Danas je lakše nego ikada otići u lov. Dobar štapovi za pecanje i još bolji mamci su pola posla. Ali kako se nekada pecalo? Da li se pitate kako je to bilo kada nisu postojale mašinice za pecanje i kada nije bilo moguće samo zabaciti štap?

Još pre 2000 godona u vreme starih Egipćana zabeleženo je da se tada uz pomoć štapa pevi put išlo u lov. Kasnije ribolov pominje u Rimu i kod Kineza, a zatim i kod Jevreja.

Kakve su bile prve udice?

Prema drevnim saznanjima prve udice su bile od drveta i nastale su pre više od 40 000 godina. U početku su to bile grančice najčešće od glogovog trnja koje su lako mogle da se pretvore u udice i tadašnjim ribolovcima su donosile dobar ulov.

S obzirrom na to da drvene udice baš i nisu bile toliko otporne nigde nisu sačuvani njihovi ostaci, ali o njihovoj upotrebi svedoče crteži iz tog doba. Upravo drvene glogove udice su se kasnijr u 19. veku koristile u Engleskoj i Velsu.

Kasnije se tražio otporniji materijal koji će da posluži za izradu udica. Tako se došlo do upotrebe kosti. S obzirom na to da je kost bila široko dostupna, ona je služila za pravljenje udica po istom principu kao što su se i drvene udice pravile. Nalazi ovih udica se danas mogu pronaći, jer je reč o otpornijem i postojanijem materijalu od drveta. Najstarija sačuvana udica od kosti pronađena je u tadašnjoj Čehoslovačkoj, a kasnije su pronađeni primerci i u Egiptu, Norveškoj, a ima primeraka sačivanih i u Srbiji.

Kada su počele da se koriste metalne udice?

Prve metalne udica pravljene su od bakra. One su nastale pre 6000 godina i imale su jednostavan oblik. Ovakve udice su se upotrebljavale na prostoru Egipta, a bile su veličinr od 2 do 6 cm. Osim bakra, udice su pravljene i od bronze. Na prostoru današnje Italije i Krita korišćene su bronzane udice, a bile su specifične po tome što su imale kontra vrh. Pojedine udice su imale i dva kontra vrha.

U Engleskoj, Norveškoj i Irskoj su se pojavili prvi proizviđači čeličnih udica u 16. i 17. veku. Ljubitelji ribolava znaju da je norveški brend Mustad čuven u svetu po proizvodnji udica. Odličnog je kvaliteta, a izrada je dobra, pa ne čudi što su konkurentni japanskim proizvođačima udica.

Nekada potreba za preživljavanjem, a nekada strast učinili su da se pronađe sredstvo kako bi se stiglo do cilja, odnosno do dobrog ulova.

U savremenom dobu dostupne su različite udice, mašinice za pecanje i štapovi za pecanje. Iako se udice i štapovi za pecanje prave po uzoru na nekadašnje, ipak je proizvodnja unapređena, pa je danas pribor za ribolov svima dostupan i izuzetno je moderan.

Ali kako danas krenuti u ribolov?

Ove godine je Miholjsko leto potrajalo. Lepo vreme u oktobru, movembru, pa i decembru pruža zadovoljstvo ribolovcima koji se još uvek nisu povukli sa vode. Ali da bi ovaj jesenji ribolov bio uspešan, evo šta treba da znate.

Uvek je pravo vreme za lov krupnih riba!

Na ribu nije uticao dolazak jeseni, jer su temeprature za ovo doba godine visoke, pa im apetit nije oslabio. To je slučaj sa sitnijom ribom, a veće ribe se polako pripremaju za mrest i zimu, pa se zbog toga intenzivno hrane. Onda je jasno zašto je jesen vreme kada se hvataju trofejni ulovi raznih vrsta. Zbog toga bi trebalo obratiti pažnju na teren koji krije kapitalce i na odgovarajuću tehniku pecanja i pristup pecanju. A još ako imate odgovarajuću opremu, dobar ulov je siguran.

Naime, sve je mnogo lakše kada pecaroši imaju mašinice za pecanje dobre, kada su štapovi odlični, a uz to mamci još bolji. Međutim, jasno je da dobrog ribolovca ne čini samo kvalitetna oprema, nego i strpljenje, a mnogi kažu i da treba imati i sreće tokom pecanja.

Da li vi volite da pecate?

Jeste li srećne ruke?

Za mnoge pravi ulov jeste krupna riba koju treba kasnije pripremiti na žaru. Zato mnogi pecroši tipuju na ribu šaran, ali treba znati nešto o ovoj slatkovodnoj ribi. Da bi se ulovio dobar šaran, ne treba samo znati kako, već i gde ga treba loviti.

Kako uloviti šarana?

Najrasprostranjenija slatkovodna riba je šaran. Najviše šarana ima u plitkim ravničarskim jezerima, koji imaju već formirane rukavce i tako im se voda brzo greje. Danas je moguće šarana pronaći i u vodama koje njihovim potrebama ni ne odgovaraju u potpunosti. Međutim, kada im sredina ne odgovara, onda se šarani neće razmnožavati. Takođe, treba znati da šaran dobro podnosi i tople vode koje su kiseonikom siromašne. Ipak, neke vrste ove ribe u stanju su da prrko kože uzimaju kiseonik. Upravo je šaran veliki deo plena koji krasi čuvafku većine ribolovaca.

S obzirom da je stalno u pokretu, šaran u jesen traži dublju vodu kako bi prezimio, ali i kako bi se tokom zimskih meseci hranio. Kada vode postanu toplije, onda šaran kreće u potragu za mestima gde će biti zaštićen, ali i gde ima dosta hrane. Zbog toga mu najviše odgovaraju delovi obala koji su bogati vegetacijom.

Međutim, tokom leta kada je voda toplija, šaran najčešće dolazi na samu površinu ili van vode i tako dobija kisronik koji mu nedostaje, upravo tada ga je najteže i uhvatiti. A kako ribolovci zaključuju da im je šaran u blizini? Jedan od načina jeste iskakanje šarana iz vode ili njihanje trske kada kroz nju veći šaran pliva.

Pravo vreme za dobar ulov!

Ako nađe zadovoljavajuću hranu, šaran postaje nepoverljiv prema mamcima. Njih je moguće uloviti tokom cele godine, ali i pod ledom samo ako se zna gde mu je zimsko stanište. A kada je doba dana u pitanju, šanse za ulov su jednake i uveče i u zoru. Ovo se posebno odnosi na stajaće vode. Treba napomenuti da je šaran posebno osetljiv na vremenske prilike. Apetit šarana se smanjuje sa južnim vetrom, a kada nastupi hladniji period, onda počinje više da jede. Sa toplijim vremenom j mirnijim periodom godine šaran manje jede, pa ne čudi što štapovi za pecanje mnogo duže čekaju na svoj ulov.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.