Osim emocionalnog značaja koji venčanje, kao jedan od najvažnijih događaja u našim životima, nosi, ono sadrži i važan finansijski aspekt. Svojom vekovnom tradicijom, venčanje je postalo prilično unificiran proces širom sveta, što nam je omogućilo da na uporedan način sagledamo realne troškove koje venčanja nose sa sobom u različitim delovima sveta, a samim tim i da procenimo koliko je industrija venčanja zaista velika.
Ekonomski gledano, venčanje je proslava koja izaziva značajne troškove u gotovo svim kulturama. Velika slavlja su sama po sebi skupa, ali koliko je ova industrija profitabilna?
Uporedićemo troškove venčanja u različitim zemljama i pokušati da dođemo do zaključka o stanju ovog sektora u Srbiji i inostranstvu.
Šta čini jedno venčanje?
Venčanja su skupa, nema polemike oko toga. Za većinu parova odustajanje od proslave postaje ideja tek kada su zaglavljeni u procesu planiranja, kada nema nazad.
Koliko su skupa venčanja? Zavisi od tri stvari: gde se venčavate, koliko ljudi planirate da pozovete i da li sanjate o venčanju iz bajke još od malena.
Pre nego što uporedimo cene u različitim zemljama, raščlanićemo jedno venčanje na njegove sastavne činioce. Tipično venčanje će zahtevati izdatke za sledeće stavke:
- Prostor
- Ketering
- Muzika
- Organizator
- Fotograf
- Videograf
- Venčanica
- Odelo
- Torta
- Matičar
- Cipele
- Kićenje svatova
- Transport
- Pozivnice
Koliko košta venčanje u Srbiji?
U Srbiji prosečno venčanje ima između 100 i 200 zvanica, a od broja zvanica će najviše zavisiti cena čitavog događaja, jer event centri najčešće naplaćuju po osobi, gde se prosečna cena kreće od 20 do 30 evra (veća cena u gradovima, niža u manjim mestima). Kada je u pitanju organizacija venčanja Beograd prednjači sa visokim cenama. Što znači da na rezervaciju prostora za proslave, u proseku odlazi od 2.500 do 5.000 evra.
Drugi najveći izdatak predstavlja bend, a cene se u proseku kreću od 700 do 1.500 evra.
Ono što je većini mlada najbitnije jeste venčanica, a većina se odlučuje na iznajmljivanje, gde se cene kreću oko 500 evra, ali mogu dostići i 1.500 evra.
Odeća za mladoženju je nešto povoljnija, jer će kvalitetno odelo nastaviti da „živi” i nakon svadbe, a za ovu stavku potrebno je izdvojiti oko 400 evra.
Na šminku i frizuru će biti utrošeno oko 100 evra.
Ostali troškovi kao što su fotograf, videograf, matičar, transport, kićenje svatova, dekoracija za stolove, torta… skupa u proseku ne prelaze 1.000 evra.
Kada se saberu ovi podaci, dolazimo do ukupne cifre u rasponu od 7.000 do 10.000 evra.
U Srbiji ne postoji institucija koja zvanično prati ove podatke, već su oni objavljeni od strane novinskih agencija, pa ih treba uzeti sa dozom rezerve.
Kako izgleda venčanje u SAD?
Studija iz 2017. godine, u kojoj je učestvovalo 13.000 parova iz SAD otkrila je da prosečno venčanje u Americi iziskuje 33.391 dolara.
Na šta Amerikanci troše tokom proslave venčanja?
Najviše novca odlazi na iznajmljivanje prostora, što je stavka koja izvlači gotovo polovinu budžeta – $15.163. Sledeća stavka je muzika, koja se u proseku kreće oko $4.000.
Fotograf se u proseku plaća $2.600, što je astronomsko veći iznos u odnosu na Srbiju (do 100€). Ovaj iznos je nešto viši od troška cvećare i dekoracije za koju se izdvaja $2.400.
Naknada za organizatore venčanja je u proseku $2.000, kao i za videografa koji je zadužen za snimanje i obradu video sadržaja.
Iznenađuje nas trošak venčanica, jer je on u proseku iznosio $1.500. Pretpostavljamo da je u pitanju iznajmljivanje, budući da je ova cena gotovo na nivou sa top cenama za iznajmljivanje venčanica u Beogradu.
Odelo za mladoženju je takođe uporedivo sa našim cenama, gde mladoženje u proseku potroše $290 na oblačenje.
Izdatak za obavljanje ceremonije venčanja iznosi oko $2.300, a zajedno sa muzikom za ovu priliku ukupni trošak dostiže $3.000.
Još jedna „veća” stavka na američkim venčanjima jeste tradicionalna probna večera (rehearsal dinner) na koju odlazi 1.300 zelenih novčanica. Šminka je takođe trošak koji se kreće u četvorocifrenom rangu, tj oko $1.000.
U odnosu na srpsku industriju, u Americi postoji trend smanjivanja gostiju radi personalizacije. Prosečni ukupni troškovi i broj gostiju se smanjuju, ali se trošak po gostu povećava. Ovo je usled težnje da se obezbedi jedinstveno iskustvo za prisutne, atipično od percepcije jednog venčanja.
Gotovo 40% ispitanih je izjavilo kako je potrošilo veće sume novca na zabavni sadržaj (štandovi za fotografisanje, muzički performansi, igre na otvorenom…).
Mladenci u Americi se sve manje odlučuju za tradicionalne proslave i odlučuju da stanu na ludi kamenu u lokacijama koje izražavaju njihovu jedinstvenu priču – kao što su ambari, biblioteke, rančevi, a jedan par je održao proslavu venčanja u bokserskom klubu.
Još neka popularna ne-tradicionalna mesta za održavanje prijema uključuju kuće na plaži, vinarije, muzeje i parkove.
Osim prostora, smanjuje se i procenat parova koji obavljaju tradicionalne ceremonije tokom venčanja, kao što su bacanje buketa (samo 49%), bacanje podvezice, pa i zajedničko sečenje torte.
Ko plaća svadbu u Americi?
Na ovom polju se tradicija i dalje održala. Većinu troškova snosi mladina porodica (45%), dok mladenci snose 41%, a ostatak plaćaju roditelji mladoženje.
Samo 10% anketiranih parova je u potpunosti platilo sopstveno venčanje.
Najpopularnije doba u godini za venčanje se poklapa, pa se najviše ceremonija održava na leto ili jesen. Septembar je naravno najpopularniji mesec, a slede ga jun i oktobar.
Koliko platiti svadbu?
Parovi ne bi trebalo da baziraju svoj budžet na osnovu toga koliko drugi troše. Industrija venčanja često koristi ove brojke da opravda visoke cene za održavanje jedne žurke. Neko vam navede prosek od 1.000 evra za bend, a vi mislite da ste uštedeli ako potrošite €800…
Ove brojke pate od velikog statističkog problema – proseka. Prosečne vrednosti (aritmetička sredina) nisu uvek dobar pokazatelj, jer zavise od načina na koji su raspoređene vrednosti u samom uzorku.
Na primer, imamo 100 parova, od kojih je 99 potrošilo 10.000 evra, a samo jedan par (1%) je potrošio 500.000 na venčanje u hotelu sa 5 zvezdica gde se služio kavijar, šampanjac i jastog, a goste je uveseljavalo pola estrade. Dobijamo da je prosek 15.000, što jednostavno nije tačno.
Naravno, postoje statistički pokazatelji koji rešavaju ovaj problem, ali je često opravdanje za njihov izostanak da ne žele da zbunjuju javnost.
Ako zaista verujete da je dobra ideja potrošiti 2/3/4 godišnje plate (10.000 evra) za jedno veče, samo napred. Ali nemojte da se zavaravate kako je to sasvim prosečno.