HPV i Kondilomi
Papiloma virusi su brojna grupa virusa koji pripadaju porodici Papilomaviridae.
Oni koji izazivaju infekcije kod čoveka su označeni kao Humani papilomavirusi i do sada nije potvrđena infekcija ljudi sa papilomavirusima drugih vrsta. Do sada je identifikovano više od 200 HPV tipova, a za pojedine je potvrđen onkogeni potencijal (mogućnost izazivanja maligniteta) te su podeljeni na tipove sa visokim i niskim onkogenim potencijalom tj. visoko i nisko rizične HPV tipove.
HPV je najčešći uzročnik karcinoma grlića materice i polnih bradavica – Kondiloma.
HPV se prenosi direktnim kontaktom sa inficiranom osobom preko kože, seksualnim kontaktom, u toku porođaja i veoma retko tokom trudnoće. Najznačajniji put prenošenja je Seksualni. HPV infekcije mogu biti asimptomatske ili klinički ispoljene. U toku same infekcije, virus stimuliše deljenje (proliferaciju) ćelije epitela (kože ili sluzokoža) tkd. dolazi do pojave Papiloma.
To su epitelni izraštaji na koži – Bradavice i sluzokoži – Papilomi. Ako postoje u genitalnoj (polnoj) regiji, onda se zovu Kondilomi. Promene se obično javljaju 3 meseca posle infekcije, ili u rasponu od 3 nedelje do 8 meseci. Genitalna HPV infekcija je jedna od najčešćih polno prenosivih infekcija na svetu.
Prevencija HPV infekcije: Zaštićeni seksualni odnosi (upotreba kondoma, smanjenje broja seksualnih partnera), rano postavljanje dijagnoze cervikalnog carcinoma (kontrola kod ginekologa i rađenje Papa testa) i profilaktička vakcina (vakcina koja se daje pre HPV infekcije). Vakcinacija se primenjuje kod dece starosti 9-15 godina, mladih žena do 26. godina (tkz. “Catch up” vakcinacija bez obzira da li su bile ili su trenutno inficirane virusom) i mladih muškaraca do 21. godine života.
Vakcina izaziva dugotrajan imunitet koji traje minimum 10 godina. Dosadašnji rezultati kliničkih studija o efikasnosti HPV vakcine pokazuju da ista poseduje visoku efikasnost i pruža adekvatnu zaštitu od nastanka infekcije grlića materice sa HPV tipovima koji su prisutni u vakcini.
Kondilomi predstavljaju veoma zaraznu bolest. Različito se ispoljavaju kod muškaraca i žena. Kod muškaraca se javljaju mali zaravnjeni izraštaji genitalne regije, blede ili ruzičaste promene koje podsećaju na karfiol i smeđe i hrapave ploče oko anusa (perianalno). Kod žena se mogu javiti pojedinačno ili u grupicama izraštaja koje takođe podsećaju na karfiol.
Kada je reč o dijagnostici, ona je problematična. HPV se ne može veštački kultivisati, serologija se takođe retko radi (nalaz antitela) jer najčešće ne dolazi do stvaranja antitela i zato se u najvećem broju slučajeva pristupa molekularnim metodama (metodama kojima se detektuje virusna DNK i njeni delovi). U okviru njih imamo Skrining metode kojima se detektuje samo prisustvo virusa (PCR npr.) i Metode Genotipizacije kojima se identifikuje tip HPV (DNK sekvenciranje npr.)
Metode lečenja
Podrazumevaju:
- Smrzavanje – korišćenje tečnog azota kako bi se uništile bradavice
- Terapija laserom
- Terapija aparatima pod visokom temperaturom – elektrokauterom ili “loop” elektrohirurško uklanjanje bradavica
- Hirurgija – hirurško uklanjanje bradavica velikih dimenzija
- preparati na bazi podofilina
- Ubrizgavanjem interferona
- Lokalno aplikovanje masti
- Kombinacija hirurškog i hemijskog uklanjanja bradavica. (najčešći vid terapije u praksi)
Intervencija se radi u loklanoj anesteziji ili analgosedaciji. Trajanje intervecije zavisi od raširenosti i veličine promena. Nakon intervencije može se javiti bol, crvenilo i otok na mestu sa kojeg su kondilomi uklonjeni.
Jako je bitno gde se kondilomi nalaze posto su prilazi u terapiji i njihovom skidanju značajno razlikuju! Kondilomi koji se nalaze spolja na koži, na zidovima vagine, oko uretre, na klitorisu, malim usnama ili na perianalnom delu se na drugačije načine skidaju.
Posebnu pažnju treba obratiti na kondilome na cerviksu jer tu predstavljaju odličnu podlogu za češću pojavu premalignih i malignih oboljenja grlića.
Terapija nakon intervencije podrazumeva lokalne anestetike, sredstva koja poboljšavaju epitelizaciju, antiseptičke rastvore za lokalnu primenu i antibiotike. Posle intervencije, u periodu od 6 nedelja preporučljiva je apstinencija.
Najčešća komplikacija je recidiv – ponovno javljanje bradavica.
Koliko je česta zaraza humanim papiloma virusom?
To je najčešća polno prenosiva bolest u svetu i kod nas. Toliko je česta da svi seksualno aktivni muškarci i žene u nekom momentu života bivaju zaraženi nekim tipom ovog virusa. Većina osoba nikad ne sazna da je imala infekciju. Nemaju simptome i tako prenesu virus partneru da toga nisu ni svesni.
Lezije koje vode ka karcinomu grlića materice, mogu se pojaviti već sa 21 – 24 godinom. To se može dogoditi kada pacijenti rano započnu svoj seksualni život i od prvog seksualnog kontakta stupe u kontakt sa onkogenim tipom HPV virusa.
Mogu li se kondilomi posle intervencije ponovo pojaviti?
Mogu i to se na žalost dešava jako često! Kondilomi u ginekologiji predstavljaju ubedljivo NAJRECIDIVANTNIJE oboljenje (najupornije, najdosadnije, sa najvecim procentom ponovnog rasta tj. recidiva)!
Koji je najbitniji faktor za bezbednost same intervencije?
VAŠA ODLUKA O IZBORU LEKARA KOJI ĆE VAM URADITI INTERVENCIJU!