Poslovne banke u Srbiji odobravaju četiri osnovne vrste kredita stanovništvu: gotovinske, potrošačke, stambene i poljoprivredne kredite.
U okviru ovih osnovnih vrsta postoji veliki broj modaliteta kredita koji utiče na visinu kamatne stope koja se obračunava, tj. na cenu kredita.
Modaliteti kredita su uglavnom zavisni od vrste obezbeđenja koje banka zahteva od zajmotražioca. Tako su zastupljeni krediti za klijente i neklijente banke, krediti kod kojih je potreban depozit ili učešće i kod kojih nisu potrebni, krediti gde je neophodan žirant i oni kod kojih nije i sl.
Portal Kamatica.com je istraživao razlike u kamatnim stopama kod ovih modaliteta kredita poslovnih banaka u Srbiji.
Krediti namenjeni klijentima banaka koji se odobravaju uz žirante i depozite su najjeftiniji. Klijenti banaka se najčešće definišu kao lica koja redovne mesečne zarade primaju na račun u banci ili imaju deviznu štednju u banci. Ovde je uglavnom reč o potrošačkim i gotovinskim kreditima. Kamatna stopa na ove kredite se kreće uglavnom između 17 i 25%, kada su u pitanju krediti sa deviznom klauzulom, odnosno između 22 i 30%, kada su u pitanju dinarski krediti.
Ukoliko se odlučite da ovu vrstu kredita uzmete od banke u kojoj nemate tekući račun i ne primate mesečnu zaradu na isti, a nemate ni deviznu štednju u istoj, kamatne stope su više od 15%, pa do neverovatnih 33%. To znači da se kamatne stope na dinarske kredite kreću i do 40%. Ukoliko se ovo primeni na visinu rate, značilo bi da rata na dinarski kredit protivvrednosti 5.000 evra na 60 meseci za klijente banke iznosi 151 evro, a za neklijente čak 175 evra! Posmatrano tokom celokupnog perioda otplate – ovakav kredit je 1.440 evra skuplji pri otplati za neklijenta banke, nego za klijenta, odnosno, kroz period otplate od 5 godina, neklijent će otplatiti višu sumu od iznosa ukupno odobrenog kredita!
Slična je situacija i kod modaliteta kredita sa ili bez depozita. Dok je depozit ili učešće bila obaveza klijenata banaka po odluci Narodne banke Srbije, bankari su uglavnom protestvovali zbog preoštre restriktivne politike ove ustanove, te pravdali visoke kamatne stope u to vreme ograničenjem „kamatonosnih sredstava kredita“ koje mogu angažovati. U trenutku kada je ova odluka Narodne banke Srbije stavljena van snage, sa ciljem relaksacije uslova kreditiranja, jedina reakcija bankara je opet bila da krediti moraju biti skuplji jer se ukida važan instrument obezbeđenja kredita.
Istraživanje portala Kamatica.com, pokazuje da je danas kredit koji se daje bez obaveznog depozita, za 20-30% skuplji od kredita sa obaveznim depozitom od 30% iznosa kredita.
Zaprepašćujući podaci se dobijaju ukoliko uporedimo kamatnu stopu na kredite za klijenta sa obaveznim depozitom i kredite za neklijenta bez depozita. Drugi modalitet kredita je čak dvostruko skuplji od prvog.
Ukoliko uzmemo za primer kredit za klijenta banke sa deviznom klauzulom (najčešće se kod ovih kredita pojavljuju modeli kredita sa depozitom) od 5.000€ na 60 meseci, uz kamatnu stopu 19,5% i kredit za neklijenta sa deviznom klauzulom, ali bez depozita sa kamatnom stopom 39% razlika je sledeća:
Uz uvažavanje daleko nižeg stepena sigurnosti u naplati, više nego dvostruko veća kamata je zaista prevelika razlika! Ovo govori i o tome da banke ne biraju sredstva da bi preuzele klijente svojim konkurentima. Žalosno je, međutim, da često cenu plate baš obični građani koji su nedovoljno informisani o ovim razlikama.
Kada su u pitanju kratkoročni i dugoročni krediti, pravilo je da dugoročni krediti nose nižu kamatnu stopu. Međutim, kod ovih kredita se ona najčešće vezuje za neku promenljivu kamatnu stopu (EURIBOR, LIBOR, referentna kamatna stopa) ili indeks cena na malo. Samim tim, neizvesnost kod dugoročnih kredita je značajno veća. Poređenje ovakvih kredita je nezahvalno izvoditi, jer su oni sa početnim kamatnim stopama gotovo jednaki, te do razlika dolazi tokom godina otplate.
Preporuka koja bi mogla da pomogne građanima koji uzimaju kredite je da se dobro raspitaju o uslovima kredita u što većem broju poslovnih banaka, te da izaberu onu koja nudi najpovoljnije uslove. Čak i po cenu plaćanja troškova koji prate prelazak iz jedne u drugu poslovnu banku, u smislu prenošenja primanja mesečne zarade, ostaje isplativije da to urade jer će u narednim godinama značajno manje rate plaćati, što se i vidi iz prethodnih primera. Neke banke dozvoljavaju period od par meseci nakon odobravanja kredita da postanete njihov klijent. Takođe, pored izbegavanja uzimanja kredita u svojstvu neklijenta banke, preporuka je da se ukoliko je to moguće izbegavaju i tzv. krediti na prodajnim mestima (u prodavnicama, marketima i sl.), koji su značajno skuplji od klasičnih potrošačkih kredita.
Ovome treba dodati da su krediti koji zahtevaju manji broj instrumenata obezbeđenja (žiranti, depozit, učešće, hipoteka, osiguranje kredita i sl.) uvek skuplji od kredita sa većim brojem instrumenata obezbeđenja. Tako, krediti do kojih se dolazi brže i sa manje papirologije su uglavnom i najskuplji krediti. (Economy.rs, Kamatica.com 15. jul 2009) |
