Srbija i dalje raj za štediše

Kamatne stope u Srbiji su i dalje među najvišim u Evropi, ponovo možemo očekivati ogromno interesovanje građana i povremeno stvaranje redova u poslovnicama banaka, kao i produženo radno vreme poslovnica banaka – sve ovo nas očekuje u Nedelji štednje 2010. godine.

Iako su kamatne stope na depozite u poslovnim bankama pale u odnosu na 2009. i posebno 2008. godinu, i dalje je prisutan visok nivo prinosa za ovaj vid ulaganja građana. Dok se u Evropi prosečne kamatne stope na oročene uloge kreću od 1,3 do 4%, kod nas je se na isti način može ostvariti prinos od 4 do 7%. Uz iste ili slične uslove štednje kao i prošle godine, doduše uz nešto niže kamatne stope, može se očekivati da i ovogodišnja Nedelja štednje privuče ogromno interesovanje građana Srbije. Dospela oročenja iz prethodnih Nedelja štedne, veća štednja u kriznim vremenima, visoke kamatne stope, ali i neizvesnost u pogledu ostalih vrsta ulaganja će veliki deo građana Srbije usmeriti na odluku da svoj novac povere poslovnim bankama i na taj način ostvare zaradu.

U proteklim godinama, poslovne banke su za Nedelju štednje ponudile proizvode koji do sada nisu bili prisutni na našem tržištu. Obzirom na trenutnu blagu stagnaciju u poslovanju banaka sa osnovnim bankarskim proizvodima i usporen plasman prikupljenih depozitnih sredstava, može se očekivati da ove godine ne bude ili se samo izuzetno pojave novi bankarski proizvodi u domenu štednje. Takođe, „utrkivanje“ visokim kamatnim stopama između banaka u ranijem periodu, gotovo sigurno neće karakterisati ovogodišnju Nedelju štednje.

Nedelja štednje u ranijim godinama je postala sinonim za stimulativne uslove štednje u najpopularnijoj stranoj valuti u Srbiji – evrima. Imajući u vidu započete procese deevroizacije u Srbiji, postoji mogućnost da Nedelja štednje 2010. godine donese više pogodnosti i veće kamatne stope na štednju u dinarima, nego što je to bio slučaj u ranijim godinama, kada pojedine banke čak nisu ni nudile stimulativne kamatne stope za štednju u dinarima.

Zanimljivo je da ni jedna poslovna banka u Srbiji do sada nije pokušala da privuče ulaganja naših građana zaposlenih u inostranstvu. Iako se procenjuje da raspolažu novčanim sredstvima većim od milijardu evra i značajnim mesečnim prilivima, do sada se nije ozbiljno pristupilo problemu povećanja štednje istih po daleko većim kamatnim stopama nego u poslovnim bankama u inostranstvu.

U 2008. i 2009. godini pojedine poslovne banke su produžavale periode trajanja stimulativnih kamatnih stopa, kako bi prikupile dodatna sredstva štednje. To se posebno dešavalo u Nedelji štednje 2008. godine, kada je su pojedine banke i do 31.12. produžavale važenje stimulativnih uslova štednje. Međutim, imajući u vidu da je 2008. godine zbog krize poverenja iz poslovnih banaka bilo povučeno oko milijardu evra i da je trenutna situacija značajno drugačija, u ovoj godini se ne može očekivati veliki broj produženja akcija stimulativnih kamatnih stopa, a i ukoliko ih bude, najverovatnije da će to činiti manje poslovne banke sa ograničenom mrežom poslovnica, koje su dostupne samo u većim centrima u Srbiji. Imajte u vidu da ukoliko iskoristite produženje roka trajanja stimulativnih kamatnih stopa u jednoj banci, može se desiti da u sledećoj godini ista banka ili druge poslovne banke ne produže rok važenja stimulativnih kamatnih stopa, što bi za vas značilo nemogućnost iskorišćenja povoljnosti u sledećoj Nedelji štednje. Zbog toga se potrudite da sredstva oročite tokom dana redovne Nedelje štednje. Ovaj problem će se javiti kod svih građana koji su u ranijim godinama svoja sredstva oročavali u „produžetku“ Nedelje štednje, a kojima danas ta sredstva dospevaju sa pripisanom kamaton nakon ovogodišnje Nedelje štednje.

Problem neusklađenih rokova je moguće delimično rešiti kod pojedinih poslovnih banaka, koje svojim štedišama nude mogućnost reoročenja sredstava u slučajevima kada ulozi dospevaju do mesec dana nakon isteka stimulativnih uslova u Nedelji štednje, bez promene obračunatih kamatnih stopa. Međutim, ovakvih ponuda je i do sada bilo vrlo malo, a u narednom periodu se može očekivati i prestanak postojanja istih na našem tržištu.
Od vraćanja poverenja građana u sigurnost štednje u poslovnim bankama, primetno je da banke teže da prikupe oročena sredstva na što duže rokove. Ovaj trend je primetan i u Nedeljama štednje, kada se najviše kamatne stope nude na oročenja od 12 i više meseci.

Važno je imati u vidu da vam isključivo oročenja na 12, 24 ili 36 meseci obezbeđuju mogućnost da ista sredstva reoročite ponovo po stimulativnim kamatnim stopama u budućim Nedeljama štednje, a bez tzv. oportunitetnog troška. Naime, oročenja na kraće periode dospevaju u mesecima kada banke ne nude stimulativne kamatne stope i do sledeće Nedelje štednje vaš novac će ili biti oročen na kratak period po redovnim (ne stimulativnim) uslovima, po nižoj kamatnoj stopi od one koju biste ostvarili oročenjem na duži vremenski period ili će čekati sledeću Nedelju štednje ostvarujući samo prinos po redovnim kamatnim stopama štednje po viđenju. Ukoliko biste, pak, novac koji je dospeo oročili na duži vremenski period, nećete biti u mogućnosti da iskoristite stimulativne kamatne stope naredne Nedelje štednje.

OPREZNO SA POKLONIMA ZA ŠTEDIŠE

Vrlo često poslovne banke u promotivnim porukama potencijalnim štedišama uz ostale uslove štednje nude različite vrste poklona i nagrade. U prethodnim godinama najčešći poklon za štediše je bila kreditna, revolving ili charge kartica. Poklon se najčešće sastojao u tome da je štediša oslobođen plaćanja izdavanja, članarine ili da može koristiti platnu karticu bez plaćanja kamate u određenom periodu.
Iako na prvi pogled poklon zvuči odlično, ovakvi pokloni često mogu da se pretvore u veliko kreditno opterećenje klijenta ili da mu donesu značajne troškove. Oslobađanje od troškova izdavanja kartice vas neće osloboditi plaćanja članarine na kvartalnom ili godišnjem nivou, koja predstavlja trošak za vas nezavisno od toga da li koristite karticu. Čak i ako ste oslobođeni plaćanja članarine za platnu karticu, uobičajeno banke za takve poklone naplaćuju višu kamatu za korišćenje ili više troškove izdavanja. Poseban slučaj je oslobođenje plaćanja kamate u određenom periodu, a nakon isteka istog obračunavanje uvećane kamatne stope na iskorišćena sredstva.
Slična situacija je i sa drugim „poklonima“, koji ne predstavljaju ništa drugo do proizvod banke za koji će vam biti naplaćena neka vrsta naknade ili provizije: elektronsko bankarstvo, trajni nalog za kupovinu deviza, paket račun i sl.

Uslovi ovogodišnje nedelje štednje će u velikoj meri zavisiti od relaksirajućih uslova Narodne banke Srbije u vezi sa obavezama poslovnih banaka povodom prikupljenih depozita. Do 2008. godine, Narodna banka Srbije je tokom Nedelje štednje oslobađala poslovne banke obavezne rezerve po osnovu prikupljenih depozita, što je značajno uticalo i na visinu kamatnih stopa za oročene depozite. Obzirom da prethodne dve godine ova praksa nije bila nastavljena, veliko je pitanje hoće li ponovo na sličan način biti stimulisana štednja građana u Nedelji štednje?

U odnosu na period od pre dve godine, država se obavezala da garantuje bankarske depozite do visine 50.000 evra po ulogu u jednoj banci, što uliva dodatnu sigurnost kada je u pitanju štednja u poslovnim bankama. Sem toga centrale pojedinih stranih banaka koje posluju u našoj zemlji daju garanciju za depozite na nivo bankarske grupacije. Ovakvi uslovi će biti prisutni i u ovoj Nedelji štednje. (Economy.rs, Kamatica.com 12. oktobar 2010)