Istraživanje: Subvencionisani krediti i štednja najtraženiji u 2010. godini

2010. godina je donela mnoge promene u odnosima građana Srbije i poslovnih banaka. Vidljivi su znaci racionalnijeg pristupa izboru poslovne banke, uvedeni su novi načini komunikacije sa bankama i opreznijeg zaduživanja građana.

Ova godina će u poslovanju banaka ostati ubeležena i kao godina u kojoj su se pojavili virtuelni kreditni šalteri, kao i Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga. Rast kredita je bio simboličan iako je opšte zaduženje građana povećano zbog depresijacije dinara od blizu 15%. Rastu kredita su najviše doprineli subvencionisani krediti Vlade Republike Srbije.

U 2010. godini su najveće interesovanje građana u Srbiji izazvali subvencionisani krediti Vlade Republike Srbije i devizna štednja. Subvencionisani dinarski gotovinski krediti su zbog vrlo povoljnih uslova odobravanja privukli veliki broj građana, koji su u ogromnom broju slučajeva ove kredite koristili za refinansiranje skupljih kredita poslovnih banaka. Subvencionisani stambeni krediti, po pravilu, izazivaju veliko interesovanje građana, a nešto niže cene nekretnina su bile dodatni podsticaj u 2010. godini za građane da razmisle o ovoj vrsti kredita. Devizna štednja je, najvećim delom zbog nestabilnosti kursa, bila vrlo interesantna u 2010. godini. Iako nije bio posebno izražen visok rast devizne štednje u 2010. godini, interesovanje je bilo vrlo visoko, a gužve tokom Nedelje štednje su podsetile na one iz 2007. godine, kada je devizna štednja u Srbiji rasla istorijski visokim procentima.

35% stanovnika Srbije se informiše u poslovnicama banaka o uslovima korišćenja usluga istih. Oko 35% korisnika bankarskih usluga se informiše na internetu o uslovima korišćenja bankarskih proizvoda, od čega nešto manje od 1/3 do informacija dolazi na sajtovima banaka, a više od 2/3 informacije traži na sajtovima za koje smatra da su nezavisni od poslovnih banaka. Nešto manje od 20% građana Srbije do informacija dolazi kod prijatelja i poznanika, a oko 10% se informiše putem televizijskih i radio reklama, reklamnih materijala banaka.

Aktivnosti građana koji se na Internetu informišu o uslovima korišćenja bankarskih proizvoda se uglavnom odnose na upoređivanje uslova različitih poslovnih banaka, izračunavanje rate za različite iznose kredita i istraživanje „skrivenih troškova“ poslovnih banaka. Kada je u pitanju poređenje uslova u ponudi različitih poslovnih banaka, korisnici Interneta su bili najzainteresovaniji za upoređivanje uslova pod kojima se odobravaju stambeni krediti i keš krediti. Izuzetno veliko interesovanje beleži i uporedni pregled ponuda poslovnih banaka za deviznu štednju, a u Nedelji štednje su sajtovi pojedinih velikih poslovnih banaka, pa i portala Kamatica.com otežano radili zbog neočekivano velikog interesovanja građana

2010. godina je bila i prva u kojoj su krediti banaka i premije osiguranja realizovani putem Interneta. Virtuelni šalteri banaka su dostupni ne samo na sajtovima banaka, već i na nezavisnim portalima, koji u okviru ove usluge nude i uporedni pregled, pa u pojedinim slučajevima daju i savetodavna mišljenja o povoljnosti pojedinih kredita. Prema podacima portala Kamatica.com u 2010. godini je na ovaj način realizovano oko 5.000 kreditnih proizvoda banaka.

Kurs je bio jedna od važnijih tema i u 2010. godini. Najveće interesovanje je iskazivano u periodima značajne depresijacije dinara početkom godine, ali i u dva poslednja meseca ove godine, kada je nestabilnost bila izražena i kroz nagle padove, ali i neočekivane rastove vrednosti dinara.

U 2010. godini je donet nacrt Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, koji bi trebalo da stupi na snagu u 2011. godini. Narodna banka Srbije je ovim zakonom u značajno većoj meri zaštitila sve korisnike finansijskih usluga u odnosima sa finansijskim institucijama nego što je to slučaj sada.


ŠTA NAS ČEKA U 2011. GODINI?

U 2011. godini se mogu očekivati povećanja cena onih usluga banaka koje nisu regulisani novim zakonom – kamate, naknade za obradu kredita, naknada za vođenje tekućih računa i sl. S druge strane, neke od naknada i provizija banke više neće moći da naplaćuju ili će cena ovih usluga biti značajno niža – besplatno zatvaranje svih računa i kartica, niža cena za prevremenu otplatu kredita i sl. Građani će verovatno dobiti i pravo da se predomisle u roku od 14 dana nakon uzimanja kredita bez većih posledica i da odustanu od kredita. Očekuje se i ekspanzija dinarskih kredita koji su sve popularniji, a građani svesniji o njihovim prednostima nad kreditima sa valutnim klauzulama. Ukoliko se ostvare najave o gradnji jeftinih stanova i garancijama Republike Srbije za korisnike stambenih kredita, sigurno je da će subvencionisani stambeni krediti biti još traženiji u narednoj godini. (Economy.rs, Kamatica.com 29. decembar 2010)