U ostavinskom postupku utvrđuje se koja imovina ulazi u zaostavštinu preminule osobe, ko ima pravo na nasleđivanje i kako se ta imovina raspodeljuje među naslednicima.
U nastavku teksta saznaćete ko sve učestvuje u ostavinskom postupku, kako izgleda njegova procedura i šta je potrebno za njegovo pravilno i potpuno sprovođenje.
Šta se smatra zaostavštinom?
Zaostavština, odnosno nasledna masa, obuhvata prava, obaveze i imovinu koja su u trenutku smrti pripadala preminulom i koja se mogu preneti na naslednike. U to spadaju, recimo, stan, kuća, novac, dugovanja, zemljište, ali i drugi oblici vlasništva koje je osoba imala u trenutku smrti.
Međutim, Zakon o nasleđivanju ne računa sve stvari koje je preminuli koristio kao deo zaostavštine. Na primer, nameštaj i predmeti koje su koristili zajedno sa njim supružnik, deca ili roditelji, ako su svi živeli u istom domaćinstvu, ne ulaze u ono što se deli kao nasledstvo. Takve stvari ostaju onima koji su i ranije živeli u tom prostoru, jer su ih zajednički koristili.
Takođe, ako su članovi porodice svojim radom ili novcem povećali imovinu preminulog, taj deo se ne tretira kao nasledstvo u trenutku kada počne ostavinska rasprava. Pripada onome ko je doprineo, u meri svog ulaganja. Na primer, ako je sin svojim novcem renovirao kuću koja se vodi na ime preminulog roditelja, taj uloženi deo se ne deli među naslednicima. Smatra se da mu pripada proporcionalno njegovom doprinosu, jer ta vrednost nije deo izvorne imovine, već rezultat njegovog ulaganja.
Ko su zakonski naslednici?
Zakonskim naslednicima smatraju se: deca ostavioca, supružnik, roditelji, braća i sestre kao i njihovi potomci, bake i deke i njihovi potomci, usvojenici i njihovi potomci, kao i usvojioci i drugi preci.
Nasleđivanje se odvija po naslednim redovima, a zakon predviđa da naslednici iz bližeg reda imaju prednost i isključuju iz nasleđivanja one iz daljih redova.
Nasledni redovi po zakonu
Zakon prepoznaje četiri reda zakonskih naslednika:
- Prvi nasledni red čine ostaviočeva deca i supružnik, i oni nasleđuju ravnopravno, u jednakim delovima.
- Drugi nasledni red obuhvata supružnika i roditelje ostavioca, zajedno sa njihovim potomcima. U ovom slučaju, supružnik stiče polovinu nasledstva, dok roditelji ostavioca dele preostalu polovinu.
- Treći nasledni red uključuje babe i dede ostavioca, kao i njihove potomke. Deda i baba sa očeve strane nasleđuju polovinu zaostavštine, a drugu polovinu nasleđuju deda i baba sa majčine strane.
- Četvrti nasledni red obuhvata pradede i prababe. Ako ni u ovom redu nema naslednika, imovinu stiče država.
Kada država postaje naslednik?
Ukoliko nema živih ili voljnih zakonskih naslednika, i ako preminula osoba nije ostavila testament u kojem bi odredila naslednika, pravo na nasleđe prelazi na Republiku Srbiju.
Država ne može da odbije nasleđe i imovina koju stekne po ovom osnovu ulazi u državno vlasništvo.
Ko su nužni naslednici i šta spada u nužni deo nasledstva?
Nužni naslednici su zakonom zaštićeni naslednici zbog bliskog srodstva sa ostaviocem. U ovu grupu spadaju njegova deca i njihovi potomci, bračni drug, roditelji, braća i sestre, bake i deke, usvojenici i njihovi potomci, kao i usvojioci i ostali preci.
Braća i sestre, bake i deke, usvojioci i drugi preci smatraju se nužnim naslednicima samo ako su trajno nesposobni za rad i nemaju dovoljno sredstava za izdržavanje.
Nužni deo nasledstva je zakonom zaštićen deo zaostavštine kojim ostavilac nije mogao slobodno da raspolaže. Pravo na nužni deo imaju ostaviočeva deca, usvojenici i njihovi potomci, kao i bračni partner, i njima pripada polovina naslednog dela. Roditelji, kao nužni naslednici drugog reda, imaju pravo na trećinu dela koji bi im pripao po zakonu.
Ako neki od nužnih naslednika ne prihvati svoj deo, on se ne raspodeljuje među ostalima.
Šta se dešava kada naslednici ne mogu da se dogovore oko podele imovine?
Ukoliko među naslednicima ne postoje sporna pitanja, javni beležnik donosi rešenje o nasleđivanju čime se ostavinski postupak završava. U tim slučajevima, ceo proces protiče relativno brzo i bez komplikacija.
Međutim, ukoliko dođe do neslaganja, na primer, ako neko dovodi u pitanje testament, sporazum o doživotnom izdržavanju, ugovor o poklonu ili ako se neko poziva na svoj zakonski (nužni) deo, beležnik prekida postupak i upućuje strane da pravdu potraže pred sudom. Tada se dalji postupak vodi u redovnom sudskom postupku.
Da li se plaća porez na nasledstvo?
Prema važećim propisima iz Zakona o porezima na imovinu, lica koja pripadaju drugom naslednom redu u odnosu na preminulog dužna su da plate porez na nasledstvo po stopi od 1,5%. Naslednici koji spadaju u treći ili viši nasledni red, kao i oni koji nisu u srodstvu sa ostaviocem, plaćaju porez po stopi od 2,5%.
Od obaveze plaćanja poreza izuzeti su naslednici iz prvog naslednog reda, uključujući supružnika i roditelje preminule osobe. Naslednik iz drugog reda može takođe biti oslobođen poreza na nasledstvo jednog stana, ali pod uslovom da je sa ostaviocem živeo u istom domaćinstvu bez prekida najmanje godinu dana pre njegove smrti.
Zakon predviđa i dodatne izuzetke, pa u određenim situacijama i druga lica mogu biti oslobođena ove poreske obaveze.