Posao u Sjedinjenim Američkim Državama dugo je privlačio i one koji žele da zarade preko leta i one koji traže praksu ili ozbiljniji profesionalni iskorak. Iako se o “američkom snu“ često govori kroz klišee, konkretna procedura za legalan rad u SAD ima svoja pravila, ograničenja i šanse koje nisu rezervisane samo za akademsku elitu.
U ovom tekstu objašnjavamo kako izgleda put do posla u Americi, od sezonskog zaposlenja do stručnih praksi, i šta sve treba da znate pre nego što aplicirate.
Rad u SAD preko leta: najčešći prvi korak
Za većinu studenata u Srbiji, prvi kontakt sa američkim tržištem rada dolazi kroz letnje angažmane. Studentski poslovi u SAD nisu glamurozni, ali nude tri važne stvari: zaradu, jezičko usavršavanje i prvo životno iskustvo u drugoj kulturi. Legalni okvir za ovakve angažmane je J1 viza, koju izdaje američka ambasada uz podršku sponzorskih organizacija.
Programi koji to omogućavaju detaljno su razrađeni, sa unapred definisanim poslodavcima, vrstama poslova (uglavnom u ugostiteljstvu i turizmu) i trajanjem angažmana. Jedan od najpopularnijih načina da do toga dođete je program Work and Travel USA, koji već godinama omogućava srpskim studentima da tokom letnjih meseci rade legalno u Americi, najčešće u primorskim mestima, nacionalnim parkovima ili većim turističkim centrima.
Ovde ne birate posao po kriterijumima karijere, već po lokaciji, poslodavcu i mogućnosti da se pokriju troškovi puta, vize i života. Ali i u tom okviru postoje razlike. Neko završi u gradiću s 3.000 ljudi i jednim supermarketom, a neko u Njujorku.
Tražiš praksu u SAD, a nisi više student?
J1 viza nije rezervisana isključivo za sezonske poslove. Postoji i njena druga, manje poznata verzija, namenjena onima koji žele stručnu praksu u okviru svoje profesije. Ovde ne govorimo o nošenju tacni i menjanju posteljine, već o praksi u hotelijerstvu, kulinarstvu, turizmu u Americi, pa i nekim segmentima administracije i menadžmenta.
Ako imate završenu školu i iskustvo u ugostiteljstvu ili srodnim branšama, možete da konkurišete za program kao što je J1 Internship u Americi. Praksa traje duže, od pola godine do godinu dana, i uključuje ozbiljnije angažmane, često uz plaćen smeštaj, pristup mentorskoj podršci i realnu mogućnost da kasnije dobijete ponudu za produženje boravka.
Ovakvi J1 internship programi nisu samo prilika da se vežba engleski ili zaradi nešto dodatno, već test profesionalne snalažljivosti u drugom sistemu, gde je pravilo jasno i glasi ako znaš – radiš, ako ne znaš – učiš.
Da li je moguće raditi u Americi mimo programa?
Teoretski jeste. Praktično, uz niz komplikacija. Američki sistem imigracije ne favorizuje individualne pokušaje zapošljavanja bez validnog pravnog osnova.
Ako niste u okviru programa, morate da imate vizu koja to dozvoljava, a njih je malo:
- H1B za visoko kvalifikovane radnike (koju mora da sponzoriše američki poslodavac),
- O1 za osobe sa izuzetnim sposobnostima, ili
- Zelena karta.
Sve ostalo je rizično i vodi ka neprijavljenom radu, što nosi posledice i po vas i po poslodavca. Zato većina onih koji žele da probaju Ameriku počinje kroz jasno definisane programe.
Koliko vredi radno iskustvo iz SAD?
Radno iskustvo iz SAD je vrlo vredno ako ste student, pa se vratite s nekoliko meseci rada na recepciji ili u kuhinji u američkom nacionalnom parku. U lokalnim okvirima to pokazuje da ste snalažljivi i da poznajete osnovnu dinamiku jednog od najuređenijih tržišta rada.
Ako idete na stručnu praksu u Ameriku, koristite šansu da unapredite svoje veštine, usvojite nove standarde i eventualno izgradite kontakte koji mogu da vam otvore vrata i van programa.
U oba slučaja, vrednost se ne meri samo parama, već stečenim uvidom kako funkcioniše sistem u kojem ne poznajete ljude, jezik vam nije maternji i ne možete da se oslonite ni na koga osim na sebe.
Na šta obratiti pažnju pre starta “Work and Travel” programa?
Pre samog apliciranja za posao u SAD proverite koja je cena programa, kakvo je osiguranje, tip posla, smeštaj, lokacija i šta se dešava ako ostanete bez angažmana. Ova pitanja treba postaviti pre bilo čega.
Jedan deo programa poput Work and Travel USA podrazumeva da možete da birate između više ponuda. Drugi, kao što je J1 Internship u Americi, često podrazumeva da vas program spaja sa poslodavcem u skladu s vašim znanjem, CV-jem i prethodnim iskustvom.
Zaključak? Amerika nije rezervisana samo za “one koji imaju vezu” ili koji žele da ostanu zauvek.
Postoje zakonski regulisani načini da odete, radite i vratite se. Nisu svi poslovi glamurozni, ali većina njih nosi ono što ljudima u dvadesetim godinama najviše treba: samostalnost, proveru znanja i realan kontakt sa tržištem koje funkcioniše brzo i jasno.