Promene na tržištu rada poslednjih godina ubrzale su tranziciju ka fleksibilnijim oblicima zapošljavanja.
Globalna pandemija, razvoj digitalnih tehnologija i porast samostalnog preduzetništva uticali su na to da mnogi poslodavci i radnici preispitaju tradicionalne modele rada.
Ali da li je fleksibilno zapošljavanje zaista održiva alternativa u regionalnom kontekstu?
Fleksibilni modeli kao odgovor na nesigurnost i dinamiku tržišta
Fleksibilni oblici zapošljavanja – poput frilensinga, rada na daljinu, ugovora na određeno vreme i projektnih angažmana – postaju sve popularniji, naročito među mladima u IT sektoru. Ovakvi modeli nude veću autonomiju zaposlenima, dok poslodavcima omogućavaju optimizaciju troškova i brže prilagođavanje promenama.
Međutim, prelazak na ovakve modele zahteva i ozbiljnu administrativnu i finansijsku pripremu. Ako ste poslodavac ili radite kao preduzetnik, potrebno je pravilno voditi evidenciju, pratiti obaveze prema državi i planirati poreze. U tom slučaju angažujte agenciju za knjigovodstvo kako biste olakšali sebi poslovanje i usmerili se na razvoj.
Ono što fleksibilne forme rada čini posebno atraktivnim jeste i mogućnost da se rad ne veže za fizičku lokaciju. Mnogi uspešno kombinuju posao i npr. odmor u prirodi Crne Gore, radeći iz planinskih kuća, smeštaja na obali ili coworking prostora u turističkim zonama.
To dodatno podiže kvalitet života i smanjuje stres, što dugoročno povećava i produktivnost. Radnici više nisu ograničeni na velike urbane centre – mogu živeti u manjim mestima, putovati i raditi iz bilo koje tačke u regionu ili van njega. To je upravo ono što mnogi navode kao ključnu prednost: sloboda da organizuju svoj dan, prostor i tempo rada.
Izazovi i prepreke u implementaciji fleksibilnih radnih modela
Iako fleksibilno zapošljavanje nudi niz prednosti, njegova primena u praksi nije bez izazova. Prvi i najočigledniji jeste pravni okvir – zakonodavstva mnogih zemalja regiona još uvek nisu u potpunosti prilagođena ovom tipu angažmana.
Prava radnika koji rade od kuće ili kao frilenseri nisu jasno definisana, što dovodi do pravne nesigurnosti, kako za poslodavce tako i za zaposlene. Drugi izazov tiče se poverenja i kontrole. Mnogi menadžeri još uvek veruju da se produktivnost može osigurati samo fizičkom prisutnošću.
Međutim, brojna istraživanja pokazuju da radnici koji imaju fleksibilnost često postižu bolje rezultate – pod uslovom da postoje jasni ciljevi i efikasna komunikacija sa timom. To podrazumeva ulaganje u alate za upravljanje projektima, digitalnu sigurnost i kulturu odgovornosti.
Takođe, tu su i socijalni aspekti. Rad na daljinu može dovesti do izolacije, manjka timske povezanosti i nedostatka neformalne razmene ideja, koja je često ključna za inovaciju.
Kompanije koje žele da zadrže fleksibilnost, a istovremeno neguju timski duh, sve više pribegavaju hibridnim rešenjima – kombinaciji rada od kuće i povremenih okupljanja u fizičkom prostoru.
Ne treba zanemariti ni psihološki aspekt. Ne postoji jasna granica između posla i privatnog života, što može dovesti do preopterećenja i gubitka fokusa. Zato je važno da i pojedinci nauče kako da strukturiraju svoj dan, postave granice i redovno prave pauze, a da pri tom ostanu efikasni.
U regionu, dodatni izazov predstavlja i poresko opterećenje frilensera i preduzetnika, što se u poslednje vreme često nalazi u fokusu javnih rasprava. Države pokušavaju da nađu balans između fiskalne discipline i podrške novim radnim modelima, ali još uvek je potrebno dodatno usklađivanje politika, procedura i poreskih instrumenata.
Potencijal za rast i ekonomski razvoj kroz fleksibilan rad
Uprkos izazovima, fleksibilni modeli zapošljavanja imaju ogroman potencijal da doprinesu rastu i razvoju regionalne ekonomije. Omogućavanjem rada na daljinu, otvaraju se nova tržišta rada i povećava dostupnost kvalifikovanih kadrova.
Poslodavci više nisu ograničeni geografijom – međunarodne kompanije mogu da angažuju eksperte iz drugih gradova ili zemalja bez preseljenja ili troškova relokacije.
Za pojedince, fleksibilno zaposlenje otvara vrata ka globalnim klijentima, boljoj zaradi i većoj autonomiji. Za žene, roditelje i starije osobe koje teže ravnoteži između posla i privatnog života, ovi modeli nude priliku da ostanu aktivni na tržištu rada bez ugrožavanja porodičnih obaveza. U tom smislu, fleksibilnost postaje i alat za socijalnu inkluziju.
Države i lokalne samouprave mogu dodatno podržati ove trendove kroz ulaganje u digitalnu infrastrukturu, coworking prostore i programe za obuku. Posebno je važno ulagati u digitalne veštine i preduzetničko obrazovanje, kako bi što više ljudi imalo priliku da iskoristi nove forme rada na održiv način.
Za razvoj manjih sredina i ruralnih oblasti, fleksibilni rad predstavlja jedinstvenu šansu. Ako ljudi mogu da rade iz svojih domova, manja je verovatnoća da će napuštati rodna mesta u potrazi za poslom.
To znači jačanje lokalnih zajednica, podizanje potrošnje u manjim opštinama i ravnomerniji razvoj regiona. Turistička mesta, poput planinskih sela ili obala, sve više se pozicioniraju kao oaze za digitalne nomade za rad na daljinu – što dodatno podstiče sektor ugostiteljstva, malih biznisa i infrastrukture.
Fleksibilni oblici zapošljavanja nisu samo privremeni trend, već deo duboke transformacije tržišta rada.
Uz odgovarajuću podršku zakonodavstva, digitalnu infrastrukturu i promenu poslovne kulture, oni mogu postati ključ za održivi rast i inkluzivniji ekonomski razvoj u regionu. Za one koji prepoznaju priliku, ovo je trenutak za delovanje.