Jednu stvar smo naučili prilično brzo. Skoro ništa od onoga što smo mislili da znamo na početku nije preživelo prvi kontakt sa stvarnim biznisima. Svaka firma ima svoju logiku, svoje kupce, svoje razloge zašto nešto radi ili ne radi, i ono što je savršeno funkcionisalo za jednu, za drugu je bilo potpuni promašaj.
Prva lekcija je, verovatno, ona koju smo mi u Našoj Marketing Agenciji najsporije prihvatili, jer je delovala kontradiktorno. Veći budžet ne rešava lošu strategiju. Logično je pomisliti da će više novca doneti više rezultata, i ponekad zaista donese, ali samo ako je osnova dobra. Ako kampanja cilja pogrešne ljude ili ako ponuda nije jasna, veći budžet samo ubrza trošenje na istu grešku. Videli smo firme koje su udvostručile ulaganje u oglase, u nadi da će se stvari same popraviti, i posle mesec dana imale duplo veći trošak, a skoro isti broj upita. Tu najčešće nastaje problem, u pretpostavci da je novac rešenje za nešto što novac ne može da reši.
Druga stvar koju smo naučili, možda čak i bolnije, jeste da dobar proizvod ili usluga sami po sebi ne prodaju. Moraju biti dobro objašnjeni kupcu. Vlasnik firme zna zašto je njegov proizvod bolji, zna detalje, zna razliku u kvalitetu koju je teško i objasniti nekome ko se time ne bavi. Ali kupac to ne zna, i ne mora da zna, dok mu se to ne kaže na jasan i razumljiv način. Koliko puta smo videli firmu koja je zaista nudila nešto vredno, ali je na sajtu i u komunikaciji to izgledalo kao svaka druga ponuda na tržištu, bez ijedne rečenice koja bi objasnila zašto je baš ona drugačija.
Sajt nije samo digitalna vizit karta. To smo naučili posmatrajući koliko puta je dobra kampanja dovela pravog čoveka na sajt, a taj čovek je otišao bez ikakve akcije. Ne zato što ga proizvod nije zanimao, nego zato što sajt nije znao šta da uradi sa njegovom pažnjom. Vizit karta se pogleda i odloži. Sajt treba da vodi posetioca kroz jasan put, od prve informacije do konkretnog sledećeg koraka, poziva, upita, porudžbine. Kada taj put ne postoji, sav trud uložen u dovođenje posete ostaje neiskorišćen.
Ne treba svakom biznisu svaki kanal. To je nešto što smo prihvatili tek kada smo prestali da gledamo šta je trenutno popularno, a počeli da gledamo šta konkretna firma zaista treba. Neko dobija najviše kroz Google, jer njegovi kupci već znaju šta traže u trenutku kada ih traže. Neko drugi kroz sadržaj i društvene mreže, jer njegova ponuda tek treba da postane poznata. Mi danas ne krećemo od pitanja koji kanal da koristimo. Prvo pitamo šta firma zapravo želi da postigne, i tek onda biramo alat koji ima smisla za taj konkretan cilj, ne za sve ciljeve odjednom.
Oglasi ne mogu da poprave slabu ponudu. To smo možda najjasnije videli kod firmi koje su tražile da im „pojačamo marketing“ dok je stvarni problem ležao mnogo dublje, u ponudi koja nije bila konkurentna, u cenama koje nisu bile usklađene sa vrednošću, ili u procesu prodaje koji je odbijao ljude pre nego što uopšte stignu do odluke. Oglas može dovesti pažnju. Ne može promeniti ono što se desi kada ta pažnja stigne do prave ponude.
Naučili smo i da marketing treba meriti prema poslovnom cilju, ne prema površnim metrikama. Broj lajkova, broj pratilaca, broj prikaza, sve to izgleda ubedljivo u izveštaju, ali retko govori da li se posao zapravo pomera napred. Pitanje koje sebi uvek postavljamo jeste da li se ostvaruje ono što je firma stvarno tražila, više upita, više poziva, više prodaje, ne da li je neka brojka porasla sama za sebe, bez ikakve veze sa prihodom firme.
I na kraju, jedna lekcija koja se stalno ponavlja, ono što funkcioniše danas ne mora funkcionisati za šest meseci. Video smo firme koje su imale odličnu kampanju, koja je posle nekoliko meseci prestala da daje isti rezultat, ne zato što je nešto pokvareno, nego zato što se promenilo tržište, konkurencija, ili očekivanja kupaca. Marketing koji radi nije nešto što se jednom postavi i zaboravi. To je sistem koji zahteva stalno praćenje i prilagođavanje, jer ono što je jednom bilo dovoljno, vremenom prestane da bude.
Kroz sve ove situacije, kod nas se izgradio pristup koji ne nudi svima isto. Kada nam se firma iz Novog Sada obrati, ne krećemo sa gotovim paketom usluga. Prvo pokušavamo da razumemo biznis, ponudu, konkurenciju i cilj, a tek onda odlučujemo šta ima smisla raditi, i podjednako važno, šta nema smisla raditi u tom trenutku. Ponekad je odgovor da firmi treba manje aktivnosti, ne više, ali usmerenih na pravo mesto.
Ako ste vlasnik firme u Novom Sadu i imate osećaj da već neko vreme ulažete u marketing, ali ne znate tačno šta od toga radi i zašto, verovatno vam ne treba još jedan kanal ili još jedna kampanja. Treba vam neko ko će prvo razumeti vaš biznis, pa tek onda predložiti šta dalje.
Nije vam potreban neko ko će samo „voditi marketing“. Potreban vam je partner koji razume kako marketing za firme u Novom Sadu treba da izgleda kada se prilagodi konkretnom cilju, ne generičkom šablonu koji se primenjuje na sve podjednako. Neko ko postavlja prioritete, bira kanale prema tome šta je stvarno potrebno, i povezuje sve aktivnosti u jednu celinu.
Digital Cortex Media ne pristupa svakom biznisu na isti način, jer smo naučili da to jednostavno ne funkcioniše. Razlika između agencije koja izvršava zadatke i partnera koji razume vaš posao je u tome što drugi zna kada nešto da predloži, a kada da kaže da to nije prioritet. Ta razlika, na kraju, pravi najveću razliku u tome da li marketing ostaje trošak ili postaje deo sistema koji stvarno donosi rezultat.