Poklon se ne razlikuje ni u jednom sistemu, pa čak ni pravnom, od bilo koje druge vrste poklona. Predstavlja predavanje prava nad nečim, bez ikakvog potraživanja naplate ili druge vrste naknade. Ugovor o poklonu predstavlja pravno sačinjen dokument, ugovor, kojim se strana koja poklanja i prenosi ili se obaveže da prenese drugoj ugovornoj strani u svojinu određenu stvar ili neko određeno pravo, bez ikakvih naknada i potraživanja. Samim tim, ugovor o poklonu ima dve ugovorne strane: stranu koja poklanja i koja se naziva Poklonodavac i ugovornu stranu koja taj poklon prima, odnosno Poklonoprimac. 

Kojim zakonom je određen ugovor o poklonu?

Iako u momentu 21. veka deluje čudno, ugovor o poklonu nije uređen nijednim novijim zakonom koji se svakodnevno koriste. Tačnije, oko 150 godina je prošlo otkad je ova vrsta ugovora predstavljena kroz Zakon i kada je počeo da se koristi, te se od tada ništa nije promenilo. Zašto je to tako?

Nakon početka Drugog svetskog rata, dolaskom druge vlasti na čelo tadašnje države, brojni zakoni Kraljevine su se objavili nevažećim i nekorisnim, budući da su sputavali stvaranje poretka koji je planiran u tom periodu. Međutim, kako se ne bi dogodio pravni vakuum u državi i pad pravnog sistema, doneta je odluka da svi dotadašnji zakoni mogu da se koriste ukoliko ne remete Ustav i ustavni poredak države. Tako se možemo vratiti čak u 1844. godinu i Građanski zakonik za Kraljevinu Srbiju u kojem je uređeno pitanje ugovora o poklonu koji se koristi i dan danas, iako se radi o veoma često pravnom postupku u našem pravnom sistemu.  

Šta se može pokloniti?

Ugovor o poklonu se može sačiniti na osnovu bilo koje vrste poklona. To može biti pokretna imovina, kao što su automobili, ručni satovi, knjige, bilo šta, kao i nepokretna imovina, kuće, stanovi, njive, placevi… Predmeti i nepokretnosti koje se poklanjaju i obuhvataju ugovorom mogu postojati u trenutku sačinjavanja ugovora, ali i ne moraju, jer ugovor o poklonu može da sadrži informacije o poklonu koji će tek biti u posedstvu Poklonodavca. Osim ovoga, poklon može biti i određeno imovinsko pravo koje je po prirodi prenosivo, a čak i otpuštanje duga može biti obuhvaćeno ovom vrstom ugovora. 

Ništavost ugovora o poklonu

U određenim situacijama ugovor o poklonu može biti ništavan, što zavisi od prirode ugovora, ali i samog poklona. U okviru ništavosti razlikujemo nemoguće poklone, nedopuštene i neodređene poklone. Kada je predmet poklona, na primer, uništen, kada iz bilo kog razloga više ne postoji, onda je nemoguće da se sam ugovor o poklonu izvrši, jer je predmet poklanjanja nemoguć. 

Kako bi poklon bio pravno omogućen i uredan on mora da odgovara javnom poretku, prinudnim propisima, kao i dobrim običajima. Van toga, poklon nije dopušten, kao ni ostvarivanje prava koje se dopušta sačinjavanjem ugovora o poklonu. Tako recimo, poklanjanje određene stvari, imovine, imovinskog prava, stranom državljaninu koje je učinjeno van propisa i Zakona predstavlja nedopušten poklon i samim tim ugovor o poklonu postaje ništavan. Uz sve ovo, sadržaj ugovora mora da poseduje tačane podatke poklona ili budućeg poklona, jer bez njih poklon ostaje neodređen, pa samim tim i ugovor ništavan.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.