rakijske-čašice-šank-kafana

Kao i nekada, kafane su i danas važno mesto sastanka. Ljubitelji kafanskog provoda i dalje odlaze u kafane prepoznatljivog autentičnog karaktera, pri čemu su danas mnogi lokali koji se nazivaju kafanama i nešto drugačijeg ambijenta – poput klubova, koji su rezervisani za provod u modernom ambijentu.

Tradicija izlazaka u kafane Beograd prati kroz više vekova. Nekada su one bile mesta sklapanja najvažnijih dogovora, mesta na kojima se stvara kulturna istorija. Kafane su bile poput pozornica na kojima se odvijaju uzbudljivi događaji o kojima se priča.

Iako se, tokom vremena, pojam “kafanskog života” promenio – kafane su i dalje važan segment društvenog života. U daljem tekstu saznajte nešto više o tome kako su novi trendovi uticali na beomski duh starog Beograda.

Istorija kafana – kada počinje kafanski život u Beogradu?

Beograd je prvi grad u Evropi u kojem je otvorena kafana. Priče o prvim beogradskim kafanama postoje još iz osamnaestog veka, kada su o njima pisali putopisci i književnici. Prva beogradska kafana je otvorena u šesnaestom veku – 1522. godine, na Dorćolu i služila je kako bi se u njoj uživalo u ispijanju kafe.

Naziv “kafana” počinje da se koristi tek u osamnaestom veku, nakon što su Turci ponovo došli u Beograd. Kafane su opisivane kao mesta bez stolica i klupa – već su za sedenje bili obezbeđeni mindirluci prekriveni ćilimima. Bile su veoma niskog plafona – tako da posetioci gotovo da nisu mogli da se usprave dok stoje.

Najveći broj kafana i gostionica biva otvoren krajem devetnaestog veka – na svakih pedest stanovnika postojala je po jedna kafana u gradu. Čuvene kafane su postale simbol ovog grada.

Kafane su bile mesto gde su se sastajali ljudi najrazličitijih staleža – prihvatajući sve podjednakom dobrodošlicom. Njeni posetioci su svedočili svim važnim i nevažnim diskusijama – to jest kafane su bile mesto gde se odvijao i razvijao društveni i kulturni život Beograda.

kafa-šoljica-džezva-kafana
Foto: Pexels.com

Svaka kafana je imala određeni milje gostiju koji ih je redovno posećivao, a kako je postojao zaista veliki izbor – svako je pronalazio svoje mesto: umetnici, književnici, putnici, novinari, političari i kulturna elita. 

U kafani je zazvonio prvi telefon u Beogradu, zasijala je prva sijalica, održan je prvi sajam knjiga i održali su se mnogi drugi važni događaji za ovaj grad i njegovu kulturo i društvo. 

Kafane u Beogradu danas – da li se kafanski život promenio?

Danas se o nekadašnjem značaju govori kao o “dobrim starim vremenima”, a autentična beogradska beomija je danas poznata u svega nekoliko ugostiteljskih objekata duge tradicije koji su opstali uprkos proteklom vremenu.

Njihovu ulogu, za mlade savremenog Beograda, mahom preuzimaju moderni kafići i restorani, dok su pod imenom “kafana” otvoreni mnogi savremeni klubovi i splavovi enterijera ukrašenog kariranim stolnjacima. 

Takvi objekti spajaju starogradski duh i nove trendove, pa su kao takvi izrazito popularne – kako među Beograđanima, tako privlačni i mnogobrojnim stranim turistima.

Međutim, iako kafane više ne zovu “drugim kućama”, izbor ugostiteljskih objekata iste društvene namene je u Beogradu i dalje veliki, dok su lokali neprestano puni najrazličitijim gostima koji uživaju u dobrom društvu, muzici, rani i piću.

Beograd je, zahvaljujući svojoj tradicionalnoj kulturi gostoprimstva, danas širom sveta poznat kao “prestonica koja nikad ne spava” i u kojoj je kafanski život ono za šta tvrde da hrani i obnavlja dušu i telo. 

Skadarlija – očuvani trag starog Beograda

U moru novih trendova i zadivljujuće arhitekture čelika, betona i stakla – krivudava uličica u srcu Beograda opstaje kao čuvar starogradskog duha. Skadarlija je duga svega 600 metara, ali sadrži brojne kafane duge tradicije – koje na istom mestu stoji više od 150 godina. 

Danas su to kultna mesta koja su pravi magnet za turiste, ali im ni meštani jednako ne odolevaju. Ugostiteljski objekti nude izvrsnu hranu nacionalne kuhinje, ugođaj uz živu muziku tamburaša i degustiranje domaće rakije.

Ulica je preuređena 1965. godine, kada je vraćena stara kaldrma – baš kao što je to nekada bio običaj, a ulica ukrašena fenjerima i kandelabrima. Kaldrma i zagasita svetla očaravaju posetioce, ma koji put da prolaze ovom boemskom četvrti.

Ulicom ćete neizostavno sresti šarmantne prodavce ruža, raspevane putujuće muzičare, vračare koje će vam iz dlana pročitati sudbinu i mnoge druge koji ovu ulicu čine živopisnim i originalnim obeležjem Beograda.

Od nastanka prve kafane do danas se stil života u Beogradu zasigurno promenio. Međutim, kafane su od svog procvata popularnosti do danas zadržale značajno mesto u društvenom životu meštana, uprkos modernizaciji.

Beogradske kafane su vekovima centar društvenog života – bilo da su u njima organizovane zabave i kulturno-umetničke svečanosti ili održavani politički zborovi i potpisivane sudske odluke. 

Dok nekolicina kafana pamti mnogobrojne istorijske događaje, moderni ugostiteljski objekti nastoje da pruže ugođaj u nešto modernijem ambijentu – beležeći nove priče i inspirišući na rađanje novih ideja uz muziku i provod do jutra. 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.