Ako planirate po prvi put u Grčku dobar sajt je GrckaLeto.rs, a za nezaboravne utiske dobra komunikacija se podrazumeva. Ako su vam namere iskrena, treba razumeti karakter Grka. TT-Group.net vremenska prognoza za Paraliju vam želi srećno letovanje uz sledeću muziku i citate:

A pomoću donjih poslovica to će biti iskorak:

Evo šta kažu Grci o sebi:

  • Ako sam Grk, onda mi je cilj sloboda!
  • Slobodan je samo obrazovan čovek
  • Jedi i pij sa svojima, ali sa strancem poslove ugovaraj
  • Ključna stvar u gostoprimstvu je dobra volja!
  • Koga ne zadovoljavaju male stvari ne može biti ničim zadovoljan.
  • Sve i da nestane cela Grčka, a preostane samo maslinovo stablo, vinova loza i čamac, to je dovoljno da se Grčka izgradi iz početka.

Citat iz romana “Mandolina Kapetana Korelija” Luja de Bernijera:

“Svaki Grk, bilo da je muškarac, žena ili dete, ima u sebi dva Grka. Oni su deo nas, neizbežni, kao i činjenica da svi pišemo slem poeziju i činjenica da svaki od nas misli da zna sve što treba znati! Svi smo mi gostoljubivi prema strancima, svi smo nostalgični zbog nečega.

Naše majke brinu o nama, odraslim sinovima, poput beba; naši sinovi poštuju svoje majke kao svetice, a tuku svoje žene. Svi mrzimo samoću i uvek ćemo pokušati da otkrijemo da je stranac koga smo upravo upoznali sa nama u srodstvu.

Volimo da koristimo dugačke reči i rado ih koristimo. Svi idemo u šetnju u večernjim satima kada gledamo jedan drugome preko ograde u dvorište.

I svi mislimo da smo najbolji u svemu. Razumeš me?”

Citat iz knjige “Portret Grčke”

Grci toliko vole svoju domovinu da imaju i reč za stanje u kom se nalaze kada su van njeksenitiá.

Ilajas Kulukundis u knjiziPraznik sećanjadaje joj najbolje određenje: To nije baš progonstvo, jer može biti samonametnuto, nije ni otuđivanje jer ne postoji duhovno otuđivanje. Ksenitiá je d gubitak rodne zemlje.

Najbolnije iskustvo koje Grk može upoznati jeste da ostane siroče, da ostane sam, da bude zaljubljen i da bude van Grčke. A biti van Grčke je najgore od svega.

Albert Ajnštajn o Grcima

Razvoj zapadne nauke temelji se na dva velika postignuća: formalni logički sistem (mislim i na Euklidovu geometriju) grčkih filozofa i otkriće sistema uzročno-posledičnih odnosa (tokom renesanse).

Po mom mišljenju, ne treba biti iznenađen što kineski mudraci nisu napravili ove korake. Zapanjujuća stvar je što su do ovih otkrića Grci uopšte i došli“.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *