Iako ne predstavljaju osnovni bankarski posao, realizacija gotovinskih uplata građana su jedna od najčešće korišćenih usluga poslovnih banaka.
U proseku svako domaćinstvo mesečno realizuje oko 5 ovih transakcija preko poslovnih banaka. Najčešće je reč o plaćanju režijskih troškova za domaćinstvo – električna energija, komunalne usluge, računi za telefon, kablovsku televiziju, Internet i slično. Naknade banaka za ovu uslugu su relativno niske, međutim, primetna je značajna fluktuacija cena tih usluga kod većeg broja poslovnih banaka. Pojedine banke ove usluge naplaćuju potpuno neproporcionalno u odnosu na uložene resurse, te je potrebno obratiti pažnju kod izbora banke u kojoj ćete izvršiti uplate ove vrste.
Naknade za realizaciju gotovinskih uplata spadaju u sekundarne bankarske poslove i ne predstavljaju naročito profitabilan izvor za banku. Odnos uloženog rada i ostvarene naknade je lošiji nego kod ostalih primarnih bankarskih poslova – npr. naknada pri odobravanju kredita. Zbog toga banke često menjaju ove tarife kako bi privukle potencijalne klijente. Niže kamatne stope znače više poslova za bankarske službenike u poslovnicama i prilika da se proda neki proizvod klijentu koji dođe da uplati gotovinu na račun pravnog lica.
Postoji i drugi efekat ovih naknada. Kada su visoke, banke pokušavaju da smanje gužve u poslovnicama i da usmere vreme bankarskih službenika na kvalitetnije i profitabilnije bankarske poslove – davanje kredita i drugih kreditnih proizvoda. Neke od banaka koje su u prethodnom istraživanju portala Kamatica.com o visini naknada za realizaciju uplatnica imale najniže naknade, danas imaju najviše, takođe, pojedine banke su u proteklom periodu smanjile naknade ove vrste, pokušavajući na taj način da povećaju iskorišćenost poslovne mreže i privuku nove klijente.
GREŠKA VAS MOŽE KOŠTATI 90€
Istraživanje portala Kamatica.com je pokazalo da najniže tarife trenutno imaju Poštanska štedionica, Hypo-alpe-adria banka, Piraeus banka, KBC banka i Čačanska banka. Najviše tarife u ovom trenutku naplaćuju OTP banka i Alpha banka.
Raspon minimalnih provizija se kreće od 20 do neverovatnih 150 dinara. Raspon maksimalnih se kreće od 660 dinara do čak 10.000 dinara (skoro 20 puta više). Procentualne naknade se uglavnom kreću u rasponu od 0,5 do 1%.
Sa visokim minimalnim provizija pri gotovinskim uplatama Banke najčešće svoje klijente usmeravaju ka elektronskom bankarstvu gde su provizije daleko niže a negde čak i besplatne uz plaćeno održavanje računa sa uključenim elektronskim bankarstvom.
Rizici najvećeg gubitka su kod maksimalnih provizija za realizaciju uplata, a one se pojavljuju uglavnom kod uplata školarina, kupovine automobila ili nekog drugog trajnog potrošnog dobra, uplate zaostalih dugovanja i sl. Npr. greška u izboru banke za uplatu u visini od preko milion dinara može koštati uplatioca i preko 9.000 dinara.
Rizici gubitaka zbog greške su prisutni i kod minimalnih provizija, posebno ako se ima u vidu da mesečno samo za plaćanje režijskih računa građani obavljaju 5 ovakvih transakcija. Rizik greške u ovom slučaju nosi oko 650 dinara gubitka mesečno, što na godišnjem nivou proizvodi gubitak od 7.800 dinara.
NAKNADE BANAKA ZA REALIZACIJU GOTOVINSKIH UPLATA GRAĐANA
Minimalna naknada podrazumeva minimalnu cenu koju banka naplaćuje za obavljenu transakciju nezavisno od iznosa na uplatnici i procentualno obračunate visine provizije.
Maksimalna naknada podrazumeva maksimalnu cenu koja se uplatiocu naplaćuje nezavisno od toga da li je procentualno obračunata provizija veća.
KAKO UŠTEDETI?
Pojedini računi poput Infostana, EDB-a i sl. ne vuku naknadu u pojedinim bankama kada se izvrši uplata. Naime, poslovna banka i konkretno javno preduzeće sklope ugovor o posebnim uslovima realizacije uplata mesečnih računa građana, po kome preduzeće nadoknađuje poslovnoj banci troškove koje bi inače snosili građani. Javna preduzeća to rade da bi rasteretila svoje šaltere i obično se radi sa bankama koje imaju najrašireniju mrežu poslovnica.
Najveće uštede se ipak ostvaruju korišćenjem elektronskog bankarstva, gde poslovne banke uglavnom umanjuju uobičajene tarife za 10-20%, a pojedine čak i ne naplaćuju elektronski ispostavljene naloge, jer troškove nadoknađuju iz cene paketa tekućeg računa ili mesečne naknade za korišćenje elektronskog bankarstva. Sem ovih povoljnosti, elektronsko bankarstvo vam donosi i niz drugih prednosti - uplate mogu da se vrše u bilo koje vreme, nema uobičajenog čekanja u redovima, niti odlaska u poslovnicu banke.
Trajni nalog je alternativa korišćenju elektronskog bankarstva i podrazumeva uobičajeni režijski troškovi klijenta banke plaćaju svakog meseca od strane poslovne banke povlačenjem sredstava sa računa klijenta. Klijentu se mesečno naplaćuje naknada za korišćenje usluge trajnog naloga, ali je ona dosta niža nego zbir naknada za plaćanje svakog računa pojedinačno. Klijent u ovom slučaju sklapa ugovor sa bankom i jedino vodi računa o tome da na svom računu ima dovoljno sredstava da se plate svi računi.
Plaćanje u okviru banke je odličan način uštede, ali je neophodno znati u kojoj banci primalac uplate ima račun. Zbog različitih računa davaoca režijskih usluga nepraktično je ovu povoljnost koristiti za mesečne račune, ali je ovo šansa za uštedu kod većih i retkih uplata (školarine, veća dugovanja, kupovina automobila i sl.), gde se na jednokratnoj proviziji može značajno uštedeti. (Economy.rs, 10. februar 2011.) |
