Srbija: Pad profita banaka u Srbiji od 38 odsto

Kao i što se očekivalo, poslovne banke u Srbiji su podnele svoj deo tereta svetske finansijske krize, prvenstveno kroz povećanje broja neredovnih otplata kredita i smanjenje ukupnog profita. U 2009. godini 14 poslovnih banaka u Srbiji je ostvarilo gubitke, 2 na ivici profitabilnosti, dok je 18 poslovnih banaka ubeležilo pozitivne rezultate poslovanja. Čak 20 poslovnih banaka je u 2009. godini ostvarilo lošije rezultate poslovanja u odnosu na 2008. godinu.

Nakon krize poverenja i povlačenja devizne štednje u 2008. godini, poslovne banke danas rešavaju novonastale probleme, koji se odnose na povećanje kašnjenja u ispunjavanju obaveza kreditnih dužnika prema bankama. Od početka 2009. godine docnja u isplati mesečnih anuiteta se povećala za 30%. Iako ovakvo stanje još uvek nije alarmantno imajući u vidu raniju nadprosečnu urednost u otplati kredita u Srbiji, ostaje neizvesno da li će se i u narednom periodu i u kojoj meri povećavati broj kredita u docnji.

Nedavni sastanak predstavnika NBS-a i matica stranih banaka, koje imaju svoje filijale u Srbiji je obavezao poslovne banke osnovane stranim kapitalom da ne smanjuju svoju izloženost u Srbiji više od 20%, što bi trebalo da garantuje relativnu stabilnost u pogledu kreditnih plasmana građanima i privredi. Međutim, činjenica je da će banke biti znatno restriktivnije u odobravanju kredita u Srbiji, posebno ukoliko se nastavi trend povećanja neredovnih otplata. Sa druge strane, to će uticati i na njihove poslovne rezultate u 2010. godini.

Iako postignuti rezultati poslovnih banaka u 2009. godini nisu za pohvalu, prema rečima Guvernera, banke u Srbiji su postigle zavidne rezultate na sprovedenim stres testovima, što donekle smanjuje loš utisak o njihovom poslovanju u 2009. godini.

Tim portala Kamatica je u okviru svojih redovnih istraživanja sproveo prikupljanje i analizu podataka o dobiti poslovnih banaka u Srbiji u 2009. godine i iste uporedio sa prošlogodišnjim rezultatima poslovanja radi utvrđivanja efekata krize na profitabilnost banaka.

Tokom 2008. godine, ukupan profit banaka je bio oko 35 milijardi dinara, a po dobiti su prednjačile Raiffeisen banka, Banca Intesa, AIK banka, Eurobank EFG, Unicredit banka, Societe Generale, Hypo Alpe Adria banka i Komercijalna banka. Sve ove banke su u 2008. godini ostvarile profite veće od 2 milijarde dinara. Najveće gubitke u 2008. godini su ostvarile Metals banka, Credit Agricole Group i Marfin bank. Tri navedene banke su imale gubitke veće od milijardu dinara.

U 2008. godini 8 banaka je postiglo negativne rezultate, 2 banke su poslovale na ivici profitabilnosti, dok su 24 banke zabeležile pozitivne poslovne rezultate.

U 2009. godini, ukupan dobitak banaka je bio blizu 22 milijarde dinara, što je 38% niži profit nego u 2008. godini. U ovoj godini je čak 14 banaka ostvarilo gubitak u poslovanju, 2 banke su poslovale na ivici profitabilnosti, a 18 je ostvarilo pozitivne rezultate. Najveće profite u 2009. godini su ostvarile Banca Intesa, AIK banka, Unicredit bank, Raiffeisen bank, Eurobank EFG i Komercijalna banka, sa dobiti većom od 2 milijarde dinara. U grupi sa ostvarenim profitom preko 2 milijarde dinara su 2 poslovne banke manje nego u 2008. godini. Gubitke veće od milijardu dinara su imale OTP banka, Alpha banka, Credit Agricole Group i Privredna banka Pančevo. U ovoj grupi je jedna banka više u odnosu na 2008. godinu.

Ukupan dobitak banaka koje su pozitivno poslovale je smanjen sa 44,1 milijardu dinara u 2008. godini, na 34,4 milijardi dinara u 2009. godini. U istom periodu je povećan ukupan gubitak poslovnih banaka koje su ostvarivale negativno poslovanje sa 9,2 milijarde dinara, na 12,5 milijardi dinara.

Najveće pogoršanje rezultata u odnosu na 2008. godinu ostvarile su OTP banka i Raiffeisen banka, koje su u 2009. godini imale rezultate lošije za 4,2, odnosno, 3,6 milijardi dinara. Ubedljivo najveće poboljšanje rezultata ostvarila je Metals banka, koja je za više od 4 milijardi dinara poboljšala svoje rezultate.

Činjenica je da je bankarski sektor u našoj privredi bio jedan od najuspešnijih i da su banke ostvarivale velike profite, ali u poređenju sa bilansnom sumom, poslovanje se moglo smatrati prosečno profitabilnim. Poređenjem postignutih rezultata u 2008. i 2009. godini, lako se uočava ogroman pad profitabilnosti, što ukazuje da je svetska ekonomska kriza ostavila jak pečat i na poslovanje domaćih banaka.

Pozitivno je to što su poslovne banke u ranijem periodu poslovale pod jakom restriktivnom politikom Narodne banke Srbije i zasigurno bi pad bio još veći da su poslovale relaksiranijim uslovima. Ono što ostavlja neizvesnost u 2010. godini za njihovo poslovanje su mogućnosti privrede i stanovništva da redovno otplaćuju kredite, kao i spremnost banaka na značajnije plasiranje sredstava, a što će biti esencijalni faktor uspešnog poslovanja u ovoj godini. (Economy.rs, Kamatica 22. mart 2010)