Iako blago usporen, rast profitabilnosti poslovnih banaka nakon udara ekonomske krize je nastavljen i u trećem kvartalu 2010. godine.
Trend poboljšanja rezultata u odnosu na iste periode 2009. godine je nastavljen i u prvih 9 meseci tekuće godine, profiti poslovnih banaka su uvećani 22% u odnosu na isti period prošle godine. U prva tri kvartala 2010. godine poslovne banke u Srbiji su ostvarile 20,7 milijardi dinara profita.
Tim portala Kamatica.com je u okviru svojih redovnih istraživanja sproveo prikupljanje i analizu podataka o dobiti poslovnih banaka u Srbiji u prvih 9 meseci 2010. godine i iste uporedio sa prošlogodišnjim rezultatima poslovanja radi utvrđivanja stepena izlaska iz krize bankarskog sektora Srbije.
U prvih devet meseci 2010. godine poslovne banke su ostvarile profit od 20,7 milijardi dinara, što je za 4,2 milijardi dinara više od ostvarenih 16,9 u prvih devet meseci 2009. godine. U ovoj godini je 12 poslovnih banaka poslovalo sa gubitkom, dok je u prošloj godini, u istom periodu, 13 poslovnih banaka ostvarilo negativan rezultat. Ovih 12 banaka je ostvarilo gubitak od 4,8 milijardi dinara, dok je ukupan minus „gubitaša“ u tri kvartala 2009. godine bio 6,6 milijardi dinara. Broj poslovnih banaka koje su ostvarile pozitivne rezultate u prvih 9 meseci tekuće godine je 21 i njihov ukupan profit je bio 25,4 milijardi dinara.
Najveće profite u prva 3 kvartala ove godine ostvarile su Banca Intesa, AIK banka, Unicredit, Raiffeisen i Komercijalna banka. Samo navedenih 5 banaka sa najvećim profitima su ostvarile 18 milijardi dinara profita. Banka sa najvećim profitom je Banca Intesa sa ostvarenih 6,2 milijarde dinara, a najprofitabilnija banka je i dalje AIK banka, koja je ostvarenih 4,3 milijardi dinara profita ostvarila sa daleko manjim resursima od pet najvećih poslovnih banaka u Srbiji.
Najveće gubitke u posmatranom periodu ostvarile su OTP banka, Alpha banka, Credy Agricole, Credy banka i Piraeus banka. Sve navedene banke su ostvarile gubitke veće od pola milijarde dinara. U poređenju sa ranijim periodom, uočljivo je da većina banaka koja je ostvarila gubitke ima manji negativan rezultat nego što je to bio slučaj u prvih 9 meseci 2009. godine.
Najveći napredak u rezultatima poslovanja u odnosu na ostvarene rezultate u istom periodu 2009. godine ostvarile su Alpha banka, AIK banka, Banca Intesa i Komercijalna banka. Ove banke su u najvećoj meri poboljšale svoje rezultate u odnosu na prošlu godinu. Alpha banke, koja i dalje spada u grupu banaka koja postiže negativne rezultate, ostvarila je poboljšanje rezultata za 1,5 milijardi dinara u odnosu na isti period prošle godine.
Najveće pogoršanje rezultata u odnosu na poslovanje u prvih 9 meseci 2009. godine ostvarile su Hypo-alpe-adria banka i Vojvođanska banka, koje su za milijardu dinara pogoršale svoj rezultat.
Poređenjem postignutih rezultata je uočljivo da su za razliku od nekih drugih privrednih delatnosti, poslovne banke ostavile najgori deo ekonomske krize iza sebe. Rezultati su po kvartalima 2010. godine konstantno bili bolji od istih perioda prošle godine, ali još uvek nisu dostigli nivo iz 2008. godine, kada su poslovne banke ostvarile rekordne profite u poslednjoj deceniji. Pojedine poslovne banke, međutim, postigle su rekordne rezultate u poslednjoj deceniji, što ukazuje da su u potpunosti prevazišle krizni period, ali sa druge strane, ima i poslovnih banaka koje su daleko ispod ranijih nivoa poslovnih rezultata, zbog problema koje je izazvala ekonomska kriza. Ovakve tendencije mogu ukazivati i na trend ukrupnjavanja bankarskog sektora, koji je neminovan i na delimičnu preorijentaciju pojedinih poslovnih banaka u budućem poslovanju na sigurnije i profitabilnije bankarske poslove.
Jedan od osnovnih razloga ostvarenog poslovnog rezultata koji je i dalje niži od onog u 2008. godini je i visoka suzdržanost poslovnih banaka pri finansiranju privrede i stanovništva u ovoj godini. Mere Narodne banke Srbije i Vlade Srbije su donekle podstakle veće plasmane poslovnih banaka, međutim, to još uvek nije dovoljno za ostvarivanje nivoa poslovanja od pre dve godine. Posebno će biti interesantno pratiti poslovanje banaka u daljem periodu, obzirom da je značajan deo subvencionisanja kredita od strane države ukinut. Osim ovog razloga, kao bitni faktori ostvarenog rezultata se pojavljuju i kretanje kursa dinara prema evru, nelikvidnost privrede i rizični plasmani poslovnih banaka iz prethodnih godina.
Povećana opasnost od nelikvidnosti privrede, kurs dinara i rizični plasmani poslovnih banaka iz prethodnog perioda su i osnovni faktori formiranja kamatnih stopa na novoodobrene kredite. Dok god su nabrojane opasnosti prisutne, kamatne stope neće imati osetniji pad, koji bi doneo pogodnosti za privredu i stanovništvo. Tek sa rešavanjem ovih problema moguće je očekivati relaksaciju uslova za odobravanje kredita i vidljivo smanjenje kamatnih stopa. (Economy.rs, Kamatica.com 15. novembar) |
