Nestabilan kurs nedvosmisleno utiče negativno na najveći deo stanovništva Srbije.
U poslednje dve godine, dinar je gotovo 50% oslabio prema evru i svi građani su to mogli osetiti kroz pad životnog standarda i rast mesečnih rata po zaduženjima indeksiranim u stranoj valuti.
Činjenica je da i poslovnim bankama slabljenje dinara ne odgovara, prvenstveno zbog otežane naplate pozajmljenih sredstava, koju dužnici sve teže podnose. Ipak, za razliku od stanovništva i neizvozno orijentisane privrede, koji najdirektnije osećaju svu težinu slabljenja dinara i gotovo da nemaju mogućnosti usklađivanja uvećanih rashoda sa prihodima, poslovne banke ove direktne efekte prebacuju na teret svojih dužnika.
Portal Kamatica.com je izvršio analizu direktnih efekata slabljenja dinara na bankarski sektor Srbije i došao do alarmantnih podataka o njihovom rastu i negativnom uticaju na dužnike poslovnih banaka.
U prvih 9 meseci 2010. godine, zbog rasta kursa evra poslovne banke su po osnovu svojih obaveza prema deponentima ostvarile negativne kursne razlike u visini od čak 88 milijardi dinara. Ove negativne kursne razlike se odnose na povećanje obaveza banaka prema deviznim štedišama, centralama u inostranstvu i ostalim deponentima sredstava koje poslovne banke plasiraju stanovništvu i privredi. Međutim, ove ogromne finansijske gubitke, poslovne banke nisu podnele direktno, već su ih prenele na svoje dužnike, koji otplaćuju kredite indeksirane u stranoj valuti.
Naime, slabljenjem dinara se povećavaju finansijske obaveze banaka prema deponentima koji su svoja sredstva poverili poslovnim bankama u evrima i ostalim stranim valutama. Tako, ulagač koji je banci poverio 10.000 evra, u periodu od samo 2 godine je, posmatrano u dinarima, ostvario rast od gotovo 50%. Ovaj efekat su mogli osetiti isključivo domaći deponenti (građani koji štede u evrima), dok su strani deponenti ostvarili redovan prinos od kamate na deviznu štednju (centrale poslovnih banaka koje posluju u Srbiji). Vanredni finansijski troškovi, ili negativne kursne razlike, koje poslovna banka ostvaruje na ovaj način, se prebacuju na teret dužnika poslovne banke (građana i privrede) koji su zaduženi kreditima indeksiranim u stranim valutama. Ovim klijentima banaka se redovno uvećava mesečna rata po osnovu kredita u skladu sa rastom kursa evra prema dinaru. Tako su svi gubici, koje poslovna banka ostvari prema deponentima, „prebačeni“ na dužnike, koji otplaćuju kredite sa valutnom klauzulom, a tih gubitaka je samo u prvih 9 meseci ove godine bilo 88 milijardi dinara. Ove gubitke najjače osećaju građani koji svoje redovne mesečne zarade primaju u dinarima i preduzeća čije je poslovanje zasnovano na neizvoznoj delatnosti, jer nemaju mehanizme kojima bi mogli uvećati svoje prihode u dinarima, a mesečne kreditne obaveze prema bankama plaćaju u većem iznosu zbog rasta kursa evra.
O dramatičnom rastu kursnih razlika govori i podatak da je u prvih 9 meseci prošle godine, ukupan iznos negativnih kursnih razlika poslovnih banaka bio oko 25 milijardi, što je 3,5 puta manje nego u prvih 9 meseci ove godine. Od ukupnih 88 milijardi dinara negativnih kursnih razlika, samo tri poslovne banke su ostvarile više od 30 milijardi – Banca Intesa 14,9 milijardi dinara, Unicredit banka 8,4 milijardi i Hypo-Alpe-Adria 8,3 milijardi dinara. Istovremeno, ove banke su uvećale svoja potraživanja prema građanima i privredi zaduženim u stranoj valuti za još veće iznose i to: Banca Intesa 15,6 milijardi dinara, Unicredit banka 8,9 milijardi i Hypo-Alpe-Adria 9,5 milijardi. Ovi podaci jasno pokazuju da su sve gubitke, poslovne banke prenele na svoje dužnike.
Uvećavanjem obračunatih obaveza dužnika, poslovne banke dolaze u situaciju otežane naplate dospelih obaveza preduzeća i građana, koji zbog nastajanja razlike između nepromenjenih prihoda i uvećanih kreditnih obaveza prema poslovnim bankama sve teže uspevaju da redovno vrše otplatu svojih dugovanja.
Gubitnici u ovoj situaciji su građani i privrednici koji svoje prihode ostvaruju isključivo u dinarima, a zaduženi su u kreditima sa valutnom klauzulom, dok direktnih dobitnika u ovoj situaciji nema. Poslovne banke, koje svoje izvore sredstava zasnivaju na deviznim depozitima građana Srbije, ostvarene uvećane prihode po osnovu rasta kursa prenose na njih, dok poslovne banke, čiji su depoziti zasnovani na pozajmicama centrala iz inostranstva, osvarene veće prihode prenose u inostranstvo, vraćanjem pozajmica u stranoj valuti. Dobitak se ovde odnosi samo na preračunat iznos deponovanih sredstava u dinare, što znači da jedini delimični dobitnik mogu biti „devizne štediše“ i to samo ako svoju štednju naknadno pretvore u dinare. (Economy.rs, 19. novembar 2010) |
