Savremeni ritam života odvojio nas je od prirode, a prikovao za digitalne uređaje, odnosno ekrane. Tako prosečan čovek danas provodi oko 90% vremena u zatvorenom prostoru, okružen ekranima, veštačkim osvetljenjem i tehnologijom, koja diktira naš način života.
Upravo takav stil života može imati ozbiljne posledice po naše fizičko i mentalno zdravlje, odnosno, pre svega na čula koja nas povezuju sa spoljnim svetom. Ovo se posebno odnosi na vid, jer su oči te koje nose najveći teret tehnologije – dugotrajno izlaganje plavoj svetlosti koju emituju ekrani može dovesti do zamora očiju, suvoće očiju, iritacije, jakih glavobolja, ali i do ozbiljnijih problema sa vidom.
Nekada su ljudi prirodno razvijali svoje čulo vida, promatranjem pejzaža su izoštravali vid i poboljšavali svoj fokus, dok danas uglavnom gledamo u statičnu tačku na ekranu.
Ekrani su centralna tačka modernog društva
Da, tehnološki napredak doneo je brojne koristi – lakše i brže komuniciramo sa onima koji su daleko, informacije su nam dostupnije, jer je svet postao globalno selo, a razni kućni aparati lišili su nas zamornih poslova. Ipak, koliko nam je tehnologija dala, ona nam je ponešto i oduzela – prikovala nas je za ekrane. Većina nas svakodnevno provodi sate i sate ispred televizora, kompjutera, telefona, a to neminovno dovodi do opterećenja i pogoršanja vida.
Danas je digitalni zamor očiju bolest od koje pati više od 50% svetske populacije, a ona podrazumeva iritaciju, peckanje i suvoću očiju, kao i česte glavobolje, ali i bol u vratu. Stručnjaci sve više upozoravaju da statičnost vida, što podrazumeva fokusiranje na blizinu ili u ekran, utiče na smanjenje fleksibilnosti očnih mišića. Ovaj problem može postati veoma ozbiljan, jer ukoliko se ne preduzmu preventivne mere, digitalni zamor očiju može dovesti do progresivne kratkovidosti i ozbiljnog problema sa fokusiranjem pogleda.
Deca su posebno ugrožena, jer su od samog rođenja izložena ekranima, a takođe se nalaze i u periodu kada se vid još razvija. Zabrinjava i činjenica da se sve više dece u osnovnim školama suočava sa potrebom nošenja naočara, upravo zbog kratkovidosti izazvane preteranim gledanjem u ekran.
Optičarske radnje nude rešenje
Briga o zdravlju uvek počinje kod lekara, ali se tamo ne završava. Kada je u pitanju vid, preporučuje se poseta oftalmologu čak i ukoliko osoba nema dioptriju. Mnoge optičarske radnje nude i mogućnost oftalmološkog pregleda, a svakako igraju i ključnu ulogu u očuvanju vida, pružajući korektivna sredstva, ali i edukaciju.
Ukoliko nemate većih problema sa vidom, bilo bi dobro da kupite naočare sa filterom za plavo svetlo, koje će doprineti boljem fokusu i značajno smanjiti zamor očiju. Dodatno, optičarske radnje, ponudiće odgovarajuća rešenja za vaš problem, jer postoji velik izbor naočara od lakog materijala, što neće stvoriti dodatno opeterećenje.
Osim toga, i oni koji imaju dioptriju u optičarskim radnjama mogu pronaći sočiva za rad na računaru. Naravno, ukoliko već postoji zdravstveni problem, potrebno je minimum jednom godišnje proveriti vid, kako bi se stanje pratilo. Takođe svi oni koji ne vole da nose naočare, savete o pravilnom korišćenju i upotrebi sočiva mogu dobiti upravo od stručnjaka iz optičarske radnje, koji će takođe preporučiti i tip sočiva u skladu sa dijagnozom i dioptrijom.
Dodatno, optičarske radnje mogu ponuditi i naočare sa dioptrijom koje imaju mogućnost potamnjivanja usled kontakta sa sunčevom svetlošću – takozvana fotogrej stakla. Na taj način dobija se 2 u 1 opcija – i naočare za vid i naočare za sunce. Izrazito je važno da se oči čuvaju od UV zračenja, posebno u letnjim mesecima, a veliku pažnju treba pokloniti staklima. Mnogi od nas kupuju sunčane naočare u radnjama koje nisu specijalizovane, a nekvalitetan proizvod, odnosno sunčana stakla, dodatno mogu zamoriti oči, ali i dovesti do pogoršanja vida.
Povratak prirodi – balans je važan
Stručnjaci preporučuju da se u prirodi, odnosno na otvorenom, provede najmanje dva sata dnevno. Prirodna svetlost i gledanje u daljinu stimulisaće očne mišiće i smanjiti rizik od progresivne kratkovidosti. Osim benefita za naš vid, priroda pruža i mentalni odmor, oslobađajući nas od stresa koji digitalni svet često nosi sa sobom.
Vikendi, tokom kojih se odričemo tehnologije i provodimo vreme na otvorenom postaju sve popularniji širom sveta, pa su tako dobili i naziv “Ekran detoks vikendi”. Ipak, koliko god smešno da zvuči, ovo nije samo trend, već nužnost, jer nas vraća osnovnim potrebama našeg tela.
Posebno je važno praviti pauze tokom rada na računaru, te stručnjaci savetuju da, makar, na svakih pola sata do sat, skrenete pogled sa ekrana. Dodatno, preporučuje se i preventivno vlaženje očiju kapima, posebno kod ljudi koji gledaju u kompjuter i po više od deset sati dnevno. Kako postoje razne vrste očnih kapi, optičarske radnje mogu biti pravo mesto za savet.
Posebno je važno da se deca igraju napolju, te da na vreme nauče da je balans u korišćenju tehnologije ključan u očuvanju vida, ali i celokupnog fizičkog i mentalnog zdravlja.