Poslovne banke u Srbiji su u periodu od početka godine do kraja trećeg kvartala ostvarile 27,6 milijardi dinara po osnovu prihoda od naknada naplaćenih stanovništvu i privredi.
Ostvareni prihodi su veći od ukupnog profita poslovnih banaka u Srbiji, što je iznenađujuće, imajući u vidu da su kamate osnovni izvor prihoda, ali i ukazuje na važnost ovih naknada za ostvarivanje profita banke.
Sedam poslovnih banaka u Srbiji je ostvarilo prihode od naknada veće od milijardu dinara, deset poslovnih banaka između 500 miliona i milijardu dinara, dok je svega 6 poslovnih banaka ostvarilo prihode od naknada niže od 100 miliona dinara.
Na listi poslovnih banaka koje su naplatile najviše naknada se nalaze: Banca Intesa (5 milijardi dinara), Poštanska štedionica (3,5 milijardi dinara) i Komercijalna banka (3,2 milijardi dinara). Najviše naknade ovih banaka mogu se velikim delom pripisati i ogromnom broju klijenata, koje ove banke imaju u svom portfelju. Najmanje prihoda od naknada su ostvarile dve srpske banke sa centralama na Kosovu i Metohiji, Razvojna banka Vojvodine, Opportunity banka, Moskovska banka i Jubmes banka. Sve navedene banke su ostvarile prihode od naknada manje od 100 miliona dinara.
Iako su ukupno ostvareni prihodi od naknada veći u prvih 9 meseci ove godine, nego u istom periodu prošle, mora se napomenuti da bi rezultat bio mnogo veći da tokom ove godine masovno nisu odobravani subvencionisani krediti građanima i privredi. Naime, država je poslovne banke koje su učestvovale u ovom projektu obavezala da pri odobravanju kredita ne naplaćuju naknade za obradu kredita veće od 0,5%, što je bar za 10% umanjilo prihode banaka po ovom osnovu.
NAJVIŠE NAKNADE ZA OBRADU KREDITNIH ZAHTEVA
Poslovne banke naplaćuju različite vrste provizija i naknada od privrede i stanovništva. To su naknade za vođenje tekućih računa, za obavljanje menjačkih poslova, za realizaciju naloga transfera novca u zemlji i inostranstvu, izdavanje različitih potvrda, naknade za obradu kreditnih zahteva, naknade za prevremenu otplatu kredita i sl. Visina naknada i provizija se kreće od najnižih, za obradu naloga za prenos ili menjačke poslove, do najviših, za obradu kreditnih zahteva. Portal Kamatica.com je istraživao visinu naknada poslovnih banaka za pojedine usluge koje pružaju građanima.
Naknade za obradu naloga za prenos se kreću u rasponu od 15 do 150 dinara po jednom izdatom nalogu, zavisno od visine sredstava koja se transferuju i vremenu obavljanja transfera. Naknade za obradu kreditnih zahteva predstavljaju najskuplje vrste bankarskih usluga i njihova cena se kreće od 5.000 dinara do nekoliko stotina hiljada dinara, zavisno od vrste kredita i visine kredita.
Naknade za obradu kreditnih zahteva se naplaćuju kao procentualni deo isplaćenog kredita i različite su zavisno od vrste kredita. Tako, na gotovinske, potrošačke i auto kredite, naknade za obradu kreditnih zahteva se naplaćuju u visini od 2-3,5% od odobrenog kredita. Kada su u pitanju stambeni krediti, naknade se naplaćuju u visini od 0,5% do 2% zavisno od modela stambenih kredita. Jednostavnom računicom se dolazi do neverovanih visina bankarskih naknada: za gotovinski kredit u visini 3.000€, naknada poslovne banke može dostići visinu od 105€. U slučaju stambenog kredita u vrednosti od npr. 75.000€, što je prosečna vrednost stambenog kredita za kupovinu stana u Beogradu, visina naknade poslovne banke može dostići neverovatnih 1.500€. Navedeni iznosi jasno pokazuju da pored kamata, naknade za obradu kreditnih zahteva predstavljaju izvrstan izvor prihoda za poslovne banke.
Najniže naknade za obradu kreditnih zahteva se naplaćuju kod subvencionisanih kredita svih vrsta. Osnovni razlog tome je ograničenje koje je država postavila pred poslovne banke, koje odobravaju ove kredite, a koje se odnosi na maksimalni iznos naknade za obradu kredita od 0,5% i to samo na deo sredstava koji se finansiraju iz izvora poslovne banke. Po sličnom modelu su odobravani i subvencionisani gotovinski i subvencionisani potrošački krediti, koji su bili vrlo aktuelni u protekloj i ovoj godini.
Uz naknade za obradu kreditnih zahteva, jedna od najskupljih bankarskih naknada je naknada za prevremenu otplatu kredita ili dela kredita. Naime, poslovne banke će vam, u slučaju da se odlučite da ranije otplatite svoja zaduženja, naplatiti 3-5% naknade na sumu koju prevremeno otplaćujete. Ova naknada je po visini vrlo slična naknadi za obradu kreditnog zahteva, ali je poslovne banke mnogo ređe naplaćuju, jer slučajevi prevremene otplate nisu toliko zastupljeni u bankarskom poslovanju kao obrade kreditnih zahteva.
DA LI JE MOGUĆE UŠTEDETI NA NAKNADAMA?
Generalno, jedina mogućnost za ostvarivanjem ušteda na naknadama poslovnih banaka je provera ponuda svih banaka i izbor one koja nudi najniže naknade. Međutim, problem koji se najčešće javlja u praksi je da se različite vrste naknada naplaćuju po tarifama različitog stepena konkurentnosti, te se dešava da jedna banka ima izuzetno niske naknade za obavljanje platnog prometa, ali ekstremno visoke naknade za obradu kreditnog zahteva. Nemoguće je naći poslovnu banku koja kod svih poslova sa stanovništvom ima najniže, ili bar među najnižim, naknade. Zbog toga vam preostaje da pokušate da odaberete poslovnu banku koja će vam ponuditi prihvatljive naknade za one poslove koje najčešće obavljate u poslovnoj banci.
Uvek imajte u vidu da su naknade poslovnih banaka promenljive, te da je s vremena na vreme potrebno proveriti konkurentske ponude i po potrebi promeniti poslovnu banku, čije usluge koristite. (Economy.rs, Kamatica.com 29. novembar 2010) |
