Prisustvo glodara u prostorijama gde se boravi i radi uvek je nepoželjno i neprijatno. Susret sa glodarima ne predstavlja samo psihološku neprijatnost, već ukazuje na mnoge druge skrivene opasnosti.

Glodari su štetočine koje je neophodno suzbijati i uništavati, jer je šteta koju pričinjavaju nemerljiva. Prenosioci su raznih vrsta zaraznih bolesti, a kroz istoriju su bili poznati uzročnici epidemija, ali ni to nije sve. Materijalna šteta koju glodari pričinjavaju na globalnom nivou broji 25 milijardi eura.

Deratizacija je skup mera i postupaka kojima se štetna populacija glodara u potpunosti uništava i drži pod kontrolom. Deratizaciju je poželjno vršiti i u stambenim objektima, a za poslovne objekte propisana je zakonom. Deratizacija u Beogradu u poslovnim objektima vrši se minimalno jedan put godišnje, a u određenim branšama i češće. Nepoštovanje ove odredbe sankcioniše se novčanim kaznama koje propisuje sanitarna inspekcija.

Iako je deratizacija poželjna u svim oblastima poslovanja, u određenim granama je neophodna.

Prehrambena industrija

Glodari se naseljavaju u blizini ljudskih staništa u potrazi za hranom, a proizvodni pogoni za pripremu hrane, kao i skladišta, idealna su mesta za njih. Brašno, šećer, žitarice i slične namirnice su hrana koja privlači glodare, a poznato je da miševi i pacovi nanose velike štete u prehrambenoj industriji. Pored štete koju proizvedu direktno, hraneći se, indirektna šteta ima još veće razmere, jer je sve što dodirnu neupotrebljivo. Oštećena hrana propada i uništava se.

Kako ne bi došlo do prodora glodara u objekte koji se bave proizvodnjom i skladištenjem hrane, poželjno je da oni budu izgrađeni od čvrstog materijala. Pacovi imaju izuzetno oštre sekutiće, koji ih navode da stalno glođu, a mogu da progrizu gotovo sve vrste materijala. Ipak, beton debljine 1cm ili više pacovi ne mogu progristi. Prehrambene proizvode ne treba skladištiti u džakovima i najlonima, već u pvc kontejnerima koji su odignuti od tla, kako im pacovi ne bi mogli lako pristupiti.

U slučajevima kada su glodari prisutni, pristupa se njihovom uništavanju kurativnim merama deratizacije stručnih službi. Deratizacija u Beogradu, u objektima koji se bave prehranom, vrši se hemijskim metodama, jer su najpouzdanije i daju najbolje rezultate.

Poljoprivredni proizvođači

Skladišta u kojima se čuvaju žitarice i stočna hrana česta su meta pacova i miševa, gde ovi glodari pričinjavaju velike štete. Sve žitarice koje glodari dodirnu su kontaminirane i nepogodne za dalju upotrebu, a zbog tragova urina i izmeta i domaće životinje takvu hranu odbijaju.

Kako bi se sprečilo prodiranje glodara u ambare, sušare i skladišta poljoprivrednih dobara, najbitnije je da objekti budu izgrađeni od čvrstih materijala. Poljoprivredni objekti treba da imaju betonsku podlogu ispod patosa, koju pacovi ne mogu da progrizu. Zidovi bi takođe trebali da imaju betonske stranice, bar 30cm visine, a u prostorijama gde se čuva hrana i ceo metar. Tavanica treba da bude betonirana, a vrata presvučena slojem lima, obzirom da su lim i beton jedini materijali koje pacovi ne mogu da probiju. Bitno je obezbediti prozore žičanim mrežama velike gustine i time zatvoriti sve puteve kojima bi glodari mogli da uđu u poljoprivredne objekte.

Ukoliko se prisustvo glodara primeti, u manjim poljoprivrednim objektima moguće je postaviti mamce, u hermetički zatvorenim kutijama. Ako je površina poljoprivrednog objekta velika, proces deratizacije treba poveriti stručnim službama, jer je to jedini siguran način da se štetni glodari uklone trajno, bez uništavanja i kontaminacije skladištenih poljoprivrednih dobara. Deratizacija u Beogradu vrši se otrovima sporog delovanja na bazi bromadiolona i brodifakuma, koji su u praksi pokazali najbolje rezultate.

Ugostiteljski objekti

Objekti u kojima se priprema hrana česta su meta neželjenih glodara. Glodari u unutrašnjost ugostiteljskih objekata mogu prodreti putem kanalizacionih i toplotnih cevi, kao i kroz zadnje ulaze, kroz koje se obično odlaže smeće. Prisustvo glodara u ugostiteljskim objektima je neprihvatljivo i nepovratno narušava reputaciju objekta.

Deratizacija se, kao mera sprečavanja pojave i širenja zaraznih bolesti, obavezno mora sprovoditi u ugostiteljskim objektima. Pre pristupanja procesu deratizacije u prostorijama u kojima se vrši priprema namirnica, neophodno je namirnice odložiti i zaštititi, kako ne bi došlo do njihove kontaminacije. Mamci se postavljaju u specijalne hermetički zatvorene kutije, čiji se sadržaj ne može prosuti.

Deratizacija u Beogradu, u ugostiteljskim objektima, ima veliki higijenski i epidemiološki značaj.

Zdravstvene ustanove

Zdravstvene ustanove, kao što su domovi zdravlja i bolnice, moraju redovno vršiti deratizaciju objekata, pomoćnih prostorija, kao i celog kruga objekta. Bolnice u Beogradu, naročito u centru grada, su trošne zgrade stare po više decenija. Glodari kroz kanalizacione, vodovodne i toplotne cevi nalaze način da prodru u unutrašnjost objekta, u potrazi za ostacima hrane i toplom i vlažnom sredinom za život.

Bolnice proizvode velike količine infektivnog otpada, stoga je u njima prisustvo glodara nedopustivo. Glodari lako i brzo menjaju stanište, a na krznu i šapama prenose mikroorganizme kojima mogu izazvati epidemije opasnih bolesti. Epidemiloški značaj istrebljivanja glodara u zdravstvenim ustanovama je od velike važnosti.

Kako su bolnice uglavnom višespratni objekti, deratizacija u Beogradu se sprovodi profesionalno i temeljno, minimalno dva puta godišnje, hemijskim metodama koje su bezbedne po zdravlje ljudi.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.