Ako planirate po prvi put u Grčku dobar sajt je GrckaLeto.rs, a za nezaboravne utiske dobra komunikacija se podrazumeva. Ako su vam namere iskrena, treba razumeti karakter Grka. TT-Group.net vremenska prognoza za Paraliju vam želi srećno letovanje uz sledeću muziku i citate:
A pomoću donjih poslovica to će biti iskorak:
Evo šta kažu Grci o sebi:
- Ako sam Grk, onda mi je cilj sloboda!
- Slobodan je samo obrazovan čovek
- Jedi i pij sa svojima, ali sa strancem poslove ugovaraj
- Ključna stvar u gostoprimstvu je dobra volja!
- Koga ne zadovoljavaju male stvari ne može biti ničim zadovoljan.
- Sve i da nestane cela Grčka, a preostane samo maslinovo stablo, vinova loza i čamac, to je dovoljno da se Grčka izgradi iz početka.
Citat iz romana „Mandolina Kapetana Korelija“ Luja de Bernijera:
“Svaki Grk, bilo da je muškarac, žena ili dete, ima u sebi dva Grka. Oni su deo nas, neizbežni, kao i činjenica da svi pišemo slem poeziju i činjenica da svaki od nas misli da zna sve što treba znati! Svi smo mi gostoljubivi prema strancima, svi smo nostalgični zbog nečega.
Naše majke brinu o nama, odraslim sinovima, poput beba; naši sinovi poštuju svoje majke kao svetice, a tuku svoje žene. Svi mrzimo samoću i uvek ćemo pokušati da otkrijemo da je stranac koga smo upravo upoznali sa nama u srodstvu.
Volimo da koristimo dugačke reči i rado ih koristimo. Svi idemo u šetnju u večernjim satima kada gledamo jedan drugome preko ograde u dvorište.
I svi mislimo da smo najbolji u svemu. Razumeš me?“
Citat iz knjige “Portret Grčke”
„Grci toliko vole svoju domovinu da imaju i reč za stanje u kom se nalaze kada su van nje – ksenitiá.
Ilajas Kulukundis u knjizi ‘Praznik sećanja‘ daje joj najbolje određenje: To nije baš progonstvo, jer može biti samo–nametnuto, nije ni otuđivanje jer ne postoji duhovno otuđivanje. Ksenitiá je d gubitak rodne zemlje.
Najbolnije iskustvo koje Grk može upoznati jeste da ostane siroče, da ostane sam, da bude zaljubljen i da bude van Grčke. A biti van Grčke je najgore od svega.”
Albert Ajnštajn o Grcima
„Razvoj zapadne nauke temelji se na dva velika postignuća: formalni logički sistem (mislim i na Euklidovu geometriju) grčkih filozofa i otkriće sistema uzročno-posledičnih odnosa (tokom renesanse).
Po mom mišljenju, ne treba biti iznenađen što kineski mudraci nisu napravili ove korake. Zapanjujuća stvar je što su do ovih otkrića Grci uopšte i došli“.