Krajem prosle i pocetkom tekuce godine pokrenuta je velika javna rasprava izmedju privrednika i NBS oko kretanja kursa i (ne)mogucnosti privrede da redovno izmiruje obaveze po osnovu kredita poslovnih banaka.
Nekako su u ovoj raspravi po strani ostali gradjani, koji su na isti nacin zaduzeni kod poslovnih banaka i kod kojih je situacija cak i teza nego u privredi.
Portal Kamatica je uporedjivao uslove kredita koji se odobravaju gradjanima i privredi, kao i promenu uslova pod kojima su odobravani krediti u proteklih deset godina.
Oko 60% odobrenih kredita bankarskog sektora usmereno je na privredu Srbije, dok je oko 35% odobreno stanovnistvu. Privreda ima daleko vece potencijale za absorpciju kredita, ali dosadasnji podaci pokazuju da je oduvek stanovnistvo bilo revnosnije, kada je u pitanju vracanje kredita, te je docnja u proseku duplo manja nego kod privrede. Ovo nije fenomen vezan iskljucivo za nasu zemlju, vec je tako u vecini svetskih zemalja.
Ipak, uprkos navedenoj cinjenici, poslovne banke stanovnistvu naplacuju znacajno vece naknade, a i primenjuju znacajno visu kamatnu stopu na odobrene kredite, nego kod privrede. Tako se za kratkorocne pozajmice stanovnistvu naplacuju dvostruko, pa ponekad i trostruko vise kamatne stope nego privrednim drustvima. Ukoliko uporedimo ove kamate na kraju 2009. godine, kamatne stope na kratkorocne pozajmice u dinarima stanovnistvu su odobravane uz prosecnu kamatnu stopu od cak 36%, dok su se kratkorocne pozajmice u dinarima privredi odobravale uz prosecnu kamatnu stopu od 10-18% zavisno od svrhe koriscenja kredita. Vidljivo je i to da su kamatne stope na pozajmice privredi imale pad tokom 2009. godine, dok su kada je u pitanju stanovnistvom zabelezile porast u proseku.
Jasno je da poslovne banke imaju znacajno vece troskove pri plasmanima stanovnistvu, ali ovakva razlika izmedju kamatnih stopa sigurno ne moze biti opravdana samo time.
U 2009. godini kratkorocne pozajmice stanovnistvu najskuplje od 2000. godine
U 2009. godini zabelezen je najvisi nivo kamatnih stopa na kratkorocne pozajmice stanovnistvu od 2000. godine. Kamatne stope na ovu vrstu pozajmica su bile vise u 1998. i 1999. godine. Od 2000. do 2009. godine prosecne ponderisane kamatne stope banaka na dinarske kredite gotovo ni u jednom trenutku nisu prelazile nivo od 30%, dok u 2009. ni jednog pojedinacnog meseca nisu bile ispod nivoa od 30%, a u cak 5 meseci su presle i nivo od 40%. U februaru 2009. godine su dostigle i rekordan nivo od neverovatnih 57% na godisnjem nivou.
U istom desetogodisnjem periodu je primetno da su kamatne stope poslovnih banaka na kredite privredi imale blagi trend pada. Vrlo je interesantan podatak da je tokom 2009. godine privreda u proseku poslovnim bankama placala koriscenje kratkorocnih pozajmica po dvostruko nizim kamatnim stopama, nego sto je to slucaj sa gradjanima.
Takodje, pad kamatnih stopa je zabelezen i kod dugorocnih pozajmica stanovnistvu, a to se prvenstveno odnosi na stambene kredite i kredite za rekonstrukciju i adaptaciju, kod kojih su kamatne stope, uz pomoc programa Vlade Srbije, na relativno prihvatljivim nivoima.
Ogromne razlike izmedju aktivnih i pasivnih stopa banaka
Uporedjujuci gore navedene kamatne stope na kratkorocne plasmane poslovnih banaka sa pasivnim kamatnim stopama na kratkorocne depozite stanovnistva, uocava se jos jedan zanimljiv podatak. Naime, poslovne banke su gradjanima na polozene kratkorocne dinarske depozite (do godinu dana) obracunavale kamatnu stopu izmedju 2,14% i 12,95% zavisno od roka orocenja sredstava, sto je od 3 do cak 18 puta manje od kamatnih stopa na kratkorocne plasmane. Ovome treba dodati i da 98% stednje cini devizna stednja gradjana, koja sa sobom povlaci jos nize kamatne stope koje banke placaju ulagacima.
Ma koliko poslovne banke govorile o visokim rezervama koje je propisala Narodna banka Srbije, otezanoj naplati potrazivanja i visokom riziku zemlje, razlika od 3 do neverovatnih 18 puta izmedju aktivnih i pasivnih kamata kod gore posmatranih kratkorocnih pozajmica i depozita stanovnistvu nema dovoljno opravdanja.
Sve navedeno potkrepljuje ponasanje gradjana, koji, prema poslednjim podacima Udruzenja banaka Srbije, smanjuju broj kreditnih kartica, koje uz pozajmicu po tekucem racunu predstavljaju najskuplji nacin finansiranja.
Ocekivano smanjenje kamatnih stopa na kredite u 2010. godini, koje se najavljuje u iscekivanju relaksiranja uslova za poslovne banke, koje postavlja Narodna banka Srbije, ne bi smelo biti samo rezultat ponasanja centralne bankarske institucije u diktiranju monetarnih uslova, vec i povecanja efektivnosti i efikasnosti poslovanja poslovnih banaka. (Economy.rs, 16. februar 2010) |
