knjigovodstvo

Porez na dodatu vrednost – PDV, je opšti porez na potrošnju. Obračunava se i plaća na isporuku dobara i pružanje usluga, u svim fazama proizvodnje i prometa dobara i usluga i na uvoz dobara. Plaćaju ga svi učesnici u kupoprodajnim transakcijama, tako što ga ugrađuju u  cenu svojih proizvoda i usluga  i naplaćuju ga od sledećeg u nizu.

Poreski obveznik ima pravo na povraćaj PDV-a u slučaju kada je prethodni porez na dodatu vrednost veći od obaveze za PDV. Povraćaj poreza na dodatu vrednost regulisan je Zakonom o porezu na dodatu vrednost i Pravilnikom o načinu vršenja povraćaja poreza na dodatu vrednost. Do samog povraćaja dolazi onda kada je prethodni porez na dodatu vrednost veći od obaveze za PDV. Poreski obveznik odlučuje o tome da li će koristiti poreski kredit ili će se opredeliti za opciju povraćaja PDV-a.

Sistem PDV-a

U sistemu PDV-a mogu biti samo pravna lica i preduzetnici koji koriste usluge računovodstvene agencije kod svog ovlašćenog knjigovođe. Paušalci ne mogu biti i paušalno oporezovani, a i da se nalaze istovremeno u sistemu PDV-a.

PDV snosi krajnji potrošač, a prihod od njega pripada državi. Opšta poreska stopa je 20 odsto, a posebna  se primenjuje  na pojedina dobra i usluge u iznosu od 10 odsto.

Porez na dodatu vrednost se obračunava u svakoj fazi ciklusa proizvodnje, za iznos dodate vrednosti kojaje nastala u toj fazi proizvodnje, a ne na celokupnu vrednost proizvodnje ili prometa.

Po zakonu o PDV obveznici poreza su oni preduzetnici koji tokom obavljanja delatnosti obavljaju promet (prodaju) dobara i usluga uz naknadu. Porez na dodatu vrednost plaćaju pravna lica i preduzetnici koji su ostvarili ukupan promet veći od 8.000.000 dinara. U promet spada zbir svih izdatih računa za prodate proizvode i pružene usluge tokom prethodnih godinu dana poslovanja – dakle, ne u kalendarskoj godini, već tokom 12 prethodnih meseci.

Porez na dodatu vrednost se plaća:

– obavezno – tako što je nastala obaveza plaćanja: kada preduzetnici i pravna lica u toku prethodnih 12 meseci poslovanja ostvare ukupan promet u iznosu od preko 8.000.000 dinara (onda kada zbir izdatih računa pređe limit od osam miliona, prijavljivanje i plaćanje poreza na dodatu vrednost je obavezno)

– dobrovoljno – kada firma sama želi da se prijavi za plaćanje PDV-a: ukupan promet ne prelazi limit od 8.000.000 dinara i nema obaveze plaćanja PDV-a, ali firma se prijavljuje u evidenciju sistema, što se dešava kada firma na početku poslovanja proceni da će imati veći obim poslovanja ili kada je promet približan limitu ili kada se proceni da će firma imati korist od ulaska u sistem PDV-a (što se često dešava na početku poslovanja – firma nema mnogo izdatih računa, a istovremeno ima troškove opremanja i adaptacije poslovnog prostora, nabavke materijala, zakupa… i na taj način može da ostvari pravo na povraćaj više plaćenog PDV-a koji je sadržan u ulaznim računima).

Od trenutka kada nastane poreska obaveza, u oba slučaja važe ista pravila koje poreski obveznici imaju:

– porez obračunavaju svakog meseca

– prijavu podnose najkasnije do 15. u mesecu za prethodni mesec

– obavezno mesečno obračunavanje i plaćanje naredne dve godine.

Kada firma prvi put uđu u sistem PDV-a postaje mesečni obveznik i to je tako tokom prve dve godine poslovanja. U slučaju da za godinu dana, nakon toga, ostvari ukupan promet koji je veći od 50.000.000 dinara, ostaje mesečni obveznik. Desi li se da firma ima manji promet od toga, postaje tromesečni obveznik.

Između povraćaja i poreskog kredita

Poreski obveznik ima prava na povraćaj PDV-a: ako je iznos prethodnog poreza veći od iznosa poreske obaveze, obveznik ima pravo na povraćaj razlike. Prilikom podnošenja poreske prijave poreski obveznik ima mogućnost izbora između zaokruživanja opcija „DA“ i „NE“, odnosno opredeljivanja za način povraćaja PDV-a.

U slučaju da se opredeli za opciju „DA“, kada je u pitanju solucija za povraćaj PDV-a, on  mu se  uplaćuje na račun u banci koji je naveo u prijavi za evidentiranje obveznika poreza na dodatu vrednost propisanoj Pravilnikom.

Opredeli li se za opciju „NE“, poreski obveznik će koristiti taj iznos za izmirivanje poreske obaveze u narednom poreskom periodu.

Zahtev za povraćaj neiskorišćenog iznosa poreskog kredita obveznik može da podnese nadležnom poreskom organu, odnosno državi, najranije po isteku roka za podnošenje poreske prijave za tekući poreski period u kojem ima neiskorišćeni iznos poreskog kredita.

Pre nego što vrati novac u visini utvrđene, odnosno iskazane preplate, Poreska uprava će kontrolom proveriti da li je tačno obračunata pretplata i da li postoji sva potrebna dokumentacija. Ukoliko je sve u redu, država će preduzetniku isplatiti traženi iznos na tekući račun.

Ako se obveznik ne opredeli za povraćaj, razlika se priznaje kao poreski kredit. Može se desiti da u nekom mesecu (ili tromesečju) ima više prethodnog poreza koji se koristi kao odbitni nego PDV koji se iskazuje u fakturama kupcima. U tom slučaju je veći iznos koji se oduzima i obaveza je negativna.  I onda se javlja preplata za PDV.

Rok za povraćaj PDV-a preduzetniku je 45 dana od dana izbora opcije „DA“ u PDV prijavi.

Ukoliko terenska kontrola obavlja PDV kontrolu, sačinjava se i Zapisnik o izvršenoj terenskoj kontroli obračuna PDV-a, a preduzetnik ima pravo žalbe na taj zapisnik u roku od 8 dana. Tek onda se donosi Rešenje po povraćaju PDV-a. Ali je značajno naglasiti da se u ovom slučaju računa rok od 45 dana od dana zaokruživanja opcije „DA“ u prijavi

Prednosti i mane sistema PDV

Prednosti:

  • sistem PDV nije obavezan ukoliko se ne prekorači limit od 8.000.000 dinara
  • obveznici mogu da ga kontrolišu samostalno
  • prijava za plaćanje može biti podneta dobrovoljno
  • obveznici su u situaciji da koriste odbitne stavke i pravo na povraćaj više plaćenog poreza
  • promet dobara i usluga može biti oslobođen ove poreske obaveze po pojedinim stavkama
  • prijava se može podneti u elektronskom obliku
  • rokovi su strogi i striktni

Mane:

  • nedovoljno je jasan u nekim zvaničnim tumačenjima
  • iznos stopa poreza je veliki
  • velike su sankcije za nepoštovanje zadatih rokova za predaju prijava
  • posle ulaska u sistem PDV-a firme imaju obavezu da ga plaćaju dve godine
  • oni koji nisu obveznici poreza prilikom kupovine robe i usluga moraju da ga plaćaju, ali nemaju pravo na odbitne stavke, niti na povraćaj plaćenog poreza

Kašnjenje pri vraćanju PDV-a

U mnogim situacijama može se desiti da dođe do kašnjenja u vraćanju PDV-a. Na primer, Zapisnik je donet u roku od 30 dana od dana iskazane želje za njegovim povraćajem, nakon toga je doneto  Rešenje u roku od četrdesetak dana i dok ovo rešenje sitgne do trezora dođe i do probijanja roka. Ili se može dogoditi da se donesu Zapisnik i dopuna Zapisnika, onda sledi Rešenje, pa se konstatuje da ga zakonski zastupnik nije primio … i opet u konačnom dolazi do odugovlačenja vraćanja PDV-a. No, može se desiti i da preduzetnik nema prava na povraćaj PDV-a stoga što već duguje porez po nekim drugim osnovama.

Naravno, u slučaju da smatra da su mu narušena prava, preduzetnik ima prava i da dodatno, u pisanom obliku, podnese Zahtev za povraćaj PDV-a. Ukoliko je njegov zahtev opravdan, ima pravo i na zakonsku zateznu kamatu.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *