On je u intervjuu za portal Kamatica naglasio da NBS sama ne može da se izbori sa svim problemima koji će pratiti proces "deevroizacije" u Srbiji, bez pomoći Vlade.
"Dokle ćemo stići neće zavisiti od verbalnih proklamacija, već od konkretnih koraka koje bi i Vlada Srbije trebalo da preduzme", rekao Jelašić.
Put do više dinarskih kredita vodi isključivo preko povećanja dinarske štednje, a da bi ta štednja postala atraktivnija, kako je istakao, potrebna je i podrška države.
Prema njegovim rečima, Srbija ima veći problem nego druge zemlje u okruženju, pošto je kod nas više od 90 odsto štednje građana u devizama.
Na osnovu tih deviznih izvora, kako je rekao Jelašić, nije moguće obavezivati banke da u većoj meri odobravaju dinarske kredite.
"Recimo, kada bi zabranili da se hipotekarni krediti odobravaju u evrima, odnosno propisali da moraju biti u dinarima, to bi značilo da više ne bi bilo hipotekarnih kredita", rekao je on.
Jelašić je istakao da je proces "deevroizacije" primer kako NBS, preko Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), neku temu može da nametne Vladi.
"Podršku smo dobili i zbog efekata svetske ekonomske krize, koja je posebno aktuelizovala tu temu i samo se nadam da ona neće ostati priča za jednokratnu upotrebu", rekao je guverner NBS u ostavci.
Jelašić je ocenio da NBS ima dobru saradnju sa Vladom Srbije, ali je napomenuo da se mora imati u vidu da su ciljevi različiti.
Precizirao je da NBS ima zakonom postavljen jedan cilj, postizanje i održavanje stabilnosti cena, a da Vlada sama sebi postavlja ciljeve i u hodu menja prioritete, prilagođavajući ih događanjima u međunarodnom i domaćem ekonomskom i političkom ambijentu.
Na pitanje šta misli o subvencionisanju gotovinskih dinarskih kredita i kakav će to uticaj imalo na privredu Srbije i makroekonomsku situaciju, Jelašić je ocenio da to neće značajnije uticati na makroekonomsku stabilnost.
Prema njegovim rečima, takav zaključak se nameće ako se pođe od toga da su banke stanovništvu odobrile kredite u iznosu od oko 430 milijardi dinara, a da će Vladin program biti ograničen na oko 10 milijardi dinara subvencionisanih kredita.
"Da li će se i u kojoj meri građani opredeljivati za novo zaduživanje, odlučiće sami, verujem uz oprez i sagledavanje svojih realnih mogućnosti", rekao je Jelašić. (Economy.rs, Beta 26. mart 2010) |
