Svetska ekonomska kriza je imala ogroman uticaj na kretanja kamatnih stopa u svetu. Velike turbulencije su se dogodile na svim kontinentima, s tim što pravac promena u visini kamatnih stopa nije bio isti kod svih zemalja.
Obzirom da je ekonomska kriza dovela do nedostatka novca, većina razvijenih država je pokušala spuštanjem referentnih kamatnih stopa da spreči nastajuću nelikvidnost i smanjenu kreditnu aktivnost poslovnih banaka. Uz ove mere bilo je i direktnih novčanih pomoći bankama, ali i stimulisanja kreditiranja kroz različite vrste subvencionisanja.
Na drugoj strani, u manje razvijenim zemljama, poput naše, došlo je do značajnog povlačenja stranog kapitala, a kao posledica toga i do slabljenja nacionalnih valuta. U ovim slučajevima su neke zemlje pokušale da podizanjem referentnih kamatnih stopa zadrže strani novčani kapital, koji je dobio priliku da ostvaruje nadprosečno velike prinose. To je sa jedne strane imalo svrhu, ali je sa druge strane dovelo do značajne uzdržanosti poslovnih banaka u plasmanima i podizanja cene kredita.
Ovakva kretanja su u poslednje dve godine dovele do još većih razlika između cena kredita u razvijenim i manje razvijenim zemljama . Vrlo dobar primer je Evropa: u zemljama evrozone došlo je do snižavanja kamatnih stopa na kredite, jer su najvećim delom zavisne od kretanja EURIBOR-a, koji je petostruko niži nego pre tri godine; sa druge strane, u zemljama osetljivijih ekonomija došlo je do povećanja kamatnih stopa na kredite, i to kao posledica rasta rizika zemlje, čija je cena iskazana kroz marže poslovnih banaka nadmašivala pad EURIBOR-a, koji je uključen u ukupnu kamatnu stopu. Ovakve razlike su primetne i među samim članicama Evropske Unije, a posebno ako bismo uporedili neku od zemalja van Evropske Unije.
Razlike u ceni kredita nisu prisutne samo u poređenju različitih zemalja. Kriza je dovela do toga da i unutar samih zemalja postoje drastične razlike u kamatnim stopama različitih poslovnih banaka. Razlog ovakvim kretanjima su uglavnom specifični problemi sa kojima su se suočile pojedinačne poslovne banke. Naime, na tržištima zemalja posluju banke različitih veličina i različitog tipa univerzalnosti, od multinacionalnih do regionalnih i gradskih i od univerzalnih do specijalizovanih. Svaka od ovih poslovnih banaka je imala različite manifestacije krize na svoje poslovanje zavisno od sopstvenog portfolia plasmana i izvora sredstava. Npr. banke u Srbiji koje baziraju svoj portfolio plasmana na depozitima lokalnih izvora su naišle na problem krize poverenja krajem 2008. godine, dok su banke ćerke multinacionalnih banaka imale problem sa manjim prilivom sredstava iz matica, a sve to dovodi do različitog ponašanja banaka u pogledu cene kredita koji se nude građanima i privredi.
Dodatne probleme stvorile su i valutne klauzule kod plasmana banaka. Ovaj problem se dominantno javio kod zemalja van evrozone. Većina valuta zemalja u regionu je devalvirala, što je otežalo otplatu kredita korisnika poslovnim bankama. U takvim okolnostima banke su mnogo teže odobravale nove kredite nego ranije i uz dodatne uslove, među kojima je i viša cena kredita.
Portal Kamatica.com je izvršio analizu visine kamatnih stopa na različite vrste kredita u Srbiji i zemljama u okruženju i iste uporedio sa razvijenijim evropskim ekonomijama. Rezultati istraživanja su ukazali na gore navedene pojave.
Srbija ima najskuplje gotovinske kredite u regionu, dok Bosna i Hercegovina ima najskuplje potrošačke kredite. Bugarska ima najskuplje stambene kredite od zemalja u regionu.
Sem što ima najskuplje gotovinske kredite, Srbija spada i u grupu zemalja sa najskupljim potrošačkim kreditima za nabavku automobila, dok kada su u pitanju stambeni krediti, ulazi u grupu zemalja regiona sa nižim kamatnim stopama.
Uz prethodne podatke potrebno je dati i nekoliko napomena. Naime, prikupljeni podaci obuhvataju isključivo komercijalne kredite indeksirane u evrima, koji su jedini pogodni za uporedni pregled. Krediti indeksirani u matičnim valutama zemalja regiona su po pravilu skuplji od onih indeksiranih u evrima, međutim, čak i u takvim poređenjima su krediti u Srbiji značajno skuplji od kredita u Bugarskoj, BiH ili Hrvatskoj.
Zanimljivo je da je Srbija jedina zemlja u regionu koja nema stambene kredite indeksirane u matičnoj valuti zemlje.
Takođe, Srbija je jedna od retkih zemalja u regionu koja ima više opcija subvencionisanih kredita od strane države i koji su značajno jeftinija opcija od komercijalnih kredita. Ovaj segment kreditiranja nije obuhvaćen uporednim pregledom i čini ukupnu sliku cena kredita u Srbiji nešto boljom nego što je to slučaj sa isključivo komercijalnim kreditima poslovnih banaka.
Sa druge strane, jako je mali broj kredita koji poslovne banke odobravaju građanima u saradnji sa građevinskim preduzećima po nižim kamatnim stopama, što je slučaj u pojedinim zemaljama okruženja, dok je u razvijenim ekonomijama to uobičajen segment ponude poslovnih banaka.
Bitan faktor visine kamatnih stopa su i sredstva obezbeđenja. Kada se posmatraju zemlje regiona, primetno je da Srbija spada u zemlje sa nešto relaksiranijim pristupom poslovnih banaka po pitanju sredstava obezbeđenja kredita, međutim, to sa druge strane utiče na višu cenu kredita.
Posebno je zabrinjavajuća činjenica da su pojedini krediti u zemljama u regionu dvostruko, pa i trostruko skuplji od istih kredita u razvijenim zemljama Evropske unije.
Na kraju rezultata istraživanja, bitno je pomenuti i da je utvrđeno da srpske i hrvatske banke imaju najtransparentniji prikaz cene kredita u regionu . To se prvenstveno odnosi na obavezu prikazivanja efektivnih kamatnih stopa na odgovarajući način.
Razloge ovakvom stanju na domaćem tržištu treba tražiti prvenstveno u krhkoj ekonomiji zemlje. Nestabilnost dinara prisutna u poslednje dve godine je svakako jedna od najbitnijih manifestacija svetske ekonomske krize i rizika zemlje u Srbiji. Sve veća neizvesnost u pogledu dalje mogućnosti otplate kredita od strane građana i privrede je naterala banke na rigoroznu politiku odobravanja novih kredita, koja između ostalog podrazumeva i više kamatne stope.
Mora se ukazati na i dalje prisutnu restriktivnu politiku NBS, koja značajan deo sredstava banaka odvaja u obavezne rezeve, što poslovne banke nadoknađuju višim kamatnim stopama na ostatak plasiranih sredstava.
Imajući u vidu sve navedeno, bez obzira na činjenicu da su prisutni rizici različitih vrsta u našoj zemlji, neosporno je da prostora za smanjenje kamatnih stopa ima. Svakako da tome može doprineti i Narodna banka Srbije svojim merama, ali je neophodno da i poslovne banke daju svoj doprinos, posebno kroz smanjenja marži uračunatim u kamatne stope na kredite.
Promene u politici obaveznih rezervi, povećanje mogućnosti zaduživanja, ukidanje kreditnog zaduženja po osnovu odobrenog nedozvoljenog minusa i ograničenje kreditne zaduženosti žiranata na 50% kredita za koji predstavljaju garante su mere koje je Narodna banka Srbije preduzela i koje će u narednom periodu verovatno dati pozitivne rezultate, ali to je samo prvi korak. (Economy.rs, 4. jun 2010) |
