Odnos između originala i kopije veliko je pitanje postmodernizma. Poigravanje sa originalnim tekstom postoji u književnosti odvajkada, ali čini se da je tek sa modernizmom, odnosno postmodernizmom, ovaj odnos postao glavna preokupacija pisaca širom sveta. Možda se to najradikalnije vidi u Borhesovim pričama i esejima zbog čega Borhesa mnogi smatraju ocem postmodernizma.
Donje citate je pripremila Sonja Todorović, lektor agencije za prevođenje Libra u Beogradu Prevodioci.co.rs.
Ovo pitanje koje muči postmoderniste zapravo je jedno od ključnih i za prevodioce. Kakav je odnos između originalnog teksta i prevoda? Kako „kazati istu stvar“? Šta se prevodom izgubi, a šta dobije?
Sledeći citati velikih umetnika i prevodilaca pružaju odgovore na ta pitanja. Naravno, konačnih odgovora, kao u prevođenju, zapravo nema.
Borhes – odbrana Ezre Paunda
U jednoj belešci o čuvenom Ezri Paundu kao prevodiocu, Borhes primećuje: „U srednjem veku rečnika nije bilo, i prevodilac je, po svome nahođenju, rekreirao izvornik, sa jedinim ciljem da dokaže kako njegov, maternji jezik, vredi koliko i onaj s kojeg prevodi.“ Ovde Borhes primećuje stvar koja je nephodna za dobar prevod – slobodu.
Naime, bukvalni prevodi nikada nisu dobri, a mnogima je kod Paunda smetalo to što je vrlo slobodno prevodio sa latinskog, italijanskog, francuskog i kineskog jezika. Međutim, Paund je bio pesnik koji je prevodio pesme i na specifičan način je prilazio tekstu, toliko specifičan da stručnjaci ili tvrde da su njegovi prevodi sa kineskog najbolji u engleskom jeziku ili najgori od svih dostupnih. Borhes pripada ovoj prvoj grupi koja podržava Paunda i njegovu slobodu u prevođenju.
Dakle, Horhe Luis Borhes voleo je da se igra odnosom između originala i kopije, a samim tim i odnosom između originalnog teksta i prevoda, o čemu svedoči i ovaj njegov citat:
„Originalni tekst nije veran prevodu.“
Onima koji žele da saznaju više o ovome, preporučujemo da pročitaju Borhesovu izvanrednu kratku priču „Pjer Menar, pisac Don Kihota“ u kojoj Pjer Menar iznova piše Servantesovog „Don Kihota“ ne menjajući ništa, a opet menjajući sve.
Umberto Eko – „reći istu stvar“
Umberto Eko je pored Borhesa, takođe jedna od najznačajnijih ličnosti u književnost XX veka. Značajna su kako njegova književna dela tako i njegovi eseji o književnosti koji su gotovo postali poetika postmodernizma.
U knjizi „Kazati gotovo istu stvar“ Umberto Eko odgovara na pitanje: Šta zapravo znači prevoditi?
„Prvi i utešan odgovor bio bi: kazati gotovo istu stvar na drugom jeziku. To bi moglo i da se prihvati kada ne bismo morali da utvrdimo šta znači „reći istu stvar“, a to nije nimalo lako odrediti kod raznih parafraza, definicija, tumačenja, preformulacija, da i ne spominjemo takozvane sinonimske zamene.“
Ginter Gras – shvatiti značaj prevoda
Slično Umbertu Eku, i Ginter Gras govori o transformaciji:
„Prevod je ono što transformiše sve tako da se ništa ne promeni.“
Ovaj nobelovac imao je običaj da nakon objavljivanja svoje nove knjige okupi prevodioce koji tu knjigu treba da prevedu na različite jezike. Obavezno je nekoliko dana razgovarao sa njima o načinu na koji njegova nova knjiga treba da bude prevedena, kao i o značajnim i problematičnim mestima u tekstu. Rado je odgovarao na pitanja i nedoumice prevodilaca, što pokazuje da je shvatao značaj prevoda.
O varljivosti prevoda
Čuveni ruski pesnik Evgenij Jevtušenko verovatno je ovo izjavio kad se razvodio od svoje treće žene, Džin Batler, koja je igrom slučaja prevodilac:
„Prevod je kao žena. Ako je lep, nije veran. Ako je veran, onda sigurno nije lep.“
Rene Magrit, nadrealistički slikar, predstavlja obične objekte u neobičnim okolnostima ili u čudnom kontekstu, dajući im nova značenja. Zar sličnu stvar ne rade i prevodioci? „Ako je san prevod budnog života, onda je budni život takođe prevod sna.“
Ova dva citata pridružuju su izjavama Borhesa, Umberta Eka i Gintera Grasa jer takođe prepoznaju slobodu, nezavršenost i nekonačnost bilo kakvog prevoda. Tu slobodu brani i Salman Rušdi koji u jednom od svojih eseja iz zbirke
„Imaginary Homelands: Essays and Criticism 1981-1991“ kaže: „Normalno je da nešto uvek bude izgubljeno u prevodu; ja tvrdoglavo smatram da nešto može biti i dobijeno.“
Zašto je uprkos problematičnom odnosu teksta i prevoda neophodno prevoditi?
Nobelovac Žoze Saramago radio je i kao prevodilac. Pored toga, njegova žena, Pilar del Rio, zvanični je prevodilac njegovih knjiga na španski jezik. Cenio je prevodilački posao:
„Pisci stvaraju nacionalnu književnost, a prevodioci univerzalnu.“
Milovan Danojlić, naš pisac i prevodilac, u predgovoru „Pesama“ Ezre Paunda o značaju prevodilaca kaže:
„Moramo, jedino, priznati da postoje duhovi predodređeni da posreduju među jezicima, iskustvima, kulturama, narodima, stvaraocima.“
Entoni Bardžis najpoznatiji je po svom delu „Paklena pomorandža“. Međutim, on se bavio i prevođenjem. Između ostalog, na engleski jezik je preveo „Sirana de Beržeraka“, „Cara Edipa“ i „Karmen“. Zanimljivo je da je T. S. Eliotovu „Pustu zemlju“ preveo na persijski jezik. Radio je i na „Antologiji engleske književnosti“ koja je trebalo da bude na malajskom jeziku, ali, nažalost, nikada nije objavljena.
Kako je život Entonija Bardžisa bio obeležen prevođenjem, ne čudi činjenica da se oženio italijanskim prevodiocem, Lianom Macelari, i izjavio ovo: „Prevođenje nije samo u vezi sa rečima nego i čini čitavu jednu kulturu shvatljivom.“
Kajoko Jamasaki, pesnikinja, prevodilac i profesorka japanskog jezika na Filološkom fakultetu u Beogradu, između ostalog, prevela je dela Danila Kiša na japanski jezik. O prevođenju kaže:
„Dokle god postoji sunčev zrak i vetar, dokle god se na ovoj zemlji susreću čovek i žena, dokle god ljubav rađa nova bića, sve dotle biće i onih koji će s radošću prevoditi: sa jednog jezika na drugi, sa jezika deteta na jezik odraslih, sa jezika čoveka na jezik žene, i obrnuto. Dok prevodim, imam neodoljiv utisak da spremam darove nekom nepoznatom prijatelju.“
Za kraj, citat Slavice Miletić, dobitnice nagrade „Miloš Đurić“ i značajnog prevodica sa engleskog i francuskog jezika:
„Treba učiti, savladavati otpore, odustajati od predrasuda, prihvatati i davati. Prevođenje je za mene, između ostalog jedan takav rad.“
Meni je Borhes omiljen!