Kada se planira poskupljenje struje

Građani Srbije se suočavaju sa novim talasom poskupljenja struje, a sledeća promena cena najavljena je za 1. oktobar 2025. godine. Reč je o redovnom godišnjem usklađivanju tarifa koje je deo šire strategije reforme elektroenergetskog sektora, uz podršku međunarodnih institucija poput MMF-a. Cilj ovih izmena je postizanje finansijske stabilnosti elektroprivrede i stvaranje efikasnijeg sistema distribucije i prenosa energije.

Poskupljenje dolazi kao rezultat rasta troškova prenosa i distribucije, kao i potrebe da se smanje gubici u mreži i investira u infrastrukturu. Dodatno, nadležni planiraju izmene u tarifnim zonama – granica za tzv. crvenu zonu biće snižena sa 1600 kWh na 1200 kWh mesečno. To praktično znači da će domaćinstva koja imaju veću potrošnju brže ulaziti u skuplju tarifnu grupu, što će direktno uticati na visinu mesečnih računa.

Već sada se zna da će se korekcije cena sprovoditi godišnje, kako bi se uskladile sa tržišnim kretanjima i troškovima elektroprivrede. S obzirom na to, očekuje se da će poskupljenja postati redovna praksa svake jeseni. Sve ovo ukazuje da je važno blagovremeno planirati i prilagoditi potrošnju kako bi se izbegli visoki računi u narednim mesecima.

U kontekstu nadolazećih promena, preporučljivo je da potrošači prate obaveštenja i razmotre mere koje mogu preduzeti da smanje potrošnju i efikasnije upravljaju električnom energijom. Rano planiranje i prelazak na energetski efikasne sisteme, kao što su solarni paneli za kuću mogu značajno pomoći u ublažavanju posledica ovih poskupljenja.

Koliko poskupljenje se planira

Kada se govori o procentima poskupljenja, važno je razlikovati različite komponente koje čine račun za struju. Prvo, povećava se cena prenosa električne energije za oko 10%, a distribucija struje poskupljuje približno 16% u odnosu na prethodne tarife. Kada se sve to sabere, prosečno domaćinstvo može očekivati rast mesečnih računa između 7% i 10%, u zavisnosti od potrošnje.

Poseban akcenat stavlja se na promenu tarifnog praga. Do sada je crvena zona počinjala od 1600 kWh mesečne potrošnje, ali će uskoro taj prag biti spušten na 1200 kWh. To znači da će veliki broj domaćinstava ući u skuplju zonu mnogo ranije nego pre, što dodatno povećava troškove.

Najveći udar na budžet osetiće porodice sa višom potrošnjom, posebno one koje koriste električnu energiju za grejanje ili imaju višečlana domaćinstva. Računi ovih korisnika mogli bi da porastu i preko 15% ukoliko ne promene način potrošnje. Manja domaćinstva, sa nižom potrošnjom, osetiće manji udar, ali ni oni nisu pošteđeni.

Očekuje se da će i naredne godine doneti novo poskupljenje, budući da nadležne institucije najavljuju redovno usklađivanje cena sa tržišnim okolnostima. To znači da građani treba da se pripreme za trajno skuplju električnu energiju i ozbiljno razmisle o alternativnim rešenjima za smanjenje troškova.

Kako uštedeti

U svetlu predstojećeg poskupljenja, štednja električne energije postaje ključna za očuvanje kućnog budžeta. Prvi korak ka uštedi jeste povećanje energetske efikasnosti doma. To uključuje uvođenje termoizolacije, zamenu stolarije, kao i korišćenje uređaja sa visokom energetskom klasom, kao što su frižideri, mašine za veš i klima uređaji.

Jedan od najjednostavnijih načina da se smanji potrošnja jeste prelazak na LED rasvetu. Ove sijalice troše do 80% manje energije u poređenju sa klasičnim, a imaju i mnogo duži vek trajanja. Pored toga, važno je gasiti svetla i uređaje kada nisu u upotrebi, kao i koristiti programe za štednju energije na kućnim aparatima.

Korišćenje noćne, odnosno jeftinije tarife, može doneti značajne uštede. Pranje veša, sušenje i kuvanje treba planirati u terminima kada je struja jeftinija. Takođe, preporučuje se smanjivanje grejanja na struju i prelazak na alternativne oblike grejanja kao što su peleti, gas, ili toplotne pumpe.

Digitalna kontrola potrošnje, putem pametnih brojila ili aplikacija, može pomoći u identifikaciji uređaja koji troše najviše energije. Tako se korisnici mogu fokusirati na zamenu upravo tih uređaja i ostvariti najveće uštede. Dodatno, važno je edukovati članove domaćinstva o štedljivim navikama i uključiti sve u proces racionalnog trošenja.

Na kraju, sve više građana se odlučuje na ulaganje u obnovljive izvore energije kao dugoročno rešenje. Iako je početna investicija veća, uštede koje donose solarni paneli ili toplotne pumpe mogu se isplatiti već za nekoliko godina.

Solarni paneli kao mogućnost za uštedu struje

Kada je reč o dugoročnim rešenjima za uštedu, solarni paneli postaju sve popularniji izbor među građanima Srbije. Ovi sistemi omogućavaju da domaćinstva proizvode sopstvenu električnu energiju, smanjujući zavisnost od mreže i budućih poskupljenja. Solarni paneli za kuću su naročito pogodni za one koji imaju krovnu površinu sa dobrom osunčanošću i žele veću energetsku nezavisnost.

Instalacija solarnih panela predstavlja početnu investiciju, ali uz subvencije koje država povremeno nudi, taj trošak može biti znatno manji. Jedan od najčešće traženih sistema je solarna elektrana snage 5kW, koja zadovoljava potrebe prosečnog domaćinstva. Cena za solarne panele 5kW kreće se od 2.900 do 5.000 evra, u zavisnosti od ponuđača, vrste sistema i dodatnih komponenti poput invertora, montažnih konstrukcija i sistema za monitoring.

Solarni paneli 5kW cena zavisi i od toga da li se instalira kompletan sistem „ključ u ruke“, ili korisnik sam kupuje opremu i organizuje montažu. Mnoge firme nude i podršku oko papirologije, što dodatno olakšava proces. Sistem snage 5kW može godišnje proizvesti između 5.000 i 6.000 kWh energije, što je dovoljno za značajno smanjenje računa za struju, pa čak i potpuno pokrivanje godišnje potrošnje u nekim slučajevima.

Kada se solarni paneli koriste u kombinaciji sa akumulatorima, moguće je skladištiti višak energije i koristiti ga kada sunce ne sija. Ipak, većina domaćinstava se odlučuje za on-grid sistem, koji omogućava slanje viška energije u mrežu i kompenzaciju sa narednim računima. To omogućava dodatne uštede i isplativost sistema u periodu od 5 do 7 godina.

Ulaganje u solarne elektrane nije samo ekonomski isplativo, već i ekološki odgovorno. Time se smanjuje emisija štetnih gasova, promoviše održivi način života i povećava energetska nezavisnost. Zbog toga se sve više domaćinstava odlučuje na ovaj korak, posebno u svetlu stalnog rasta cena električne energije i nesigurnosti na tržištu.