Dva-najbolja-poslovna-dana

Koliko puta ste se zapitali zbog čega su neki ljudi uspešniji od vas, a nisu ni pametniji, ni vredniji, ni nadareniji. Možda ništa ne boli više nego posmatrati druge koji nemaju ni viši koeficijent inteligencije, ni obrazovanje, ni vrline, a žive ispunjeniji i smisaoniji život, zdraviji su, bogatiji i uspešniji porodični ljudi.

Za nekoliko nedelja prestonica Srbije će imati zadovoljstvo i čast da ugosti dvojicu danas najvećih i po mnogo čemu izuzetnih poslovnih trenera – jednog iz Kanade, drugog iz SAD – koji će pokušati da odgovore na ova suštinski bitna pitanja, koja svakom od nas barem ponekad padaju na pamet.

Brajan Trejsi (05.I 1944, Šarlottaun, Kanada) dolazi po drugi put u Beograd, ovoga puta zajedno sa Maršalom Goldsmitom (20.III 1949, Kentaki, SAD), najvećim učiteljem liderstva na svetu i autorom brojnih knjiga o menadžmentu (u stvari 35 knjiga, prodatih u preko dva miliona primeraka širom sveta).

Na dvodnevnom seminaru „Dva najbolja poslovna dana u 2017.“ koji će biti održan 29. i 30. maja 2017. godine, u organizaciji BBEE (Balkan Busines Executive Education), govoriće se o uspehu i o načinu na koji promena ponašanja, u skladu sa nedvosmisleno utvrđenim ciljevima, može da dovede do ostvarenja ličnog i poslovnog uspeha, odnosno do samoostvarenja ličnosti.

Mada se mera uspeha razlikuje od čoveka do čoveka i uspeh je uvek subjektivno određen, Brajan Trejsi tvrdi da je uspeh nauka, dakle da počiva na univerzalnim zakonitostima i načelima.

Svako od nas trebalo bi da razmisli šta za njega predstavlja uspeh, u nameri da ga što jasnije odredi. Treba imati u vidu da svako poseduje urođen instinkt za uspeh, ali mnogi od nas nisu svesni da ga je moguće predvideti. Na početku bi trebalo da razmislimo o osnovnim vrednostima odnosno ciljevima.

Postoji sedam želja ili ciljeva koji su svim ljudima zajednički.

Prvi je unutrašnji mir. U svakom trenutku možemo znati koliko nam dobro ide po meri unutrašnjeg mira koji posedujemo, kaže Trejsi. Ukoliko smo prinuđeni na kompromitovanje svojih osnovnih vrednosti, prvo što će biti narušeno je naš unutrašnji mir. A to je svakako nešto što bi trebalo sprečiti.

Drugi najvažniji cilj ili vrednost je zdravlje i visok nivo energije. Kao što je unutrašnji mir poželjno i normalno stanje psihe, tako su zdravlje i visok nivo energije poželjno i normalno stanje tela.

Treći neophodan sastojak uspeha su uspešni odnosi i veze sa dragim ljudima, koji odražavaju suštinu naše ličnosti.

Četvrti sastojak uspeha je finansijska nezavisnost, a neophodan preduslov za njeno postizanje je precizno određivanje finansijskih ciljeva, praćeno planiranjem nužnim za postizanje tih ciljeva.

Peti činilac uspeha su vredni ciljevi i ideali ili osećaj da naš život nešto znači, da pružamo pažnje vredan doprinos ovom svetu.

Samosvesnost je šesti sastojak, koja predstavlja suštinski bitan deo mentalnog zdravlja. Uspešni ljudi razumeju sebe i zbog čega misle i osećaju se na određeni način. Samorazumevanje je neophodan uslov za napredovanje u ostalim oblastima života.

Sedmi, a verovatno i najvažniji činilac uspeha je lična ispunjenost ili ono što Abraham Maslov, čuveni tvorac humanističke psihologije na kojeg se Trejsi poziva, naziva samo-aktualizacija, odnosno osećaj da smo ostvarili sve svoje skrivene potencijale, u skladu sa najdubljim potrebama i postali baš onakva osoba kakva smo želeli da postanemo i time znatno unapredili kvalitet svog života. Samoaktualizacija je neophodan korak na putu otkrivanja i otključavanja skrivenih moći neophodnih za uspeh.

Osnovne tri, međusobno povezane, dobrobiti koje prate konačno postizanje uspeha, prema Brajanu Trejsiju, su jačanje samopouzdanja ili viđenje sebe u pozitivnom svetlu, zatim samopoštovanje, a treći ponos zbog postignutih rezultata.

Dopadati se više samom sebi i više poštovati sebe svakako su dobrobiti koje bi mnogi od nas trebalo i želeli da postignu.

Trejsi veruje da postoji sedam ključeva za postizanje uspeha.

Naš život se naglo poboljšava kada se osećamo bolje.

Nije bitno odakle dolazimo, već kuda idemo.

Sve što treba uraditi, treba uraditi na najbolji mogući način. Sve što nam je potrebno za uspeh može se naučiti.

Nekad je neophodno ponavljanje, sve dok nešto ne postane navika. Važno je shvatiti šta je potrebno uraditi.

Slobodni ste onoliko koliko mogućnosti se nalazi pred vama.  

Svaka teškoća sa kojom se suočavate predstavlja u isto vreme izazov i mogućnost za napredovanje.

Jedino ograničenje onoga što možete da ostvarite jeste ograničenje koje ste nametnuli sami sebi. Ograničenja ne postoje spolja, već jedino u nama samima.

Na ovaj način Trejsi ističe značaj lične odgovornosti za postizanje uspeha.

Maršal Goldsmit, slično Trejsiju, ističe značaj i višestruke mogućnosti koje pružaju rad na sebi, samousavršavanje i učenje zarad postizanja uspeha.

Prema njegovom mišljenju, najvažnija varijabla uspeha u razvoju liderskih sposobnosti, obuci i poslovnom angažovanju je sama osoba, a ne bezlično osmišljen, uopšteni program. Goldsmit veruje da osnovu rada na sebi predstavlja svakodnevno aktivno postavljanje pitanja i razmišljanje, koji mogu da doprinesu promeni ponašanja. Aktivno preispitivanje može znatno da uveća uspešnost poslovanja. Njegov pristup po svemu navedenom u velikoj meri je bihejvioralan.

Goldsmit kaže da je prva, automatska reakcija kada nam neko kaže nešto što nam se ne dopada, da se suprotstavimo i kažemo da nisu u pravu. Ponekad je potrebno pogledati iskreno u ogledalo i skrušeno priznati da nismo bili u pravu sve to vreme.

Veoma je lako primetiti u drugim ljudima ono što ne volimo u nama samima. Malo je zahtevnije primetiti ono što nam se ne sviđa u nama samima, u ogledalu. Ovo gledište podseća na Jungov pojam tzv. senke.

Nekad drugi ljudi vide u nama nedostatke koje sami ne želimo da primetimo. Veliki izazov je naučiti da slušamo druge ljude, jer oni nekad vide mnogo više. Naš um teži da se poigrava i zavarava nas i zbog toga ga Goldsmit naziva tzv. monkey mind jer je sklon (poput majmuna koji besciljno skače s grane na granu) neproduktivnom ponašanju i treba naučiti obuzdati ga, odgovarajućim tehnikama kontrole.

Velika bolest zapadnog sveta, koju Goldsmit naziva zapadnjačka forma umetnosti, je razmišljanje da ćemo biti srećni kada nešto ostvarimo: kad budemo imali dosta novca, kada se venčamo, kada se zaposlimo, kada dobijemo dete.

To je samo delimično tačno. Istina je da sreća ne dolazi spolja, već iznutra. Treba istrenirati naš um da budemo srećni sad, u ovom trenutku, jer sveprisutna sadašnjost je sve što imamo. Umesto da razmišljamo o onome što nam nedostaje, treba se usmeriti na ono što imamo: zdravlje, porodicu, mogućnost da nekome pomognemo danas.

Volite ono što radite.

Goldsmit nas uči preuzimanju odgovornosti za sopstveno  postupanje. Treba slediti svoje snove. To ne moraju da budu veliki snovi. Treba krenuti od najsitnijih. Naučite strani jezik. Idite na časove plesa. Probajte neko egzotično jelo. Idite u muzej ili galeriju. Naučite da svirate gitaru. Drugi mogu reći da je to budalasto, ali to nisu njihovi snovi, već vaši. Mnogo vremena u životu trošimo žaleći se na odluke onih koji donose odluke, a ne postižemo ništa na taj način.

Najčešća primedba je da nešto nije fer, pametno ili logično ili da ne spada u delokrug našeg posla. Odluke donosilaca često nemaju veze s pravednošću, u stvari. Uvek postoji učitelj, šef ili kupac, koji će donositi odluke umesto nas, koje nisu fer ili pametne, prema našem mišljenju. Možda suviše vremena trošimo na traženje logike ili pravednosti u onome što nam ne deluje logično ili pravedno.

Ljudi imaju različito viđenje logičnosti ili pravde. Naš zadatak je da unesemo pozitivnu promenu, a ne da preispitujemo tuđe odluke, njihovu opravdanost, pravednost ili kompetencije. Jednostavan savet za uspeh u životu koji Goldsmit upućuje svima je: radite više, žalite se manje. Osuđivanje, kritikovanje i prenemaganje samo doprinose gubitku dragocenog vremena.

Tehnika tzv. proaktivnih pitanja je ono što Goldsmit preporučuje.

U njihovoj osnovi nalazi se pitanje: da li sam ovo uradio najbolje što sam mogao?

Treba imati na umu da jedino ono što sami radimo je u potpunosti u našoj moći. To pitanje može se dalje razložiti u nekoliko pravaca: da li sam ovo uradio najbolje što sam mogao da bih:

a) ostvario svoje ciljeve;
b) pronašao smisao;
c) bio srećan;
d) uspostavio pozitivne odnose s ljudima;
e) bio u potpunosti ostvaren.

Goldsmit smatra da svakog dana treba izazivati samog sebe ovim proaktivnim pitanjima i naš život će krenuti nekim zaista drugačijim tokom.

Ukoliko želite da ovladate dragocenim tehnikama kontrole uma, poboljšanja radnih sposobnosti, svakodnevnog učenja nečeg novog i ličnog usavršavanja, sve sa ciljem samoaktualizacije, svakako posetite ovaj seminar i sigurno se nećete pokajati.

Brajan Trejsi i Maršal Goldsmit govore jednostavnim jezikom, veoma nadahnuto, nepretenciozno, smireno, svakom razumljivo, konkretno i pozivajući se na široko lično i poslovno iskustvo.

Oni nude praktične formule za uspeh.

Vaše je da ih čujete, a zatim i usvojite i primenite. Sve u vašem životu zavisi od vas. Umesto da besciljno lutate ili se žalite na ovo ili ono, učinite nešto konkretno za sebe.

 

Napisala: Ana Bojanović

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *