Kriza – prilika za natprosečne prinose

Kratkoročna stabilna ulaganja su odlično investiciono rešenje u krizi, međutim, ukoliko želite da nastavite sa ostvarivanjem visokih prinosa i kada iz krize budemo izašli, a to nije tako daleko, razmislite o rizičnijim ulaganjima...

U godini za nama ulaganje u državne zapise i štednja u bankama su se pokazali kao najbolji kratkoročni načini ulaganja. Velike prinose ostvarivali su i oni koji su ulagali u hartije od vrednosti na Beogradskoj berzi, ali samo ako su „u pravo vreme uložili u hartije od vrednosti i u pravo vreme prodali hartije od vrednosti“. Tokom krize na finansijskim tržištima se pokazalo da su dobrovoljni penzijski fondovi u Srbiji mnogo bolje podneli padove berze i ekonomije od investicionih fondova. S druge strane, tokom ekonomske ekspanzije, investicioni fondovi su ostvarivali daleko veće prinose od penzijskih fondova.

Sledeća tabela prikazuje prinose dobrovoljnih penzijskih fondova, otvorenih investicionih fondova i rast berzanskih indeksa. Ovome treba dodati da je prosečna godišnja kamatna stopa na oročene dinarske štedne uloge u 2009. godini bila oko 12%.

Pri analizi isplativosti ulaganja treba imati u vidu činjenicu da se ulaganje u državne zapise i štednja u bankama tokom ekonomskih kriza pokazuju najboljim kratkoročnim investicionim opcijama. Sa druge strane, ekonomska kriza je prilika za ulaganje u imovinu i hartije od vrednosti (investicioni fondovi, dobrovoljni penzijski fondovi, hartije od vrednosti na Beogradskoj berzi) po niskim cenama. Takvo ulaganje bi se u narednim godinama moglo pokazati kao vrlo profitabilno, imajući u vidu da se izlaskom iz krize očekuje rast cena imovine i hartija od vrednosti.

Za pojedince i ljude koji se ne bave finansijskim i ekonomskim analizama, preporučljivija je opcija ulaganja u fondove, jer na taj način smanjuju rizike ulaganja u odnosu na opciju da samostalno ulažu u hartije od vrednosti. Ovo zbog toga što fondovi imaju daleko veći finansijski potencijal za ulaganja, jer okupljaju veliki broj pojedinačnih ulagača, a samim tim mogu rasporediti ulaganja na veći broj hartija od vrednosti i smanjiti rizik od gubitaka.

Vrlo je bitno poznavati i politiku ulaganja različitih vrsta fondova, jer samo na taj način možete izabrati onaj koji najviše odgovara vašim potrebama i investicionim ciljevima. (Economy.rs, Kamatica.com 26. januar 2010)