Naše rasploženje u velikoj meri zavisi od spoljašnih faktora, a ljudi su baš kao i biljke podložni uticaju svetlosti. Na svetlost reagujemo lučenjem određenih hormona koji direktno utiču na naše raspoloženje, koncetraciju i volju da nešto uradimo.
Svetlost diktira naš bioritam, a moderno doba sa sobom je donelo nove vrste osvetljenja kojima smo izloženi na svakodnevnom nivou. U nastavku teksta ćemo govoriti o uticaju koje svetlo ima na naše raspoloženje, vrstama rasvete i načinima kako da je prilagodite sopstvenim potrebama.
Uticaj osvetljenja u radnom prostoru
Kao što smo već napomenuli, svetlo ima direktan uticaj na našu produktivnost i raspoloženje. Iz tog razloga, industrijska rasveta je bitna kako bi zaposleni mogli da se nesmetano posvete poslu, pogotovo u industrijskim objektima u kojima često može doći do nesreća na radnom mestu.
S obzirom da na poslu provodimo minimum 8 sati dnevno, jasno je da veštačko osvetljenje u radnom prostoru treba biti adekvatno i što bliže prirodnom svetlu, kako bi delovalo pogodno na budnost, raspoloženje, a istovremeno nipošto ne dovodilo do stanja depresije i rastrojenosti.
Verovali ili ne, naučno je dokazano da svetlo ima značajnu ulogu u održavanju fiziološke i psihološke ravnoteže, a da izlaganje nepogodnom osvetljenju može dovesti do pogoršanja depresivnih stanja.
Razlog leži upravo u uticaju svetla na naše raspoloženje, koje podstiče rad hormona, o čemu smo govorili u uvodu. Period smenjivanja dana i noći direktno utiče na našu budnost i pospanost, pa je uloga veštačkog svetla upravo da simulira prirodnu smenu dana i noći.
Uticaj javne rasvete
Istorija javne rasvete počinje davne 1792. godine kada su postavljene prve kućne i ulične lampe na gas. Do danas je javna rasveta promenila različite oblike i izvore energije, ali namena je ostala ista – smanjivanje stope kriminala, bolja vidljivost po mraku, povećana bezbednost u saobraćaju i slično.
Primat pri postavljanju javne rasvete zauzimaju LED svetiljke. LED rasveta se danas koristi praktično svuda – u školama, medicinskim ustanovama, kancelarijama, magacinima, tržnim centrima i tako dalje.
Zbog čega su LED sijalice bolje rešenje od konvencionalnih svetiljki?
Žuto svetlo stvara svetlosno zagađenje
Svetlosno zagađenje je izraz za prekomerno i pogrešno usmereno veštačko svetlo.
Postoji nekoliko vrsta svetlosnog zagađenja.
Svetlosna izmaglica se često prostire iznad urbanih sredina kao posledica neodgovarajuće ulične rasvete i njene infrastrukture.
Svetlosnu izmaglicu možete prepoznati po tome koliko dobro vidite zvezde na nebu, iz gusto naseljenog područja poput neke metropole. U Los Anđelesu se svetlosna izmaglica primećuje već sa 450 kilometara udaljenosti od grada.
Svetlosni prestup je još jedan vid svetlosnog zagađenja, a pojavljuje se u situacijama kada svetlost od ulične svetiljke nepoželjno obasjava nečiji dom i ometa redovni mir ukućana.
Na taj način svetlosni prestup remeti noćni san, što će sa sobom povući niz zdravstvenih problema koji dolaze uz hroničnu nesanicu – promena raspoloženja, gubitak memorije, rastrojenost, a u težim slučajevima i kardiovaskularni problemi.
Bljesak je vrsta svetlosnog zagađenja koji se javlja kada nas zaslepi izvor svetlosti, pa ne možemo normalno da vidimo objekte oko sebe. Bljesak je posebno opasan u saobraćaju.
Razlika između LED svetla i konvencionalnih sijalica
LED sijalice ne stvaraju svetlosno zagađenje jer oponašaju prirodno svetlo koje je usmereno ka određenoj tački, i ne širi se svuda okolo kao što je to slučaj kod “žutih” sijalica.
LED svetla ne emituju ultravioletno i infracrveno svetlo, pa samim tim neće prikupljati komarce i ostale insekte.
Kada govorimo o temperaturi svetla, diode ugrađene u LED svetiljku mogu imati različite nijanse svetlosti kojima možemo upravljati kako mi želimo, od toplo žute do hladno bele boje.
Ton boje kojom zrači rasveta izražena je u kelvinima (K). Topla svetla podstiču opuštenije i prijatnije okruženje, dok hladna svetla utiču na nas da budemo produktivniji. Istraživanja ukazuju da hladna svetla smanjuju nivo melatonina, hormona koji direktno utiče na naš san.
Zbog malih dimenzija možemo ih dizajnirati na različite načine, od led traka i plafonjera do reflektora, što ih čini idealnim za industrijsku rasvetu, ali i za rasvetu bilo koje vrste.
Energetska efikasnost LED rasveta se ogleda u njenoj potrošnji energije, jer može proizvesti jače osvetljenje od konvencionalnih sijalince, a zahteva upola manje utroška energije.
One traju 20 do 25 puta duže nego standardne sijalice, a kada se izračuna godišnja ušteda u novcu, razlika u ceni izmađu ta izvora svetla je zanemarljiva.
Potrebno je naglasiti da LED osvetljenje ne sadrži živu niti bilo koje druge štetne materije kojih ima u standardnim sijalicama, što ih čini ne samo ekonomičnijim rešenjem već i ekološki prihvatljivijim.
Svest o značaju i uticaju rasvete na raspoloženje ljudi postaje sve veća iz godine u godinu. Kompanije stalno unapređuju osvetljenja u skladu sa napretkom tehnologije, kako bi uskladili moderan način života sa prirodnim reakcijama na svetlo koje nas okružuje.