Da li znate na šta sve utiču hormoni štitne žlezde?
Osim na sazrevanje i rast, štitna žlezda ubrzava razgradnju masti, povećava sintezu proteina, a doprinosi i razvoju nervnog sistema. Jedno je sigurno, organizmu nikako ne prija ni uvećan, a ni smanjen rad štitne žlezde.
Štitna žlezda je u organizmu najveća endokrina žlezda. Nalazi se ispred dušnika na prednjoj strani vrata, a u obliku je leptira ili štita. Stvara hormone tiroksin i tironin koji utiču na metabolizam. U slučaju poremećenog rada štitne žlezde potrebno je zakazati pregled endokrinologa.
Hormon kalcitonin luče ćelije štitne žlezde zato svako tkivo i ćelija u našem telu zavisi od tiroidnog hormona. Ovaj hormon ima značajnu ulogu za razvoj nervnog sistema, podstiče budnost, a takođe utiče na sposobnost učenja i pamćenja, ali i osećaj gladi. Utiče na reprodukciju žena i muškaraca, ali i na razvoj mozga kod fetusa.
Hormoni štitne žlezde takođe utiču i na sintezu proteina, smanjuju mast u organizmu, stvaraju toplotu i utiču na sazrevanje i rast organizma.
Oboljenja štitne žlezde
Svako uvećanje štitne žlezde naziva se struma. Ako je funkcija ove žlezde povećana, smanjena ili normalna može da nastane struma.
Kada žlezda ne proizvodi dovoljno hormona onda nastaje najčešći poremećaj koji se naziva hipotireoidizam. Uzrokuju ga poremećaji hipofize ili hipotalamusa ili poremećaj same žlezde. Do poremećaja često dolazi kada su oštećenje ćelije štitne žlezde usled poremećaja imuniteta. Takođe, do hipotireoze mogu da dovedu i hirurška intervencija kojom se odstranjuje žlezda ili prilikom lečenja radioaktivnim jodom i zračenjima.
Hipotireozu mogu da uzorukuju i višak i manjak joda u organizmu. Ona može da bude praćena izraženim simptomima kao što su:
- malaksalost,
- umor,
- bezvoljnost,
- pospanost,
- emocionalna labilnost,
- depresija,
- smanjen apetit,
- zaboravnost,
- slabija koncentracija i dr.
Koža postaje deblja, bleda i suva, a kosa počinje da opada. Kod ljudi koji imaju problem sa štitnom žlezdm takođe može da dođe do porasta nivoa holesterola u krvi, usporenog rada srca, blage hipertenzije, al ii do pogoršanja sluha, a kod dama i poremećaja u menstrualnom ciklusu.
Kada se javlja poremećaj u radu štitne žlezde?
U bilo kom životnom dobu može da doe do pojačanog lučenja štitne žlezde. Uglavnom je to slučaj sa ljudima koji imaju između 20 i 50 godina, a češće žene imaju problem sa štitnom žlezdom nego muškarci.
Uglavnom je reč o preteranoj aktivnosti cele žlezde, a simptomi utiču na celo telo obolelog. Nesanica, preterano znojenje, nervoza, ubrzan rad srca topla i vlažna koža, pojačani refleksi i drhtanje prstiju praćei su poremećajima u radu ove žlezde.
Ko česće oboljeva?
Da li znate da na svetu preko 200 miliona ljudi ima problem sa štitnom žlezdom?
U razvijenijim zemljama od nekog oblika tiroidnog oboljenja pati jedan od 20 ljudi, a kod žena se oboljenja 5-7 puta češća nego kod muškaraca.
U većini slučajeva tiroidne bolesti se leče i mogu se izlečiti, a jedino ako se ne leče onda mogu da dovedu do težih poremećaja, a nekada i do smrti.
Stručnjaci savetuju da se posebno obrati pažnja na signale koje vam telo šalje, jer mnogi pacijenti ni ne znaju da imaju problem sa štitnom žlezdom dok to slučajno ne otkriju.