Biznis Centar Economy.rs Diskusije Video Intervju Vreme O nama | Marketing | Economy.rs mobile Economy.rs za mobilne
Economy.rs marketing
VESTI BERZA RADA BIZNIS KATALOG BIZNIS MALI ŽIVOT I STIL SOFTVER EDUKACIJA KNJIGE POSLOVNI SERVISI

Economy.rs / Finansije / Vesti /


Pregled desavanja na svetskom finansijskom trzistu u periodu od 25. januara do 5. februara 2010. godine

Predsednik SAD Barak Obama je, u projekciji budzeta za fiskalnu 2011. godinu, predlozio 200 milijardi dolara stimulacija, koje ce ukljucivati poreske i kreditne podsticaje malim preduzecima. Planira se i deficit budzeta od 8,3% BDP-a za fiskalnu 2010. i cak 10,6% za fiskalnu 2011. godinu.

Medjutim, pocev od 2012. godine administracija planira da deficit smanji do nivoa od 4% BDP-a u 2014. godini. Rejting agencija „Moody’s“ je upozorila da, ako SAD ne smanje budzetski deficit ili ako privredni rast ne bude veci od sadasnjih ocekivanja, sadasnji kreditni rejting „Aaa“ drzavnog duga SAD moze biti snizen.

Evropska centralna banka (ECB), u skladu sa ocekivanjima, zadrzala je referentnu kamatnu stopu na nivou od 1,00%, uz prognozu da ce na istom nivou ostati do marta ove godine, nakon cega ce se razmotriti mogucnost napustanja podsticajnih mera i eventualno povecanje stope. Na konferenciji za stampu nakon sastanka Monetarnog odbora, predsednik ECB-a Zan-Klod Trise je naglasio da evrozonu treba gledati kao jednu fiskalnu celinu, ali je dodao da Grcka, Portugal i jos neke zemlje treba da „uvedu red u svoju kucu“. Trenutna ekonomska i finansijska kriza dovela je do dodatnog pogorsanja deficita i racija javnog duga prema BDP-u u vecini zemalja evrozone, stvarajuci dodatni pritisak na javne finansije. Poslednjih godina Italija je svrstavana u zemlje s nedostatkom finansijske discipline, zajedno s Grckom, Spanijom, Portugalom i Irskom. Industrijske porudzbine u Nemackoj su u decembru zabelezile neocekivani pad od 2,3%, zbog smanjene domace i inostrane traznje, saopstilo je Ministarstvo privrede Nemacke. Iako je ovaj pokazatelj podlozan oscilacijama, smatra se jednim od glavnih pokazatelja stanja ekonomije.

Monetarni odbor Banke Engleske je doneo odluku da referentnu kamatnu stopu zadrzi na 0,5%. Takodje, doneta je odluka o zadrzavanju iznosa sredstava odobrenih za kupovinu drzavnih i korporativnih obveznica, finansiranih primarnom emisijom, na 200 milijardi funti (oko 14% BDP-a), kao i da ce se nastaviti s pracenjem stanja i eventualnim prosirenjem programa ako se ukaze potreba. Medjutim, receno je da ce se nastaviti sa

Vrednost zajednicke valute zamalja EMU padala je tokom prve nedelje izvestajnog perioda. Pad poverenja potrosaca u ponedeljak uticao je na pad kursa. Kurs je nastavio da pada u utorak, nakon izjave visokog zvanicnika ECB-a da bi rastuci deficit EMU zemalja mogao da poljulja poverenje investitora. Kurs je nastavio da pada i u sredu, posle demantija Grcke clanka koji je objavio „Financial Times“ u kome je pisalo da ce Kina kupiti obveznice grcke u ukupnoj vrednosti od 25 milijardi dolara. Najveci dnevni pad u toku prve nedelje kurs je zabelezio u petak, po objavljivanu rasta DBP-a u SAD veceg nego sto se ocekivalo.

Pad kursa prekinut je u ponedeljak kada je predsednik SAD Barak Obama obajvio najveci fiskalni deficit te zemlje od Drugog svetskog rata, istovremeno zatrazivsi novi paket stimulativnih mera u vrednosti od 100 milijardi dolara. Rast kursa nastavljen je i u utorak, nakon sto je u Nemackoj objavljen podatak o rastu prodaje na malo u decembru, kao i kada je predsednik Evropske komisije Baroso objavio da EU podrzava plan grckih vlasti da se izbore s problemima javnih finansija te zemlje. Vec sledeceg dana vrednost evra je pala, posle izjave profesora Nurijela Rubinija da bi za Grcku bilo dobro da zatrazi pomoc od MMF-a. Pad cena na trzistima akcija tog dana takodje je doprineo jacanju dolara. Zabrinutost zbog situacije u kojoj su se nasle „periferne“ zemlje EMU uticala je na rast averzije investitora prema ulaganjima u rizicniju aktivu, sto je rezultiralo nastavkom pada kursa do kraja izvestajnog perioda.

Na pocetku izvestajnog perioda cene drzavnih obveznica SAD su, zbog oporavka trzista akcija na Volstritu, registrovale kratkotrajni pad, cime je umanjena privlacnost obveznica kao sigurnijeg oblika aktive. Pored toga, trzisni ucesnici su bili ohrabreni ponovnim izborom Bena Bernankea na mesto predsednika FED-a. Nakon toga, usledio je rast cena, kao posledica zabrinutosti povodom fiskalnih problema Grcke, sto je prouzrokovalo „beg“ u obveznice („safe haven“ efekat). Sredinom prve nedelje cene su naglo pale, jer su se trzisni ucesnici pripremali za novu emisiju sedmogodisnjih obveznica (ukupne vrednosti 32 milijardi dolara), kao i usled sumnji da bi FED mogao referentnu stopu povecati ranije nego sto se ocekuje. Medjutim, pad je bio kratkotrajan, jer je zabrinutost zbog problema Grcke uticala na rast interesovanja za americkim drzavnim hartijama kraceg roka dospeca. Potom je, pocetkom druge nedelje izvestajnog perioda, doslo do pada cena obveznica kao posledica projektovanog deficita SAD od rekordnih 1,6 hiljada milijardi dolara, kao i zbog rasta indeksa „Supply Management instituta“, veceg od ocekivanog. Kraj perioda obelezio je rast cena drzavnih hartija, izmedju ostalog i zbog obavljivanja podataka o nezaposlenosti, manjeg rasta produktivnosti i pada cena akcija sirom sveta. Rast je bio posebno izrazen kod drzavnih hartija kraceg roka dospeca, narocito nakon sto su objavljeni podaci o neocekivanom gubitku radnih mesta u januaru i o padu stope nezaposlenosti.


Sve nemacke drzavne „bencmark“ obveznice zabelezile su pad prinosa u toku prve nedelje izvestajnog perioda, izuzev jednogodisnje, ciji je prinos porastao za 2,2 bazicna poena. Najveci pad prinosa, u periodu od 25. do 29. januara, imale su tridesetogodisnje obveznice (8,5 bazicnih poena). Na pad prinosa, odnosno na rast cena nemackih drzavnih obveznica, najvise je u toku nedelje uticao probleme s kojima se suocavaju javne finansije „perifernih“ zemalja evrozone (pre svih Grcke i Portugala). Iako je u ponedeljak traznja na aukciji osam milijardi petogodisnjih grckih drzavnih obveznica premasila ponudu cak tri puta, usled cega se spred izmedju petogodisnjih grckih i nemackih drzavnih obveznica smanjio na „samo“ 357 bazicnih poena, investitorima nije uliveno dovoljno poverenja, pa su oni gotovo citave nedelje svoja sredstva preusmeravali u sigurnije obveznice nemacke vlade. Izjava clana saveta ECB-a Aksela Vebera da bi ta centralna banka mogla da preduzme dalje korake u ukidanju stimulativnih mera uvedenih radi sprecavanja posledica krize trenutno je prekinula trend pada prinosa. Ali rast cena je ipak nastavljen, zbog preusmeravanja sredstava investitora u sigurnije drzavne obveznice. Cene nemackih drzavnih obveznica su cetvrtak, 28. januar, zapocele na znatno nizem nivou usled iscekivanja trzisnih ucesnika da ce tog dana biti objavljen rast ekonomskog poverenja u evrozoni. Medjutim, u toku tog dana su spredovi izmedju prinosa na drzavne hartije znatno porasli (razlika u prinosu na desetogodisnju drzavnu obveznicu grcke i nemacke porasla je u toku samo jednog dana za cak 40 bazicnih poena). Pokusaji grckog premijera da na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu ubedi siru javnost u sposobnost Grcke da samostalno ispuni obaveze prema kreditorima nisu urodili plodom, pa su obveznice nemacke vlade nastavile da poskupljuju. Da bi izbegla pad interesovanja investitora za njihove drzavne obveznice, kao u slucaju Grcke, spanska ministarka finansija Elena Salgado je u petak objavila plan da do 2013. godine smanji budzetski deficit za dve trecine.

I pored pozitivnih ekonomskih indikatora objavljenih u zemljama evrozone, cene nemackih drzavnih obveznica su registrovale pad, dok su prinosi na desetogodisnje nemacke drzavne obveznice registrovale sestonedeljni minimum. Razlog za rast cena bio je taj sto su zemlje evrozone najavile gotovo dvostruko manji obim emisije novih obveznica nego sto treba da isplate na ime glavnice i kamate. Tacnije, kreditorima bi bilo isplaceno 46 milijardi evra, dok je ukupna vrednost emisija trebalo da iznosi 24 milijarde evra. U utorak nije bilo znatnijih kolebanja, da bi u sredu cene obveznica zabelezile pad.

Naime, Evropska komisija je zvanicno podrzala plan Grcke vlade o smanjenju budzetskg deficita, kao i niz drugih mera kojima ce ta zemlja umanjiti finansijske probleme u kojima se trenutno nalazi. Takav stav Evropske komisije ulio je odredjenu dozu poverenja investitorima, sto ih je navelo da svoje investicije preusmere u nesto rizicniju aktivu. U cetvrtak je zabelezen najveci dnevni pad indeksa akcija u toku ove godine, sto je bila posledica rasta broja nezaposlenih koji prvi put konkurisu za socijalnu pomoc u SAD, kao i rasta zabrinutosti investitora zbog problema u kojima se nalaze „periferne“ zemlje EU, sto je uticalo na rast cena drzavnih obveznica. Prinosi na dvogodisnje nemacke drzavne obveznice zabelezile su istorijski minimum u petak. Neocekivano visok pad industrijske proizvodnje u najrazvijenijoj evropskoj zemlji u decembru uticao je na porast sumnje investiotra u oporavak privrede, sto je, u kombinaciji s rastucim problemima u kojima se nalaze „periferne“ zemlje EU, dovelo do rasta cena nemackih drzavnih obveznica.

Prema istrazivanju agencije Rojters, niske kamatne stope na globalnom nivou i strah od inflacije mogli bi uticati na rast cene zlata u 2010. godini – prognozirana cena dostize 1.150,50 $/Oz, sto bi bila deseta uzastopna godina rasta cene ovog plemenitog metala. Drugi faktor koji bi mogao uticati na cenu je i drzavna regulacija, posto bi rastuce restriktivne mere nametnute americkim bankama mogle dovesti do prelivanja likvidnih sredstava u berzansku robu, u okviru nje i u zlato. S druge strane, citava prva nedelja izvestajnog perioda bila je obelezena padom cene zlata, pre svega kao posledica jacanja dolara, usled straha investitora od duznicke krize manjih privreda evrozone (Portugala, Italije, Grcke i Spanije). Nakon sto su objavljeni podaci o americkom BDP-u, koji su bili bolji od ocekivanih, doslo je do rasta cena, jer su investitori pokazali vece interesovanje za trziste akcija i berzanske robe. Pocetak druge nedelje izvestajnog perioda obelezio je rast cene zlata, opet zbog kretanja na deviznom trzistu. Sredinom te nedelje zlato je dostiglo dvonedeljni maksimum, da bi krajem istog perioda doslo do velikog pada cene, izazvanog padom cena akcija i berzanske robe i slabljenjem evra, sto je rezultiralo prodajom zlata od strane investitora.

Cena sirove nafte nije bila narocito nestabilna tokom prva dva dana prve nedelje izvestajnog perioda, da bi u sredu, nakon sto je objavjen podatak o rastu zaliha u SAD, cena pala za gotovo 1,5%. Cetvrtak je nafta zavrsila na slicnom nivou na kome je dan i pocla, da bi u petak, i pored iznenadjujuceg rasta tromesecnog BDP-a SAD, cena ponovo zabelezila pad. Drugu nedelju izvestajnog perioda obelezila je znatnija nestabilnost kretanja cene nafte. Slabljenje dolara u ponedeljak, kao i rast cena na trzistima akcija, uticali su na rast cene nafte. Neocekivano visok rast indeksa proizvodnih aktivnosti, pre svega u SAD, ali i u nekim od najrazvijenijih zemalja EU, objavljen u ponedeljak, uticao je da cena nafte ostvari rast i drugi dan uzastopno. U sredu je cena neznatno pala, da bi u cetvrtak citav rast cene bio anuliran, nakon sto je u SAD objavljen neocekivani rast broja nezaposlenih koji prvi put konkurisu za socijalnu pomoc. Na prilican dnevni pad cene nafte uticala je i eskalacija zabrinutosti investitora povodom problema u kojima se nalaze javne finansije Grcke, Portugala i Spanije. Tog dana je takodje ponovo objavljen rast zaliha nafte u SAD. Pad industrijske proizvodnje u Nemackoj u decembru, objavljen u petak, imao je za posledicu ponovni nagli pad cene nafte. (Economy.rs, 14. februar 2010)

Postavio: Economy.rs. Pratite nas na Facebooku i Twitteru, kao i putem našeg mobilnog sajta

Najnovije vesti

Štednja: Koliko novca preostaje da se nahrani kasica prasica?
Predsednik SAD Barak Obama je, u projekciji budzeta za fiskalnu 2011. godinu, predlozio 200 milijardi dolara stimulacija, koje ce ukljucivati poreske i kreditne podsticaje malim preduzecima. Planira se i deficit budzeta od 8,3% BDP-a za fiskalnu 2010. i cak 10,6% za fiskalnu 2011. godinu.
Banke krše propise EU-a o isplati bonusa
Predsednik SAD Barak Obama je, u projekciji budzeta za fiskalnu 2011. godinu, predlozio 200 milijardi dolara stimulacija, koje ce ukljucivati poreske i kreditne podsticaje malim preduzecima. Planira se i deficit budzeta od 8,3% BDP-a za fiskalnu 2010. i cak 10,6% za fiskalnu 2011. godinu.
Državne obveznice CIE ove godine među najboljim investicijama u Evropi
Predsednik SAD Barak Obama je, u projekciji budzeta za fiskalnu 2011. godinu, predlozio 200 milijardi dolara stimulacija, koje ce ukljucivati poreske i kreditne podsticaje malim preduzecima. Planira se i deficit budzeta od 8,3% BDP-a za fiskalnu 2010. i cak 10,6% za fiskalnu 2011. godinu.
Bankari traže izmene poreskih zakona
Predsednik SAD Barak Obama je, u projekciji budzeta za fiskalnu 2011. godinu, predlozio 200 milijardi dolara stimulacija, koje ce ukljucivati poreske i kreditne podsticaje malim preduzecima. Planira se i deficit budzeta od 8,3% BDP-a za fiskalnu 2010. i cak 10,6% za fiskalnu 2011. godinu.
10 načina da uštedite novac
Predsednik SAD Barak Obama je, u projekciji budzeta za fiskalnu 2011. godinu, predlozio 200 milijardi dolara stimulacija, koje ce ukljucivati poreske i kreditne podsticaje malim preduzecima. Planira se i deficit budzeta od 8,3% BDP-a za fiskalnu 2010. i cak 10,6% za fiskalnu 2011. godinu.
Stabilizacija evropskih berzi nakon najlošije nedelje od 2012.
Predsednik SAD Barak Obama je, u projekciji budzeta za fiskalnu 2011. godinu, predlozio 200 milijardi dolara stimulacija, koje ce ukljucivati poreske i kreditne podsticaje malim preduzecima. Planira se i deficit budzeta od 8,3% BDP-a za fiskalnu 2010. i cak 10,6% za fiskalnu 2011. godinu.
Lizing u privredu Srbije direktno investirao 4,3 milijarde evra
Predsednik SAD Barak Obama je, u projekciji budzeta za fiskalnu 2011. godinu, predlozio 200 milijardi dolara stimulacija, koje ce ukljucivati poreske i kreditne podsticaje malim preduzecima. Planira se i deficit budzeta od 8,3% BDP-a za fiskalnu 2010. i cak 10,6% za fiskalnu 2011. godinu.
Banke naplaćuju čak i novi PIN kod?
Predsednik SAD Barak Obama je, u projekciji budzeta za fiskalnu 2011. godinu, predlozio 200 milijardi dolara stimulacija, koje ce ukljucivati poreske i kreditne podsticaje malim preduzecima. Planira se i deficit budzeta od 8,3% BDP-a za fiskalnu 2010. i cak 10,6% za fiskalnu 2011. godinu.
Sve teže plaćamo rate za kredit
Predsednik SAD Barak Obama je, u projekciji budzeta za fiskalnu 2011. godinu, predlozio 200 milijardi dolara stimulacija, koje ce ukljucivati poreske i kreditne podsticaje malim preduzecima. Planira se i deficit budzeta od 8,3% BDP-a za fiskalnu 2010. i cak 10,6% za fiskalnu 2011. godinu.
Federalne rezerve zadržavaju nisku kamatu
Predsednik SAD Barak Obama je, u projekciji budzeta za fiskalnu 2011. godinu, predlozio 200 milijardi dolara stimulacija, koje ce ukljucivati poreske i kreditne podsticaje malim preduzecima. Planira se i deficit budzeta od 8,3% BDP-a za fiskalnu 2010. i cak 10,6% za fiskalnu 2011. godinu.
Beograd dobija bitkoin bankomat
Predsednik SAD Barak Obama je, u projekciji budzeta za fiskalnu 2011. godinu, predlozio 200 milijardi dolara stimulacija, koje ce ukljucivati poreske i kreditne podsticaje malim preduzecima. Planira se i deficit budzeta od 8,3% BDP-a za fiskalnu 2010. i cak 10,6% za fiskalnu 2011. godinu.
Devizne rezerve Srbije 10,95 milijardi evra
Predsednik SAD Barak Obama je, u projekciji budzeta za fiskalnu 2011. godinu, predlozio 200 milijardi dolara stimulacija, koje ce ukljucivati poreske i kreditne podsticaje malim preduzecima. Planira se i deficit budzeta od 8,3% BDP-a za fiskalnu 2010. i cak 10,6% za fiskalnu 2011. godinu.
Apple će naplaćivati proviziju bankama?
Predsednik SAD Barak Obama je, u projekciji budzeta za fiskalnu 2011. godinu, predlozio 200 milijardi dolara stimulacija, koje ce ukljucivati poreske i kreditne podsticaje malim preduzecima. Planira se i deficit budzeta od 8,3% BDP-a za fiskalnu 2010. i cak 10,6% za fiskalnu 2011. godinu.
Otvorena Telenor banka - prva mobilna online banka u Srbiji
Predsednik SAD Barak Obama je, u projekciji budzeta za fiskalnu 2011. godinu, predlozio 200 milijardi dolara stimulacija, koje ce ukljucivati poreske i kreditne podsticaje malim preduzecima. Planira se i deficit budzeta od 8,3% BDP-a za fiskalnu 2010. i cak 10,6% za fiskalnu 2011. godinu.
Penzionisanje: Izračunajte kada ćete u penziju
Predsednik SAD Barak Obama je, u projekciji budzeta za fiskalnu 2011. godinu, predlozio 200 milijardi dolara stimulacija, koje ce ukljucivati poreske i kreditne podsticaje malim preduzecima. Planira se i deficit budzeta od 8,3% BDP-a za fiskalnu 2010. i cak 10,6% za fiskalnu 2011. godinu.
Operacioni i projektni menadžment Operacioni i projektni menadžment
Autori: Duško Letić, Branko Davidović
Socijalna psihologija Socijalna psihologija
Autori: Elliot Aronson, Timothy D. Wilson, Robin Akert

Prodavnica softvera

Kaspersky Internet Security 2013 Kaspersky Internet Security 2013
Proizvođač: Kaspersky
Bitdefender Total Security 2013 Bitdefender Total Security 2013
Proizvođač: Bitdefender
ESET NOD32 Antivirus 5 ESET NOD32 Antivirus 5
Proizvođač: ESET

NAJPOPULARNIJE VESTI

euro
Najmoćniji poslovni ljudi u regionu
bogatstvo
20 razlika između bogataša i običnih ljudi
isak asimov
Predviđanja Isaka Asimova za 2014. su jezivo tačna
antioksidansi
Geni su čudo: Evo šta sve nasleđujemo od roditelja
Pratite nas
Unapredite
svoje poslovanje
na Internetu
BiznisCentar.net web hosting
Web hosting
BiznisCentar.net web dizajn
Izrada web sajtova
BiznisCentar.net registracija domena
Registracija domena
BiznisCentar.net optimizacija sajta za pretrazivace
Internet marketing
VIDEO
Dejvid Bekam u najnovijoj reklami za svoj Haig Club viski [VIDEO] Dejvid Bekam u najnovijoj reklami za svoj Haig Club viski [VIDEO]
Ako ste džet-seter, uživalac planinskih, škotskih lepota i volite da popijete čašu viskija sa svojih prijateljima, Dejvid Bekam vam u najnovijoj reklami predstavlja jedan takav proizvod.
Društveni eksperiment: da li biste vratili novčanik? [VIDEO] Društveni eksperiment: da li biste vratili novčanik? [VIDEO]
Adrian Gruška je YouTube zabavljač koji je napravio zanimljiv eksperiment u Adelejdu. Hteo je da vidi da li je više dobrih ljudi koji će mu vratiti novčanik kada ga ispusti na ulici, ili će ipak biti više onih koji će iskoristiti priliku i postupiti loše.
Brutalna reklama za sigurnu vožnju koja ne sme se da se emituje pre 21 časa [VIDEO] Brutalna reklama za sigurnu vožnju koja ne sme se da se emituje pre 21 časa [VIDEO]
Autori kampanja za sigurnu vožnju često pribegavaju drastičnim porukama kako bi naterali vozače da poštuju saobraćajne propise.
Ostali video-sadržaji

Economy.rs marketing