke ne pomažemo da ti ljudi savladaju svoj najveći problem, poricanje, odbijanje da se suoče sa istinom.

Činjenice o Alchajmeru

Iako su mnogi od nas čuli za Alchajmera, nismo baš sigurni šta tačno znači. Alchajmerova bolest je progresivni oblik demencije. Demencija je širok pojam za promene na mozgu koja ometaju svakodnevni život. Primarno degerativno oboljenje mozga, za koje uzroci nisu poznati, ali su promene na mozgu vrlo karakteristične, naziva se Alchajmer. Te promene vezuju se za guste naslage proteina oko i izvan neurona u mozgu, što dovodi do oštećenja neurona, njihovog gubitka i neravnoteže neuroprenosnika. 

Faktori rizika od oboljevanja

Iako se mnogi u ovoj oblasti bave istraživanjima uzroka, ne postoje još tačni rezultati istraživanja šta utiče na ratvoj ove bolesti. Postoje indicije da su primarni faktori promene u genetskom materijalu i razmena materija u mozgu. Ono što je činjenično tačno je jedino da se Alchajmer vezuje za staro životno doba. 

Alchajmer simptomi

Retki su oni koji boluju od ove bolesti, a da im se javljaju isti simptomi, koji se ispoljavaju u odredjeno vreme i da se poklapa tok bolesti. Iako su simptomi individualni, postoje neki tipični, koji se razvijaju odmah na početku i pomažu da se dijagnostikuje. Kada je u pitanju Alchajmer simptomi obično pogadjaju pamćenje i ispoljavaju se kao zaboravljanje dogadjaja koji su vezani za veoma blisku prošlost, nesnalaženje u nepoznatom okruženju, promene raspoloženja koje se ne mogu objasniti, gubitak inicijative i depresija, a sve ovo prate poteškoće u obavljanju svakodnevnih radnji. 

Dijagnostika

Pored telesnog ispitivanja, za uspostavljanje dijagnoze, važan je razgovor sa porodicom obolelih i obolelima, kako bi opisali tegobe. Ukoliko lekar posumnja na demenciju, on sprovodi psihološke testove, kako bi Alchajmer izdvojio od drugih mogućih psiholoških oboljenja. Ukoliko se posumnja na demenciju, neophodno je da neurolog ili psihijatar sprovedu dalje dijagnostičke procedure, da različitim testovima i tehnikama potvrde promene na mozgu,  koje su tipične za ovu bolest.    

Tok bolest

Kod ove bolesti može da se uspori tok i ublaže simptomi lekovima i saradnjom sa psihijatrima. Taj tok može da se uspori i za nekoliko dragocenih godina, a to bi značilo da potpuna zavisnost pacijenta od druge osobe, potreba za negom i kućno zbrinjavanje, mogu da se odlože neko vreme. Pored lekova koji se koriste kako bi usporili napredovanje bolesti, važna su i psihoterapija, muzikoterapija, terapija kroz slikanje, vežbe pokreta i percepcije, koje značajno doprinose da pacijent  očuva svoju samostalnost i samopouzdanje. 

Lekovi u lečenju Alchajmera

Alchajmer simptomi mogu da se ublaže lekovima i odredjenim terapijama. Lekovi će sprečiti napredovanje simptoma neko vreme, privremeno će poboljšati mentalne sposobnosti pacijenta, značajne za njegovu samostalnost. Tok bolesti obavezno treba da prate psihijatri koji će odrediti adekvatnu terapiju medikamentima, ali i sve druge terapije koje će pomoći pacijentu da živi sa Alchajmerom.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.