U Beogradu u poslednjoj deceniji nove zgrade niču kao pečurke nakon kiše. Beograd je ispratio trend svetskih metropola, pa se gradi više u visinu nego u širinu. Bez obzira koji je stil građevine u pitanju, na domaćim gradilištima javlja se veliki problem – nedostatak profesionalne radne snage. Naime, zanimanja kao što su armirač, zidar, vodoinstalater, u laganom su izumiranju, a bez njih nema ni kvalitetno urađenog posla.
Pet novih kula u Beogradu
Beograd devedsetih nije nalikovao Beogradu kakvog znamo danas. Nekada su našu prestonicu krasile građevine austrougarskog stila, te je nalikovala na Beč i Budimpeštu. Danas, glavni grad poprima futurističke obrise Dubaija ili Njujorka. Gradi se pet novih kula, od kojih će na četiri radovi biti finalizovani već tokom 2021. godine.
Gradski sekretar za urbanizam i građevinske poslove u Beogradu navodi da je gradnja nebodera trend u Evropi i svetu, koji je neophodno ispratiti. Nekada su najviše zgrade u glavnom gradu bile čuvena Beograđanka, Geneks kule i Ušće poslovni centar, uz neizostavni Avalski toranj sa preko 200m visine. Danas se u trku za najvišu građevinu grada priključuju Ušće 2, Kula Beograd, Skyline, West 65. Od naredne godine očekuje se početak gradnje Kopernikus kule na Novom Beogradu.
Kula u bloku West 65 trenutno je najviša sa 150 metara i 40 spratova, međutim, kula u Beogradu na vodi će joj je oduzeti vođstvo. Iako je planirano da Kula Beograd bude visoka 220 metara, smanjena je na „skromnih“ 168 metara. Skyline toranj će doseći visinu od 130m, dok kula bliznakinja, Ušće 2 ima visinu od 104m.
Kule neboderi su projektovane tako da svojim stanovnicima ponude sve na dohvat ruke, tako će sadržati hotelske kapacitete, saune, teretane, poslovne prostore, luksuzne butike i prodavnice.
Novi neboderi su remek dela savremene arhitekture i dizajna i menjaju izgled stambenih i poslovnih četvrti u kojima se nalaze, kao i izgled celog grada. Građani futurističko ruho Beograda pozdravljaju, dok ima i onih kojima je klasična arhitektura bila draža.
Problem sa deficitom građevinskih radnika
Građevinske firme u Srbiji imaju sve više posla, sa tendencijom da će se u budućnosti obim poslovanja utrostručiti. Vrednost radova koji se izvode u naredne dve godine procenjen je na vrtoglavih 970 miliona evra, a građevinski radnici moraju da se uvoze iz inostranstva, jer domaćih nema. Koliko je loša situacija govori i podatak da kula Skyline nije počela sa gradnjom, jer se čekalo da armirači završe konstrukciju kule West 65 i onda pređu na taj novi projekat.
Interesovanje za upis u građevinske škole u Srbiji je izuzetno malo, a posla za zanimanje profesionalni armirač, zidar, tesar ili vodoinstalater, nikada nije bilo više. Na teritoriji cele Srbije ove godine upisano je svega 10 zidara, 8 tesara i 4 armirača, dok se za smer vodoinstalatera godinama nije zainteresovao nijedan učenik. Za ovakvu klimu pri upisu u srednju građevinsku školu donekle su odgovorni i roditelji, koji zidarske poslove ne vide kao poželjne. Navedena zanimanja percipiraju se kao teška i fizički zahtevna, stoga roditelji decu upućuju na četvorogodišnje srednje škole i fakultetske studije.
Investitori i građevinske firme pak konstantno kontaktiraju građevinske škole u potrazi za stručnim kadrom. U ovom momentu u Srbiji postoji potražnja za 26 tesara, dok su prethodne školske godine maturirala svega tri. U privredi postoji velika potražnja za majstorima, koji odmah nakon srednje škole mogu da počnu da rade, a plate u pomenutom sektoru su više nego pristojne.
Direktorka srednje građevinske škole u Beogradu navodi primer učenika koji je nakon mature počeo da radi kao majstor u Energoprojektu. Plata za njegov posao je jednaka kao plata direktora srednje škole, što je, složićemo se, vrlo primamljiva ponuda.
Dok građevinska industrija doživljava svoj vrhunac, građevinski radnici se uvoze iz Rumunije, Poljske, Ukrajine i ostalih istočnih zemalja.
Kurs i obuka za armirača
Predsednik udruženja građevinskih i geodetskih škola ističe da deficit građevinskih radnika predstavlja ozbiljan problem. Polažu se velike nade u odluku o dualnom obrazovanju Ministarstva prosvete, te se očekuje da će deficitarne smerove kao što su armirač, tesar, zidar, od naredne godine upisivati veći broj učenika.
Danas se veliki broj mladih ljudi odlučuje za prekvalifikaciju ili kurseve, jer ne mogu da nađu posao u struci, dok su građevinski poslovi odlično plaćeni. Prekvalifikacija za armirača je samo jedan od načina da učenici dođu do dobro plaćenog posla.
Armirač radi na građevini, baš kao i tesar ili zidar, a posao se može pronaći u oblasti visokogradnje, niskogradnje i hidrogradnje. Radni zadatak armirača je ugradnja armature u konstrukcije od betona. Armatura se pravi izlivanjem armaturnog gvožđa, a betonskim konstrukcijama kao što su temelji, stubovi, stepenice, ploče, daje čvrstoću i obezbeđuje elastičnost. Armirač mora da poznaje konstrukciju na kojoj radi, kako bi znao gde treba da implementira armature. Sva stručna znanja koja će armiraču obezbediti da profesionalno obavlja povereni posao, pruža kurs i obuka za armirača.
Armirač mora da bude spreman za rad na otvorenom u različitim vremenskim uslovima. Posao zahteva odličnu fizičku spremnost, snagu i izdržljivost, ali novčana naknada koju armirači dobijaju za obavljeni posao je vredna uloženog truda i rada.