Živimo u vreme tehnologije, brzog protoka informacija, društvenih mreža, brzog i često nezdravog načina života, stalnog pritiska, velikog broja obaveza i nedostatka vremena za sve što treba ili što želimo da radimo. Ovakva način života kod velikog procenta stanovništva na svetu dovodi do stresa, problema sa zdravljem i nezadovoljstva. Izvor problema može biti i stres na radnom mestu.
Stres na radnom mestu
Može se reći da ne postoji zanimanje koje nije stresno ili da ne postoji osoba koja nije doživela stres na poslu bar jednom u životu. Čak je i Svetska zdravstvena organizacija izjavila da je stres na poslu epidemija svetskih razmera.
Postoje zanimanja koja su sama po sebi stresnija. To su zanimanja koja nose sa sobom rizik po život (ili zdravlje) i ona gde postoji velika odgovornost prema ljudskim životima. Pored ovih i zanimanja na kojima su zaposleni pod hroničnim pritiskom i velikom odgovornošću za poslovanje firme – su takodje veoma stresnih. Često se zbog stresa kod zaposlenih na menadžerskim pozicijama javlja skup zdravstvenih problema koji se nazivaju “menadžerska bolest“.
Stres se generalno definiše kako svaki zahtev za novim prilagodjavanjem koji sredina postavlja organizmu. Često se na poslu susrećemo sa kratkim rokovima, iznenadnim i teškim zadacima, prekovremenim radom, konfliktima, lošom komunikacijom sa kolegama ili nadredjenima,… Naravno da se ljudi razlikuju koliko su otporni na stres i frustracije i da ne treba svaku frustraciju na poslu definisati kao stres. Većina nas je sposobna da se bori sa zahtevima na poslu ali do odredjene granice. Stres je stanje koje nas izbaci iz ravnoteže ali se posle odredjenog vremena organizam vrati u prvobitno stanje. Problem je ako se količina pritiska ne smanjuje, izvori stresa i novi zahtevi se samo smenjuju, a organizam se iscrpljuje nespavanjem i lošom ishranom – onda možemo govoriti o hroničnom stresom koji loše utiče na naše zdravlje.
Koji su simptomi stresa
Simptomi stresa mnogo biti vrlo različiti. Stres se može odraziti na fizičkom, emotivnom i kognitivnom (intelektualnom) planu. Bez obzira koji je izvor stresa (posao, porodica, materijalna situacija, medjuljudski odnosi,..) simptomi se mogu ispoljavati u svim segmentima života.
Od stresa nas može boleti glava, možemo se osećati umorno, možemo burno reagovati u najrazličitijim situacijama i koncentracija nam može biti loša. Često na ove simptome ni ne reagujemo jer se često dešavaju i ne shvatamo da oni mogu biti posledica stresa.
U očigledne znake stresa spadaju i nesanica, pad imuniteta, poremećaj u varenju, visok pritisak, bol u grudima ili stomaku, vrtoglavica, hormonske promene, problemi sa pamćenjem i pažnjom, smanjena tolerancija, česta nervoza, anksioznost, razdražljivost, uznemirenost, preokupiranost brigama i strahovima, “negativnost”, depresivnost,…
Kako smanjiti stres na poslu
Jedna od stvari koje možemo da uradimo je da prepoznamo koji su nam tačno okidači i da se onda manje izlažemo tim potencijalnim stresnim sitacijama. Naravno da na poslu ne možemo baš uvek birati ali možemo prepoznati koliki je naš udeo u kontrolisanju dogadja, intenzitetu ili učestalosti elemenata koji nas stresiraju. U svakom slučaju sa stresom se treba boriti i evo nekih saveta koji vam mogu biti korisni u toj vašoj borbi za smanjenje stresa sa poslu.
Bitno je da shvatimo da stres na poslu nije normalno stanje i da naše vidjenje “Ja mogu sve!” ne znači i da moramo da uradimo sve i da moramo svakom zahtevu da odgovorimo na visokom nivou.
U borbi sa stresom je bitno da imamo “pune” baterije. Ne mogu se svi problemi rešiti odmah. Da bismo se suočili sa stresom potrebno da unapredimo svoje neke veštine i sposobnosti (poput onih veština koje se stiču na Koučing akademiji), da stvari gledamo iz drugog ugla i da radimo na sebi i razvijamo se. Sve ovo ne možemo uraditi ako smo preoterećeni, bez energije i ako se osećamo kao izduvani balon. Zato je bitno da se odmorimo i energizujemo (redovna šetnja i fizička aktivnost, boravak u prirodi, zdrava i uravnotežena ishrana, provodjene vremena sa ljudima koji nam prijaju, čitanje knjiga, odlazak u bioskop, pozorište, muzej, relaksacija,…)
Zatim, promenite ugao gledanja. Probajte da žablju perspektivu zamenite ptičijom. Ako smo okrenuti problemu pitanje je da li ćemo moći da sagledamo kako da ga rešimo. Umesto analiziranja problema bolje je da se pitamo šta je ono što mi zaista želimo i da se okrenemo cilju i onome što želimo. Osvešćivanjem onoga što želimo i definisanjem cilja otvaramo put da radimo na njemu i da pronalazimo načine kako da ga ostvarimo.
Pokušajte da ne okrivljujete druge ljude sa posla za ono što vam se dešava. Svi mi imamo različite perspektive, vrednosti i potrebe koje želimo da zadovoljimo. Potrudite se da bude tolerantni sa kolegama i da otvoreno govorite sa njima o onome što vam smeta ali koristeći činjenice.
I najbitnije – stres ostavite na poslu. Nemojte stres nositi sa sobom kad krenete sa posla. Ne dozvolite da vaš umor i neraspoloženje sa posla utiču na ostatak vašeg dana. Potrudite se da napravite balans izmedju poslovnog i privatnog života ostavljajući brige i poslove za novi radni dan, a ostatak dana se posvetite sebi, dragim ljudima i kvalitetnom provodjenju slobodnog vremena.
Kako smanjiti nervozu – tehnike psihofizičke relaksacije
Nervoza se redovno javlja uz stres i još nas više ometa da normalno fukcionišemo i da se borimo sa izazivačima samog stresa. Jedan od načina kojima se može smanjiti nervoza su razne tehnike relaksacije. Kada je pod stresom organizam je napet, mišići su stegnuti, disanje je plitko. Dugotrajno ovako stanje dovodi do smanjenja otpornosti ogranizma i ozbiljnijih zdravstvenih problema. Zbog toga je izuzetno bitno da se organizam opusti.
Pored odlaska na masažu, jogu ili u prirodu mogu se raditi vežbe disanja i relaksacije. Vežbe disanja i relaksacije se mogu raditi kad god tokom dana – ujutru, tokom dana (čak i u prevozu), pred spavanje, u ležećem, sedećem ili stojećem položaju. Istraživanja pokazuju da ako se pred spavanje radi psihofizička relaksacija (obraćanje pažnje redom na sve delove tela i njihovo opuštanje) da se bolje spava i organizam se brže oporavlja.
Obraćanje pažnje na disanje i protok vazduha usredsredjuje nas na sadašnji trenutak (brige i problemi nisu prisutni) i dovodi do opuštanja mišića. Usredsredjivanjem na udisaj i izdisaj disanje se produbljuje i organizam dobija više kiseonika. Negativna energija iz organizma izlazi, ritam srca i disanje se usporavaju, krvni pritisak opada, šake i stopala se zagrevaju i u telu se uspostavlja bolji protok energije. Pored psihofizičke relaksacije različite meditativne tehnike i vizuelizacije pomažu da se stres izbaci iz ogranizma i da se povrati energija, koncetracija i sposobnost za rešavanje problema.
Da li je moguće izbeći i pobediti stres
Stres na poslu je postao ”začin” savremenom životu. Ali ono što ohrabruje je da postoje tehnike i metode koji treba da naučimo, usvojimo i primenjujemo. Moguće je sačuvati svoje zdravlje i pobediti stres ali moramo raditi na sebi i usavršavati se.