Pričali smo sa piscem Milanom Jovanićem o njegovom romanu “Tuđi san”, koji je kao zapažen roman prvenac izašao u knjižare krajem 2020. godine, u izdanju izdavačke kuće Magnus.
U kamernoj, ali zanimljivoj atmosferi ovog romana, njegov junak pred islednicima imigracionog suda razmišlja o tome koliko se isplati emigrantski život.
U Vašoj knjizi “Tuđi san” jedan srpski emigrant prolazi kroz svojevrsnu peripetiju u SAD. Jeste li od onih ljudi koji veruju da je američki san mrtav?
Trebalo bi prvo definisati šta je tačno američki san ili pre bih rekao: kapitalistički san. Da li je to jednaka mogućnost za srećom i napretkom svakog pojedinca u modernom kapitalističkom društvu? Kao takav, američki san nikada nije ni postojao.
Startna pozicija nikada nije bila ista za sve, a više nije dovoljno izobilje automobila, aparata, burgera i milkšejkova. Ljudskom biću je potreban i osećaj slobode. Nije normalno raditi prekovremeno i ložiti se u nekoj kancelariji da je japijevska priča nešto za čim će naša deca da čeznu. Sve su veća raslojavanja u svim državama na planeti i kontrola manjine u odnosu na većinu.
U zemljama trećeg sveta, kao što je naša, to je još izraženije. Ovde će generacije radnika završiti svoj radni vek sa minimalnim primanjima na koja su prijavljeni. Decenije prolaze, a svi znaju da srpski privrednici uglavnom prijavljuju radnike na minimalac. Svi znaju da srpski radnik nema pravo na zakonski propisane slobodne dane i godišnje odmore.
Razlika između te ustaljene prakse i zakona završava u džepu pojedinaca, tako da nemamo istu mogućnost za srećom. Osim ako radnik ne krene istim putem privatnog preduzetnika koji vara i duguje. Ista je situacija sa navodno demokratskim izbornim sistemom. Skloni se ti, da dođem ja.
I naravno, uvek je kriv neko drugi. To je ono što uglavnom pokreće današnje migracije. A priča o ljudskom snu za srećnijim životom neće nikada umreti.
A šta Vas je nateralo da ispričate emigrantsku priču i koliko tu ima ličnog iskustva?
Živeo sam dve godine u inostranstvu, ali moje iskustvo nije bilo mučno kao iskustvo glavnog junaka romana “Tuđi san”. Tamo sam počeo da razmišljam o toj temi, slušajući emigrantske priče od ljudi koji su me okruživali.
Sa književnog aspekta, oko toga se kreira zaplet romana, ali mislim da je čitava priča zapravo o životu ljudi našeg doba. Taj život je prepun usamljenosti i potrage za srećom koja ne dolazi. Roman “Tuđi san” nije emigrantski priručnik ili neko iskustvo koje treba da odvrati budućeg migranta od preseljenja u drugu državu.
Čovek nije drvo i treba da se kreće, da odlazi tamo gde mu je bolje, kao i da se vraća onome za čim čezne. Izolovanost vodi u sve ono što nam se dešavalo u ružnoj prošlosti. Važnije mi je da, čitajući moj roman “Tuđi san”, čitalac prepozna u sebi onu estetsku reakciju, koje u nama izaziva jedno umetničko delo, nego da nauči nešto o mom ili tuđem životu u inostranstvu.
Kada možemo očekivati Vaš drugi roman?
U globalnoj nesreći koja nas je zadesila prošle godine, imao sam viška vremena koje sam iskoristio za pisanje novog romana. Mislim da će moja druga knjiga biti u prodaji ove jeseni. U pitanju je roman o licemerju bračnih partnera i istrošenosti moderne institucije braka.
Ako pogledate holivudske zvezde, videćete da za njih brak predstavlja nekakvu ekskurziju, sa koje se vratite oduševljeni, pa sledeće godine odete na novu ekskurziju. Takva percepcija je daleko od onog obećanja: dok nas smrt ne rastavi. Sve više ljudi tako razmišlja, ali se ipak i dalje venčavamo.
Roman “Tuđi san” možete kupiti u knjižarama Delfi, Vulkan ili poručiti od izdavačke kuće Magnus.