Zima je na pragu, za baštu to znači da je i tokom zimskih meseci treba održavati kako bi se na proleće razvile već zasadjene kulture i u pripremljenom zemljištu zasadile nove. Oktobar je doneo pad temperature i prve mrazeve a to je jasan znak da baštu treba da zaštitimo od svih neprijatnosti koje donosi zima, da obavimo nekoliko zadataka kako bi bašta ostala očuvana i zdrava.
Sredina novembra je poslednje vreme za ove radove, sve što se ne uradi u novembru nosi rizik da bašta ne bude na vreme zaštićena i da je velika mogućnost da ne preživi zimu. Jedan od prvih koraka je da se zemlja u bašti tokom zimskog uredjenja obogati novim zemljištem, supstratima ili glistenjakom kao najboljim izborom za povrtarske bašte. Baštu dalje treba očistiti od korova i otpada, zaštititi je od poplava, obrezati biljke i održavati red.
Sastav glistenjaka u zemljištu bašte
U zimskom uredjenju bašte akcenat je na pripremi zemljišta za sledeću sezonu. Najbolji način da se zemljište pripremi je da se postojeća zemlja pomeša sa glistenjakom. Glistenjak je najzdravija osnova za proizvodnju kvalitetnih biljaka, baza za ekološku i organsku proizvodnju. Bez obzira na vreme i način pripreme biljke će iz njega uzimati samo korisne sastojke.
On je nepogrešivo najbolji humus koji možete da date biljkama. Proizvode ga kalifornijske gliste preradom organskog otpada poput ostataka voća, povrća, hrane, lišča, stajnjaka. Ovaj humus nema nikakve dodatne hemijske supstance, bez mirisa je, zato je odličan za zemljište u kome će se zasaditi organsko povrće i voće.
U odnosu na standardni kompost za baštu i sobne biljke, glistenjak sadrži daleko više makro i mikronutritijenata. On sadrži kalcijum, azot, fosfor , magnezijum, gvoždje i cink zato odlično utiče na rast biljaka, njihov razvoj, suzbija infekcije i različite bolesti koje mogu uništiti biljke. Njegova prednost u odnosu na klasičan kompost je što je obogaćen mikroorganizmima i ne sadrži teške metale i patogene gljive. Ima izuzetno povoljne hemijske osobine zato što sadrži sve mikroelemente koji su potrebni zemljištu poput cinka, bakra, mangana i gvoždja.
Prednosti glistenjaka
Zbog bogatstva fosforom, kalijumom i mikroelementima on ima povećanu mikrobnu aktivnost u zemljištu, ima visok mikrobiološki naboj a to znači da utiče na bržu razgradnju organske materije i iskorišćavanje hranljivih supstanci iz nje. Njega treba postaviti što bliže biljci kako bi balansirao njenu ishranu, uticao na rast i razvoj, suzbijao različite bolesti, uticao na brže zrenje ali i na boju i veličinu ploda.
On ima tu sposobnost da zadržava vodu i utiče na prozračnost zemljišta oko biljke. Ne postoji opasnost od preteranog djubrenja humusom, on nije štetan ukoliko se koristi u obilnim količinama za razliku od hemijskog ili stajskog djubriva koji štete biljci ako se prekomerno koriste.
Uklanjanje korova i otpada
Pripremanje zemljišta glistenjakom je prvi korak u uredjenju bašte, medjutim, za taj korak bašta mora da se pripremi čišćenje, korova i otpada. Uklanjanje korova treba da se odradi u kasnim jesenjim i prvim zimskim danima, to je idealno vreme za ovu aktivnost zato što se tako sprečava da se korov razmnoži do proleća. Korov raste u bašti, ali i uz trotoar i pukotine u trotoaru i duž ivice bašte. Najbolji način da se korov otkloni je da se iščupa sa korenom.
Ukoliko fizičko uklanjanje nije dovoljno, korov se posle čupanja navraća i ponovo raste, onda treba da koristite sredstva za njegovo uklanjanje. Birajte sredstva koja su manje štetna po životnu sredinu. Održavanje bašte čistom od korova i smeća je ključno za napredovanje i rast biljaka. Osim korova iz bašte treba da se ukloni i neželjeno smeće, misli se pre svega na organski otpad i ostatke biljaka posle njihovog orezivanja.
Orezivanje biljaka pred zimu
Jedan od koraka u zimskom uredjenju bašte je orezivanje biljaka koje se u ovim mesecima zove zimska rezidba. Osušeni cvetovi treba da se uklone i grmlje da se obreže pre no što dodje prvi mraz. Nakon orezivanja se dodaje malč i organski kompost a najbolji je glistenjak kako bi biljka preko zime očuvala energiju za prolećno cvetanje.
Kako se zima nastavlja važno je da se redovno održava bašta, nikako je ne treba zapustiti tokom zimskih meseci. Redovno održavanje znači da povremenom treba baštu čistiti od nanosa lišća, organskog ali i neorganskog otpada.
Zaštitite baštu od poplava
Retko ko razmišlja o tome da tokom zime bašta treba da se zaštiti od poplava. Medjutim usled velikih padavina tlo može da se natopi vodom a to će štetiti korenu biljaka. Kako biste baštu zaštitili od prekomerne vode i zimi treba da je obradjujete, povremeno okopate oko biljaka. U područjima podložnim poplavama treba razmisliti o tome da se bilje sadi na podignutim podlogama, tzv. gredicama.