Elektroencefalografija (EEG) je neinvazivna metoda za merenje električne aktivnosti mozga putem postavljanja elektroda na skalp. EEG pregled se koristi u dijagnostici različitih neuroloških poremećaja, uključujući epilepsiju, moždani udar, demenciju, poremećaje spavanja i glavobolju.
EEG pregled je posebno koristan u dijagnostici epilepsije. Epilepsija je poremećaj mozga koji dovodi do ponavljajućih napada. EEG može otkriti abnormalne električne aktivnosti u mozgu koje su povezane sa epileptičkim napadima. Ova informacija može biti korisna u postavljanju dijagnoze epilepsije i određivanju tipa epilepsije koja se javlja kod pacijenta.
Pregled takođe može biti koristan u dijagnostici poremećaja spavanja, kao što su nesanica, apneja u snu i sindrom nemirnih nogu. EEG se koristi za merenje aktivnosti mozga tokom spavanja kako bi se otkrile nepravilnosti u spavanju i pronašao uzrok poremećaja.
Uz to, EEG pregled može pomoći u dijagnostici demencije i drugih neuroloških poremećaja. Neki oblici demencije, kao što je Alzheimerova bolest, mogu uzrokovati specifične promene u EEG signalima mozga. EEG može biti koristan u otkrivanju ovih promena i u postavljanju rane dijagnoze bolesti.
EEG pregled se takođe može koristiti za procenu kognitivne funkcije mozga. Može meriti količinu i brzinu električne aktivnosti mozga, što može pružiti informacije o sposobnostima mozga da obrađuje informacije i donosi odluke.
U zaključku, EEG pregled je koristan alat u dijagnostici različitih neuroloških poremećaja. EEG može pomoći u postavljanju tačne dijagnoze, identifikaciji tipa poremećaja i praćenju napretka tokom lečenja. Zbog svoje jednostavnosti i neinvazivnosti, EEG pregled je jedna od najčešće korišćenih metoda za proučavanje električne aktivnosti mozga u kliničkoj praksi.
Kako izgleda sam pregled
Elektroencefalografija (EEG) je neinvazivna dijagnostička metoda koja se koristi za merenje električne aktivnosti mozga. EEG pregled se obično izvodi u posebno opremljenim sobama u klinikama ili bolnicama, a pacijent može sedeti u stolici ili ležati na krevetu tokom pregleda.
Da bi se izvršio EEG pregled, pacijent mora prvo da pripremi svoju kosu. Ovo obično uključuje pranje kose, uklanjanje gelova i proizvoda za kosu i sušenje kose. Zatim se postavljaju elektrode na skalp pacijenta. Elektrode su mali metalni diski koji su postavljeni na određene tačke na skalpu, a povezani su sa EEG aparatom putem kablova. Postavljanje elektroda je bezbolno, i elektrode se mogu pomerati na različita mesta na skalpu kako bi se dobili različiti snimci električne aktivnosti mozga.
Nakon postavljanja elektroda, pacijentu se obično naloži da mirno sedi ili leži na krevetu tokom pregleda. Elektrode snimaju električnu aktivnost mozga u realnom vremenu i prenose podatke na EEG aparat. Pregled traje između 20 i 60 minuta, u zavisnosti od potreba lekara i stanja pacijenta.
Tokom EEG pregleda, pacijent može da obavlja neke osnovne zadatke, kao što je otvaranje i zatvaranje očiju, disanje u određenom ritmu ili izvođenje jednostavnih matematičkih zadataka. Ovo pomaže lekarima da procene reakciju mozga na određene stimulus i prouče različite aspekte električne aktivnosti mozga.
Nakon završetka pregleda, lekar analizira podatke prikupljene tokom EEG pregleda i donosi zaključke. Rezultati se mogu koristiti za dijagnostiku epilepsije, demencije, poremećaja spavanja, glavobolja, kognitivnih poremećaja i drugih neuroloških stanja.
Ukratko, EEG pregled je jednostavan, neinvazivan i bezbolan postupak koji omogućava lekarima da procene električnu aktivnost mozga i otkriju moguća neurološka stanja pacijenta.