Kad izgubimo nekog bliskog, to je jedan od najtežih perioda u životu. Ali, osim tuge, često se otvore i praktična pitanja kao što je pitanje imovine koju je ta osoba ostavila?
Tu dolazimo do ostavinske rasprave, procesa koji služi da se imovinski odnosi jasno definišu i zakonski urede. Kako će sam postupak izgledati zavisi od konkretne situacije. Ponekad je jednostavan i brz, a u nekim slučajevima može da postane dugotrajan i složen.
U nastavku donosimo odgovore na najčešća pitanja: kako se pokreće ostavinska rasprava, šta može da uspori ili zakomplikuje postupak, i da li postoji rok posle kog više ne može da se vodi.
Kako se pokreće ostavinska rasprava
Kad neko premine, pokreće se ostavinska rasprava da bi se rešilo šta se dešava sa njegovom imovinom. To ide preko suda ili javnog beležnika i zavisi od mesta gde je preminuli imao prebivalište. Proces se vodi po Zakonu o vanparničnom postupku. Sud sam može da pokrene postupak, ali može i neko od naslednika ili bilo ko ko ima pravni interes.
Ako je ostavljen testament, postupak se i dalje pokreće, ali tada se uzima u obzir volja preminulog. Ako testamenta nema, ide se po zakonskom redu nasleđivanja.
Da bi rasprava počela, podnosi se predlog koji sadrži osnovne informacije o tome šta je ostalo iza preminulog i ko su mogući naslednici.
Uz predlog se obično dodaju:
- Umrlica,
- Izvodi iz matične knjige rođenih i venčanih,
- Dokumenti koji potvrđuju imovinu (npr. ugovori, list nepokretnosti, ranija rešenja, akcije itd.),
- Ako postoji testament, i on se prilaže.
Nakon toga, sud ili notar zakazuju ročište i pozivaju naslednike. Ako su svi saglasni, sve ide brzo. Ako postoji spor, postupak se produžava.
Ukoliko želite da proverite da li je ostavinska rasprava već pokrenuta, možete da se obratite sudu koji je nadležan u mestu gde je pokojnik živeo.
Kad naslednici ne mogu da se dogovore
Najbolje je kada ostavinska rasprava prođe brzo, bez trzavica i neslaganja. Idealno bi bilo da sve bude rešeno već na prvom ročištu. Ali, realnost je ponekad drugačija. Nesporazumi oko imovine neretko uspore ceo postupak.
Problem najčešće nastaje kad se pojavi pitanje da li neka imovina, posebno stan ili kuća, spada u bračnu tekovinu. Onda mora da se razdvoji, što može da zakomplikuje stvari. Nekad neko traži da mu se prizna deo jer je ulagao svoj novac, i tu opet može da dođe do nesuglasica. Svako ima svoje viđenje i svoja prava.
U tim situacijama, postupak se prekida. Sud ili notar upute stranu koja nije saglasna da pokrene tužbu gde može da iznese šta smatra da joj pripada i da to pokuša da dokaže.
Tek kad se parnica završi, nastavlja se ostavinski postupak. Tada se rešavaju svi preostali delovi i donosi konačna odluka.
Kako testament može da pojednostavi nasleđivanje
Testament može znatno da pojednostavi nasleđivanje i umanji mogućnost sporova tokom ostavinske rasprave. Kroz ovaj dokument, ostavilac jasno izražava svoju volju o raspodeli imovine, u skladu sa zakonskim okvirima.
Testament može da sastavi svako ko je navršio 15 godina i sposoban je da razume značaj svojih odluka. Važno je da volja bude izražena slobodno, bez pritisaka ili uticaja drugih.
Treba imati u vidu da se testamentom ne može ukinuti pravo zakonskih naslednika na nužni deo. Ako je neko uskraćen za taj deo, može da pokrene pravni postupak kako bi zaštitio svoja prava. Posebnu pažnju treba obratiti na formu testamenta. Ako dokument ne ispunjava zakonom propisane uslove, postoji rizik da bude proglašen ništavnim.
U praksi, iskustvo pokazuje da su pitanja nasleđivanja česta tema u pravnim kancelarijama. Kada je reč o složenijim situacijama, recimo, najbolji advokati Novi Sad se često bave upravo ovakvim slučajevima, posebno kada dođe do sporova među naslednicima ili nejasnoća u vezi sa sadržajem testamenta.
Da li ostavinska rasprava može da zastari?
Zakon ne propisuje konkretan rok za pokretanje ostavinske rasprave, što znači da samo pravo na pokretanje ovog postupka ne zastareva. Ipak, pojedinačna potraživanja ili prava unutar same rasprave mogu da budu vremenski ograničena.
Kako biste izbegli eventualne probleme sa rokovima, važno je da postupak pokrenete i sprovedete u razumnom roku. Iako nije tačno definisano kada bi to trebalo da se učini, u praksi se savetuje da se ostavinska rasprava pokrene što pre posle smrti ostavioca.
Ne zaboravite i da na vreme preduzmete sve pravne radnje potrebne da zaštite svoje interese i sebe osigurate od rizika tokom celog postupka.