Iako se ne zna gde i kada su najpre nastali, danas tepisi su nezamenljivi kada je ukrašavanje doma u pitanju. Dok su se nekada koristili kao zaštita od prašine, njihova glavna uloga kada su u pitanju estetika i dekoracija nije se menjala kroz istoriju. Otkako su se pojavili do danas ukrašavaju prostor u kojem se nađu. Zato je njihov asortiman na tržištu ogroman, a kombinacije materijala, boja, dezena i ukrasa ima svakakvih. Malo ko zna da su nomadi koristili tepihe za vizuelno izražavanje, jer su često u komunikaciji bili zamena za pismo. Činiće vam se neverovatnim, ali ova vrsta komunikacije i danas je prisutna u mnogim zemljama Orijenta.

Naravno, nisu tepisi imali samo zaštitnu, estetsku i dekorativnu funkciju, već su često imali statusni simbol, jer se kroz njih izražavao prestiž i prikazivali bogatstvo, ugled i moć vlasnika. Takvih primera danas ima malo, jer zub vremena, a i materijali od kojih su tepisi sačinjeni učinili su da zbog svakodnevne upotrebe broj sačuvanih modela iz najstarijih vremena danas nije veliki. Uglavnom su sačuvani samo neki delovi, pa zato se sa sigurnošću ne može mnogo tvrditi o njihovim počecima, načinu izrade, materijalima, ali i o njihovom nastanku.

Orijentalni tepisi – tradicija duga hiljadama godina

Ipak, sinonim za tradicionalnu i ručnu proizvodnju jeste orijentalni tepih. Sam naziv ukazuje na to da njegovo poreklo potiče sa Istoka i da se odnosi na sve oblike, načine izrade i modele koji su po tradicionalnom principu pravljeni na prostorima Turske, Persije, Avganistana, pa i u Turkmenistanu, Pakistanu, ali i u Indiji, Kini, pa čak i u blizini našeg kraja, u Rumuniji. Svakako, sa prostora Balkana najpoznatiji je pirotski ćilim.

Sigurno najstariji i danas najpopularniji jesu persijski tepisi. Njihovo poreklo datira još od pre 2500 godina, pa ne iznenađuje činjenica što i danas predstavljaju najbolji izraz umetnika. Kao predstavnici grupe orijentalnih tepiha izdvajaju se širom sveta po svom kvalitetu, izgledu, dizajnu, ali i samoj tradiciji i ugledu koji uživaju širom sveta.

Rukopisi kineskih putopisaca iz 7. veka prvi put ukazuju na poreklo persijskih tepiha i način i prikaz umetnosti njihove izrade. Imajući na umu da su Turci početkom 11. veka osvojili Persiju, ne iznenađuje to što je baš Turska preuzela primat u proizvodnji tepiha, a u to vreme nastaje i danas poznati turski čvor.

Svakako su Turci najpoznatiji proizvođači i majstori ovog zanata, pogotovu oni koji su živeli u Anadoliji. Zato se nagađa da su upravo iz Turske u Evropu stigli tepisi u 16. veku, a put njihovog dolaska na evropski kontinent vodio je preko Venecije. Evropski slikari su koristili tepihe kako bi svoju umetnost prikazali na njima, a za veoma kratko vreme, valjda zbog svoje posebnosti i specifičnosti, tepisi su ukrašavali i evropske dvorove. Međutim, iako je Turska zauzela značajno mesto u proizvodnji tepiha, tradiciju i istoriju njihove izrade svakako su čuvale države poput Avganistana, Kazahstana, Mongolije, pa i Turkmenistana  i dospele su u sam vrh kada je proizvodnja u pitanju, a njihova dugogodišnja tradicija svoj niz od 2000 godina čuva i danas.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *