Zavisnost od Facebooka i droge: sve je to isto

Klaus je u neko doba izgubio kontakt sa spoljnim svetom. "Stopio" se s internetom. Prvi put se sa računarskom mrežom susreo krajem devedesetih.

Otvorio je svoju e-mail adresu, surfovao, učestvovao u raznim forumima. "Radio sam ono što se uobičajeno radi u internetu", kaže on. Tada je samo povremeno bio u mreži.

- Kobne su za mene bile igre u kojima sam preuzimao ulogu neke nove ličnosti, tada sam prilikom igranja zaboravljao na vreme, prenosi Klaus. Bile su to najčešće "pucačke" igre kao World of Warcraft ili Final Fantasy. Klaus je zapostavio prijatelje, pa čak i jelo i spavanje. Dane i noći je provodio igrajući se na internetu. Prvo što je radio kada se ujutro probudi je bilo da uključi kompjuter.

Izveštaj nemačke vlade o zavisnosti pokazuje da Klaus nije usamljen slučaj. Zavisnost od interneta je postala društveni problem. Eksperti mogu samo da pretpostave koliki je broj zavisnika. Neki tvrde da ih je oko 560.000. Sumnja se kako problematičan odnos prema internetu ima čak 2,5 miliona stanovnika Nemačke.

Oni koji su pogođeni ovom zavisnošću pokazuju iste simptome kao i alkoholičari ili narkomani kada im se oduzme droga, prenosi Michael Bender, šef Rhein-Jura klinike za psihijatriju. "Oni jednostavno nemaju više kontrole nad konzumiranjem", kaže Bender.

Pri tome ne znači da su osobe koje mnogo koriste interent zavisnici, tvrdi Kristof Miler, šef odeljenja za dečiju i psihijatriju mladih na klinici u Hanoveru. "Kritično postaje kada je očita šteta koja zbog toga nastaje, kada te osobe prekinu školovanje ili zapostave društvene kontakte."

Economy Knjižara: 10% popusta do kraja nedelje
Povodom Svetskog dana knjige, sva izdanja u Economy Knjižari do kraja nedelje sa specijalnim popustom od 10%

Kao i kod narkomana, kod internet-zavisnika se javljaju psihički poremećaji: stanje depresije ili napadi straha. Zavisnici tada posežu za internetom kako bi tamo pronašli zadovoljstvo koje nemaju u realnom životu. Tako se stres ili loše raspoloženje kompenzuje surfovanjem na internetu.

Većina zavisnika je između 14 i 24 godine starosti. Takvih je oko 250.000. Međutim, ovaj fenomen je prisutan u svim generacijama stanovništva. Još nešto je zajedničko svima - većinom se radi o muškarcima. Eksperti upozoravaju da to nema toliko veze sa internetom - muškarci su jednostavno podložniji razvijanju raznih vrsta zavisnosti od žena.

Miler, koji vodi prvi stacionar u Nemačkoj na kojem se leče zavisnici od interneta, napominje da ova zavisnost nije priznata kao posebna bolest. On navodi i drastičan primer jedne majke koja je prestala da se brine o deci "jer je neprestano bila na internetu". To dokazuje da ovaj problem mogu da imaju i žene.

Milerovi pacijenti moraju tokom terapije prvo da nauče da uspostave normalan odnos prema internetu i medijima uopšte. Osim toga moraju ponovo da postanu svesni "vlastitog tela", da sebi pronađu nove hobije. Tokom terapije se radi i na tome da se pacijenti osposobe da se vrate normalnom poslu.

Pri tome je vrlo teško "ostati čist", kaže Michael Bender: "U 21. veku se ni privatno ni poslovno ne može prekinuti svaki kontakt sa kompjuterima i internetom." Miler upozorava roditelje da dečije sobe ne smeju imati ni televizor ni kompjuter, jer su deci potrebni kontakti sa okolinom (kako sa ljudima tako i sa predmetima) kako bi se pravilno razvila. (Economy.rs, 10. jun 2012.)